arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Фото: Владимир Стојаковић | Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него о страдању Срба

Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него о страдању Срба

Душан Басташић, предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“, рекао је да су се злочини, односно геноцид НДХ-а над Србима протеклих деценија систематски заташкавали те да до прије десетак година није знао да је у комплексу усташких логора Јадовно – Госпић – Паг убијено више од 40.000 људи, од чега више од 38.000 Срба. НН: Недавно је по осми пут обиљежен Дан сјећања на Јадовно. Јесте ли задовољни како је то све протекло? Басташић: Никад више људи из Србије и РС није било као сада. И што је за нас јако важно – нисмо никад имали јачу и бољу медијску подршку из Србије и РС, а сигурно је да је то дјелимично

Документ о масовном покољу Срба на подручју Чапљине

ИЗВЈЕШТАЈ ДРЖАВНЕ КОМИСИЈЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА О ЗЛОЧИНИМА НДХ НАД СРБИМА НА ПОДРУЧЈУ ЧАПЉИНЕ Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача за Босну и Херцеговину, у „Службеној потврди“ Д.бр. 3478, издатој у Сарајеву 23.октобра 1946. године, „званично засвједочавa да је: I – У масовном покољу Срба, који је извршен, између 22-28. јуна 1941. год, изгубило живот око 105 лица из Чапљине, 43 лица из села Пребиловаца, 8 лица из села Почитеља, 1 лице из села Гњилишта, 49 лица из села Клепаца, 8 лица из села Лознице, 3 лица из села Вишића, 26 лица из села Драчева, 44 лицаиз села Глушци Кљен, 52 лица из села Речица, око

Запаљена српска кућа

Кривична пријава за злочине над српским цивилима у „Олуји“

Центар за суочавање с прошлошћу „Документа“ из Хрватске поднио је данас Државном тужилаштву кривичну пријаву за почињене злочине над српским цивилима у Уздољу код Книна и оближњим засеоцима од 5. до 8. августа 1995. године. У пријави, поднесеној на дан обиљежавања 22 године од почетка војне акције „Олуја“, наводи се да су тројица припадника Хрватске војске 6. августа 1995. у селу Уздоље код Книна затекли осморо беспомоћних, безопасних и старих српских цивила. „Након застрашивања, псовки и пријетњи један од војника је пуцао на групу стараца и том приликом усмртио Милицу Шаре, Стеву Берића, Јању Берић, Ђурђију Берић, Крсту Шару, Милоша Ћосића и Јандрију Шару. Једна особа је преживјела, те успјела

Jama_Golubinka_u_Surmancima.jpg

Један од најбестијалнијих усташких злочина

Наjвећи кољачи били су Андриjа Буљан, Иван Јовановић Црни, Мирко Арар Ранковић, Мате Иванковић, Андриjа Шего, Јозо Јерковић, Јозо Остоjић, Божо Турудић, Јозо Прусац, Јаков, Мате Иван и Јозо Васиљ, коjи су у jедном дану у jаму бацили 470 српских жртава – 237 дjеце и 233 жене. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ У jаму Голубинку код Шурманаца 6. августа 1941. године од 7.30 до 14.30 часова усташки злочинци су бацили око 500 српске неjачи из Пребиловаца – наводи књижевник из Источног Сараjева Душан Зуровац. „То jе jе jедан од наjгнусниjих усташких злочина над српским женама, дjецом и старцима“, каже Зуровац за Срну и напомиње да се о овом злочину ни данас не

Промоција 13. Зборника радова "Грађански рат у Хрватској од 1991. до 1995. године у Београду.

Крајишници постали снага Србије

Срби из Крајине, који су се суочили поразом и неправдом, нису изгубили свој идентитет, већ су постали снага Србије и њен покретач, закључено је вечерас у Београду на промоцији 13. Зборника радова „Грађански рат у Хрватској од 1991. до 1995. године“. Историчар Чедомир Антић рекао је да Србима који сутра обиљежавају Дан сјећања на 2.000 убијених сународника, махом цивила и 200.000 протјераних у „Олуји“ 1995. године није свеједно што Хрвати тај догађај славе све велелепније и луђе, али морају знати да је то одраз незадовољства, много дубљег и старијег од те хрватске војно-полицијске акције, а које је опет усмјерено према оно мало Срба што их је остало у Хрватској. Он

Парастос на Гаравицама Фото: РТРС

У недјељу помен за стадале Србе, Јевреје и Роме у Гаравицама (ВИДЕО)

У Гаравицама код Бихаћа, у недјељу, 6. августа, биће служен помен за више од 14.000 Срба, Јевреја и Рома, који су прије 76 година убијени у усташком погрому. Код спомен подручја биће одржан и историјски час. Гаравице су након Јасеновца и Јадовна, мјесто са највише убијених Срба у Другом свјетском рату. Према званичним подацима тадашњих југословенских власти, усташе су, за само седам дана убиле 12.000 Срба. Процјењује се да је број убијених и већи јер су поједине породице у том покољу нестале, и њихове жртве није имао ко да пријави. Мјесто масовног страдања Срба не смије бити заборављено и убудуће би требало више пажње посветити култури сјећања на ово мјесто, поручили су

Српске избјеглице послије хрватске акције "Олуја" Фото: РТРС

„Дани туге и сјећања“- 22 године од „Олује“ (ВИДЕО)

Навршавају се 22 године од егзодуса српског народа из Републике Српске Крајине. Дани када је из Хрватске протјерано више од 220.000 Срба, а неколико хиљада убијено и нестало, сваке године у српској јавности буде болна сјећања на напуштање огњишта, патњу и страдање. На манифестацији „Дани туге и сјећања“, у Ветернику, надомак Новог Сада, сутра ће се окупити државни врх Републике Српске и Србије, представници Српске православне цркве и грађани, како би заједнички обиљежили и подсјетили на страдања српског народа у „Олуји“. Претходно ће предсједник Србије разговарати с представницима Срба региона. На централној манифестацији у Ветернику биће служен парастос жртвама „Олује“, након чега ће се присутнима обратити предсједници Србије и Српске,

Котор: Митрополија црногорско-приморска (Фото: mitropolija.com)

Парастос жртвама „Олује“ у свим храмовима Митрополије

У свим храмовима Митрополије црногорско-приморске у суботу, 5. августа, биће служен парастос за страдале Србе у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“ 1995. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова, након чега ће у 12.00 часова звонити сва звона са свих храмова и манастира у Митрополији. Хрватска војно-полицијска акција „Олуја“, у којој су учествовале и једнице Петог корпуса такозване Армије БиХ, те ХВО-а, почела је 4. августа 1995. године, а током неколико дана убијено је око 2.000 лица, махом цивила, док је са подручја Лике, Баније, Кордуна, сјеверне Далмације, које су биле зоне под заштитом УН, протјерано око 200.000 Срба са вјековних огњишта. Операција је званично трајала четири дана, а завршила

Слободан Каназир (сликар, новинар и пјесник)

ЗАШТО СУ СТРАДАЛИ Срби Крајишници?!

Често чујем коментаре у којима се каже да су Срби Крајишници крајем двадесетог вијека тешко страдали зато, што нису довољно православни, што су се окренули од Бога, па их је због тога стигла заслужена казна. Да су Срби у Републици Српској већи вјерници, те су зато успјели створити и очувати сопствену државу и слично. Овако површно гледиште може имати само онај ко је и сам површан и ко покушава сакрити, или оправдати дио властите кривице у трагедији која се догодила. То су углавном православни вјерници који „већ“ пуне три године не пропуштају ниједну недјељну, ни празничну литургију, а још од прошле године крсну славу славе посно кад она пада у

Српске избјеглице послије хрватске акције "Олуја" Фото: РТРС

Српска и Србија заједнички обиљежавају 22 године од егзодуса Срба из РСК (ВИДЕО)

Навршавају се 22 године од егзодуса српског народа из Републике Српске Крајине. Дани када је из Хрватске протјерано више од 220 хиљада Срба, а неколико хиљада убијено и нестало, сваке године у српској јавности буде болна сећања на напуштање огњишта, патњу, страдање. Манифестацијом „Дани туге и сјећања“, Република Српска и Србија заједнички обиљежавају овај дан. На Ветернику, надомак Новог Сада, сутра ће се окупити државни врх Републике Српске и Србије, представници Српске православне цркве, грађани, као и они који су и сами били жртве „Олује“. Биће служен парастос жртвама „Олује“, након чега ће се присутнима обратити предсједници Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић. Предвиђено је да на овом

Kolona_srpskih_izbjeglica_001.jpg

Цеста ужаса од Глине до Двора на Уни

Са предње стране колоне чуле су се експлозиjе, трактори су се зауставили, а возачи су почели да се склањаjу поред пута. Симо Радановић jе приметио да им прилази воjник и да бесно пуца рафалом. Тада jе последњи пут видео супругу Ранку… Цестом од Глине до Двора на Уни у „Олуjи” се евакуисао велики део Баниjаца и Кордунаша. Многи нису успели. Тракторске колоне прекидане су нападима хрватских воjника, понегде су се убацивали и муслимански jуришници jер jе у близини такозвана „сува међа”, граница између Баниjе и Цазинске краjине. Ранка и Симо Радановић били су за воланима свог и комшиjског трактора. У том делу колоне налазили су се мештани села Чремушница, са

Београд (Фото:beograd.in)

Забринутост због антисрпске пропаганде уочи „Олује“

Комесаријат за избјеглице и миграције Србије изражава забринутост што се и ове године уочи обиљежавања хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ у тој земљи води антисрпска пропаганда, велича усташтво и тако ствара атмосфера, која враћа регион у деведесете године прошлог вијека. Напомињући да се сутра навршавају 22 године од „Олује“, током које је из својих домова протјерано више од 200.000 крајишких Срба, Комесаријат истиче, да ни након двије деценије, бројни покушаји успостављања климе повјерења у региону, нису дали много резултата. „Повратак Срба у Крајину је спорадичан, а хрватска држава чини све да се он никад и не деси, непрестано стварајући тензије и распирујући национализам. О томе најбоље сведоче проусташке провокације у Србу

Српске избеглице протеране из Хрватске у војној акцији „Олуја“ (Фото Танјуг)

Нови Сад домаћин Дана сјећања на жртве Олује

Бањалука – РС и Србија трећи пут заредом ће заједнички обиљежити Дан сјећања на српске жртве, а централна манифестација биће у петак у Ветернику код Новог Сада. Документационо-информациони центар „Веритас“ објавио је програм обиљежавања 22. годишњице од страдања Срба у агресији хрватске војске на простору тадашње Републике Српске Крајине у августу 1995. године, односно операцији „Олуја“. У „Веритасу“ су казали да ће у четвртак у Бањалуци бити одржана конференција за штампу, а програмом обиљежавања је предвиђено полагање вијенаца и служење парастоса у неколико градова. Прво заједничко обиљежавање страдања српског народа РС и Србије организовано је прије двије године на Рачи, а лани је тај датум обиљежен надомак Београда. Предсједник Србије

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 03. август 1941. Злочини над Србима Баније, Кордуна, Горског котара, Бос. Крајине..

Шушњар, код Санског Моста. Усташе су 03. августа 1941. године стријељали 45 становника села Дабар покрај Санског Моста на стратишту Шушњар. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Почетком августа 1941. на стратишту Шушњар убијен је велики број српских становника са подручја Санског Моста. Милан Црномарковић, Дабар у Народноослободилачкој борби, Сански Мост 1988., стр. 40. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 12. октобра 2015. Кленовац, котар Перушић. Усташе су 03. августа 1941. године опколиле село Кленовац. Затечено становништво које се спремало за бијег у збјегове умирили су дајући обећање да се никоме ништа неће десити. Чим су утврдили да су све похватали, затворили су их у шталу браће Бранка

Колона избјеглих Срба из Хрватске

Двадесет двије године од злочина у „Олуји“ – правда још увијек недостижна

Поводом  22. годишњице највећег прогона и страдања Срба у Хрватској, Удружење породица несталих и погинулих „Суза“ организује Конференцију за новинаре у петак, 4. aвгуста у 11 часова, у Прес центру Удружења новинара Србије (Кнез Михајлова 6/III). Тема конференције биће: „ ДВАДЕСЕТ ДВИЈЕ ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА У „ОЛУЈИ“ – ПРАВДА ЈОШ УВИЈЕК НЕДОСТИЖНА “ Учесници: Драгана Ђукић, председница Удружења породица „Сузa“ Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Невенка Доброћ, представник породица Милан Гулић, историчар Представник СНВ-а из Загреба Тужилаштво за ратне злочине – нису у могућности да присуствују Парастос погинулима служиће се на Дан сјећања – у суботу, 5. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.