септембар 2017 - Страница 15 од 28 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за септембар 2017 » Страна 15

Како је усамљени тенк направио помор нациста у окупираном Минску

16. септембар 2017.

Војни новинар Александар Короленко осврнуо се на невероватну причу како је један совјетски Т-28 средњи тенк смело спровео изненадни напад у нацистима окупираном Минску у првим недељама Великог рата. Русија је 10. септембра прославила Дан тенкиста, званични празник посаде тенкова, који је установљен давне 1946. године у част достигнућа оклопних и механичких снага у Великом патриотском рату. У светлу ове прославе, дописник РИА Новости Александар Короленко написао је чланак о једној од најупечатљивијих епизода херојске тенковске посаде током рата: невероватан напад једног совјетског тенка Т-28 у окупираном Минску у јулу 1941. године. Био је 12. дан рата Почетком јула 1941. године, средњи тенк Т-28, којим је руководио мајор Дмитриј Малко, погођен је у нападу оружаних снага нацистичке

Полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје погинулим борцима одбрамбено-ослободилачког рата на бањалучком гробљу "Свети Пантелија" данас је обиљежено 26 година од формирања 16. крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске.

Обиљежено 26 година од формирања прве крајишке моторизоване бригаде

16. септембар 2017.

Полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје погинулим борцима одбрамбено-ослободилачког рата на бањалучком гробљу „Свети Пантелија“ данас је обиљежено 26 година од формирања 16. крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Вијенце су положили савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите генерал Милан Торбица и некадашњи припадници 16. Крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Торбица је истакао да је 16. Крајишка моторизована бригада Војске Републике Српске једна од највећих моторизованих бригада у протеклом отаџбинском рату. „Позната је од првог дана формирања и преласка ријеке Саве, а била је на свим ратиштима Републике Српске“, рекао је Торбица нагласивши да ова јединица служи на понос и част српском народу. Торбица је подсјетио да је ова бригада прошла

Велике промјене политике на Балкану водиле би у крвопролиће

16. септембар 2017.

Прослављени режисер Емир Кустурица оцијенио је да је веома тешко бити политичар на Балкану и да се у то не би уплитао без обзира што му „подмећу“ и често пишу да се кандидовао за предсједника или да је основао неку странку. „То је једна шаховска утакмица, потези су предвиђени, а велике промјене би водиле у велико крвивопролиће“, рекао је Кустурица. Он сматра да било која гарнитура која дође на власт са собом ће да донесе испуњење жеља некога са стране. „Јер ако то не уради, завршиће као Зоран Ђинђић, а ако буду превише на страни онога за шта смо оптужени у овом рату, онда ће се наћи неко ко може

„Старохрватски поздрав“

16. септембар 2017.

Од свог доласка на власт, HDZ („Hrvatska demokratska zajednica“) упорно покушава да рехабилитује и у службену употребу врати подрав ZDS (Za dom-spremni!) као тобож наводни „старохрватски“, а не службени поздрав хрватске фашистичке NDH. Дежурни тумачи хрватске „тисућљетне повијести“ (непостојећа миленијумска историја), труде се да пронађу прихватљиво објашњење за ЕU која се заклиње у европски антифашизам, али ипак не слави Дан победе кога су брже преименовали у Дан Европе, само да се не помиње антифашистичка победа у Другом светском рату, где су и Хрвати као народ учествовали на страни нациста и фашиста, док су појединци као антифашисти били у два српска покрета отпора, све док Црвена армија није скршила нацистичку војску у Стаљинграду!

У Мостару је приказан документарни филм "Завештање" снимљен на основу свједочења жртава које су као дјеца преживјели логоре и геноцид у Независној Држави Хрватској /НДХ/ од 1941. до 1945. године.

Приказан филм „Завештање“ о страхотама у усташким логорима

16. септембар 2017.

У Мостару је приказан документарни филм „Завештање“ снимљен на основу свједочења жртава које су као дјеца преживјели логоре и геноцид у Независној Држави Хрватској /НДХ/ од 1941. до 1945. године. Посљедњи живи свједоци кроз емотивне исповијести причају своје судбине и ужасе кроз које су прошли у логорима НДХ. Филм је синоћ приказан у организацији Српског културног и просвјетног друштва /СКПД/ „Просвјета“ – Градски одбор Мостар. Режисер филма Иван Јовић каже да је „Завештање“ архивско-документарни пројекат који се бави жртвама усташког геноцида у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године. „Снимили смо 94 свједока који говоре о страдању у логорима НДХ и на кућом прагу. Имамо 450 часова снимљеног документарног

Разбијање заблуда: Представљено дело „Знаменити Срби о Хрватима“

16. септембар 2017.

Дело „Знаменити Срби о Хрватима“ Василија Ђ. Крестића представљено у СКЗ. Циљ књиге да укаже на противсрпске и великохрватске намере На основу дугогодишњих истраживања у домаћим и страним архивама, листова и часописа, мемоарске литeратуре, записала саборских седница, па и песничких текстова, настала је књига „Знаменити Срби о Хрватима“ историчара и академика Василија Ђ. Крестића (1932). Друго, прерађено и допуњено издање овог дела објавила је, у знаменитом „Плавом колу“, и представила Српска књижевна задруга. Аутор се определио за 11 најистакнутијих представника српске политичке и интелектуалне елите од прве половине 19. века до краја Другог светског рата. То су: Илија Гарашанин, Јован Суботић, Светозар Милетић, Светозар Марковић, Јован Јовановић Змај, Јаков Игњатовић,

Рута смрти од Старог сајмишта до Јајинаца

16. септембар 2017.

Изградња меморијалног комплекса на месту стравичног логора у време Другог светског рата је од националног, али и светског интереса Када сам прошлог викенда са представницима Међународне федерације покрета отпора и антифашиста положио венац на Старом сајмишту, осетио сам срамоту и понос. Срамоту јер се на Старом сајмишту, где је живот изгубило 18.000 људи, данас налазе теретана и ресторан. Понос јер смо за само протекле три године урадили много да Старо сајмиште постане Меморијални центар посвећен жртвама холокауста, што није урађено за пуних седам деценија раније. Прича о логору Старо сајмиште једна је од најстрашнијих у историји Београда. То је прича о погрому београдских Јевреја и страдању Срба и антифашиста у злочиначкој НДХ.

Јунаци (не)заборава СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

15. септембар 2017.

Херојство никада није било само храбро погинути, или славно победити у рату. То је кроз векове доказано, увек било много узвешнија особина, боље речено Божја вештина. Људи који су у себи носили ту клицу никада пред Богом и вечношћу нису, нити ће остати заборављени, вечна слава наградила их је неземаљском чашћу да њихово име буде спомињано с дивљењем. Само се нама, смртницима и грешницима, људима, догоди да превидимо под каквим хоризонтима путују неки међу њима који и данас бдију над нама, без обзира да ли знамо ко су они, или боље речено, да ли знамо ко смо ми. Људи су творци једног од највећих грехова, потирања, заборава и отклањања од историје

Ломпар: Црњански први пророковао српску трагедију у Другом светском рату

15. септембар 2017.

У својим политичким чланцима, због којих је стекао трајне противнике својих ставова и књижевних дела, Црњански је први пророковао српску трагедију у Другом светском рату, наводи проф. др Мило Ломпар. У претплати је 15. том критичког издања Сабраних дела Милоша Црњанског у суиздању Задужбине Милоша Црњанског и издавачке куће Catena mundi Политички чланци 1919–1939 чији је уредник проф. др Мило Ломпар. Преносимо интервју који је професор Ломпар дао за Catena mundi. Поштовани професоре,, можете ли нам прецизирати о чему се тачно ради: шта је критичко издање, када је овај начин објављивања Црњанског почео и зашто је он битан? „Критичко издање је научно издање свих текстова једног писца: оно доноси све варијанте тих текстова, попис

Никола Бајто: Живимо са претњама

15. септембар 2017.

Притисци на „Новости“ нису од јуче, па Никола Бајто, главни уредник гласила српске мањине, каже да они већ месецима живе са претњама ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Два пута у кратком року у Загребу су спаљиване „Новости“, које издаје Српско народно веће. Притисци на „Новости“ нису од јуче, па Никола Бајто, главни уредник гласила српске мањине, каже да они већ месецима живе са претњама. * Како се ради у таквим условима, има ли људског страха због атмосфере линча? – Засада не, ми радимо нормално и схватамо то као неки аспект посла у којем се боримо за слободу говора и новинарства, али и за право гласа оних који су у мањини. Борба са

Обиљежен Дан погинулих и несталих у Одбрамбено-отаџбинском рату (ФОТО/ВИДЕО)

15. септембар 2017.

Служењем парастоса за више од 37.000 погинулих српских борца и цивила у Републици Српској, у бањалучком Храму Христа Спаситеља је обиљежен Дан несталих и погинулих у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Након парастоса, положени су вијенци код споменика погинулим борцима на гробљу Свети Пантелија у Бањалуци и код Спомен-костурнице на Новом гробљу Цвијановић: До сада је идентификовано 5.500 бошњачких жртава, а само 315 жртава српске националности Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић изразила је незадовољство начином на који функционише Институт за нестала лица у БиХ. „Незадовољни смо чињеницом да институције Републике Српске не могу да утичу на рад органа Института када је ријеч о избору кадрова, организацији, активностима и функционисању Института“, истакла је Цвијановићева након

Парастос за 26 припадника Петог одреда Специјалне бригаде полиције, погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату, служен је данас у Добоју у оквиру обиљежавања 25 годинa од оснивања тог одреда.

Помен страдалим припадницима Специјалне полиције

15. септембар 2017.

Парастос за 26 припадника Петог одреда Специјалне бригаде полиције, погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату, служен је данас у Добоју у оквиру обиљежавања 25 годинa од оснивања тог одреда. Тим поводом положени су и вијенци код спомен-обиљежја испред зграде Полицијске управе Добој. Некадашњи командант Петог одреда Специјалне бригаде полиције Добој Ненад Гојковић подсјетио је да је на данашњи дан прије 25 годинa тадашње Министарство унутрашњих послова издало наредбу да се у свим центрима јавне безбједности организују одреди специјалне јединице полиције. Гојковић је навео да су припадници Петог одреда активно учествовали на свим ратиштима на подручју Српске, при чему је погинуло 26 сабораца, а 256 рањено бранећи српски народ и Републику Српску. Он

У свим школама у Козарској Дубици данас је одржан историјски час на којем су о хрватској агресији 18. и 19. септембра 1995. године ученицима говорили активисти општинске Борачке организације који су били директни учесници одбране града.

Одржан историјски час о агресији хрватске војске 1995. године

15. септембар 2017.

У свим школама у Козарској Дубици данас је одржан историјски час на којем су о хрватској агресији 18. и 19. септембра 1995. године ученицима говорили активисти општинске Борачке организације који су били директни учесници одбране града. У Основној школи „Свети Сава“, на историјском часу коме су присуствовали ученици деветих разреда, уводну ријеч имала је наставник историје и географије Милена Милановић, а затим су дјеци говорили учесници судбоносних септембарских дана, Бранко Пралица, Горан Мађаш и Јанко Пралица. Бранко Пралица је у то вријеме био замјеник командира Полицијске станице Козарска Дубица и командир Интервентног вода у Козарској Дубици, а обављао је и дужност команданта батаљона посебних јединица полиције Приједор. „Битно је да

Игор Премужић: Лудило морона, а толики људи побијени, толика мржња посијана…

15. септембар 2017.

Поједини портали форсирају причу о акцији „Уна“ која је покренута крајем септембра 1995. Прича је класична пропагандна, без имало жеље да објективно прикаже догађај. Пише: Игор Премужић Мутан је разлог подузимања ове акције и њеног циља. Службена верзија је поштивање договора Изетбеговић – Туђман, али свједоци тог времена знају да то нема везе с ониме што се догађало. Након ВРА „Олуја“ промијенио се однос снага, ХВ и војска из Босне су имале иницијативу, српске снаге су биле у расулу, офензива је ишла према Бања Луци која је била пред падом. Чим су створене све претпоставке да се изврши освајање тог града, Американци су – из својих интереса и разлога –

Суморна јесен

15. септембар 2017.

Ратне јесени 1991. многе жртве забиљежене су иза борбених линија; годишњице које падају ових дана сасвим сигурно ће проћи у ћутњи медија и државе. Током љета и јесени те године у Сиску је ликвидирано више од сто лица српске националности, а до данас нису пронађена тијела 40 страдалих. На карловачком Коранском мосту 21. септембра 1991. године догодио се „крвави пир“ над разоружаним резервистима ЈНА, од којих је убијено њих 13, док је осам дана касније убијено шестеро заробљених припадника ЈНА из бјеловарске касарне. У Сајевцу крај Карловца 5. октобра 1991. за ручком је ликвидирано троје чланова породице Рокнић. Убојства у Марином Селу и Пакрачкој Пољани почела су 9. октобра 1991.