
Дарко Милојковић: Стазом јадовничких мученика
Испред логора у Дахау је записано: „Ко жели да се жртве забораве, тај жели да се оне понове“. Субота 23. јун лета Господњег 2012. Сунчан и топао дан. Лето је стигло. Док чекамо полазак аутобуса из Новог Сада за Јадовно, размишљамо о пролећу 1941. године. За многе је то пролеће – уместо висибаба и радости буђења природе, донело овоземаљску смрт и пресељење у живот вечни, окићене мученичким венцима – то су јадовнички мученици. Јадовно, Велебит, Лика = камен, јаме, вртаче. Јаме, тридесет две, вртоглавих дубина и оштрих усека, крију у себи небројено земних остатака мученика који су ту немилосрдно бацани живи и полуживи. Јадовно је комплекс усташких логора у близини












