Словенско друштво Вас позива да учествујете на ХХI Православном омладинском међународном фестивалу „Браћа“, Бородинско поље, Подмосковље oд 15. до 23. јула 2017. – На фестивалу ће бити присутно преко 700 студената и ученика, духовништво, представници различних установа и школских завода Русије, Белорусије, Украјине, Пољске, Придњестровља… – У програму фестивала су духовне беседе, богослужења под ведрим небом, спортска и културна догађања, ходочашћа, упознавање с културом разних Православних земаља. – Боравак је уређен као логор у природи, под шаторима, са свакодневним излетима и обиласком Православних светиња у Москви и Подмосковљу. – Крајњи рок за пријављивање учесника је 7. јули 2017. Сва ближа обавештења можете добити на телефоне Словенског друштва: 065/82-77-57, 062/832-19-61 и 069/77-88-53 (Уметничарница Словенског друштва), као и путем електронске поште: [email protected] Опширније на сајту Словенског друштва Извор: Фонд стратешке културе

Хрватски пјевач Марко Перковић Томпсон представља симбол зла из прошлости и његов концерт у Мостару, најављен за 8. јун на стадиону кроз који је као концентрациони логор у протеклом рату прошло више од 10.000 Срба и Бошњака, лоше ће утицати на ситуацију на Балкану и распламсаће мржњу, рекао је политички аналитичар Драгомир Анђелковић. Коментаришући став градске власти Мостара да нема ништа спорно у Томпсоновом наступу и да ће концерт подршке шесторици званичника Херцег-Босне оптуженима за ратне злочине бити одржан, Анђелковић каже да би то било исто као када би неки њемачки пјевач неонацистичке оријентације наступао у Аушвицу или неком другом концентрационом логору. – Када Томпсон долази у Мостар на мјесто

Једна од епизода из основне школе које се јасно сећам (а данас се питам зашто и јесам ли још онда наслутио да нешто није у реду, чим је тако живо памтим) јесте како смо зезали извесну Марину кад нам је на великом одмору саопштила, сва срећна, да ће је водити на концерт Весне Змијанац. „Јао, сељанко, шта ти слушаш“, смејали смо се. Марина је била и једно од свега неколико деце која су у школу за Ускрс носила фарбана јаја да их туца с другом сељачком децом. Већ сам био форматиран као мали Југословен и комуниста, и нисам имао никакву националну свест, тј имао сам југословенску што је и био

Пре две године, на двадесету годишњицу „Олује“, група студената из Београда је организовала протест испред хрватске амбасаде. Ја сам, тог дана, спремио посебну емисију о протеривању Срба из Хрватске и отишао сам да видим скуп, више зато што ми је хрватска амбасада тада била буквално на пет минута од радног места. Вече, негде око осам сати, гомилица од највише 150 махом младих људи. Мало се прошуњам, попричам, нигде не чујем ијекавски, нити чујем завичајне нагласке. Нигде једног Крајишника нема, све сама деца из Србије. Неће Крајишници да се замере Хрватима, затребаће путовница, домовница, шта ако ови из амбасаде снимају демонстранте? Те вечери сам, први и једини пут, љут због крајишке