Potomci junaka Nevesinjske puške čuvaju sećanje na velikane ustanka protiv Turaka. Praunuka hajdučkog vođe Pere Tunguza, Nataša Gligorić, istražuje kako su se njeni preci nastanili na Vračaru NEVESINjSKA ulica u Beogradu, u blizini Hrama Svetog Save, nosi ime po hercegovačkom gradu, ali mnogo više po herojima jednog ustanka koji smo gotovo zaboravili. Nevesinjska puška bila je simbol otpora naroda protiv Turaka, a generacije starijih sugrađana odrasle su uz kultni istoimeni film, koji je punio domaće bioskope. Srećom, za „Beogradske priče“ govori naslednica jednog od besmrtnih heroja ustanka iz 1875. godine, koji je žestoko uzdrmao tursku carevinu, probudio žeđ za slobodom, i trasirao put ka konačnom oslobođenju od vlasti Otomanske imperije.

Novi skandal u Kazneno-popravno zavodu „Zenica“. Zatvorenik Robert Jusić tvrdi da je u zeničkom zatvoru izložen maltretiranju samo zato što je Srbin, da su pokušali da ga ubiju ZENICA – Novi skandal u Kazneno-popravno zavodu „Zenica“. Zatvorenik Robert Jusić tvrdi da je u zeničkom zatvoru izložen maltretiranju samo zato što je Srbin, da su pokušali da ga ubiju, pa čak i osunete. Jusić, inače zatvorenik iz Srbije, koji služi kaznu od dve godine i mesec dana zbog otmice i nanošenja teških povreda, navodi da su njegovi problemi počeli prvog dana kad je smešten u ovu ustanovu. – Prvih dana su me više puta tukli i reketirali, tako da sam morao

Posmrtni ostaci kneza Aleksandra Karađorđevića u sredu iz Pariza dopremljeni u Srbiju. Kovčeg donesen u Crkvu Svetog Đorđa na Oplencu, u čijoj će porti plemić u petak biti sahranjen KNEZU Aleksandru Karađorđeviću, najstarijem sinu kneza Pavla, ispuniće se zavetna želja da počiva u voljenoj Šumadiji. U Topoli, u porti Crkve Svetog Đorđa, gde je pre osam godina sebi i svojoj supruzi namenio večno boravište. Tu, gde počivaju i njegovi slavni preci. Posmrtni ostaci kneza Aleksandra Karađorđevića dopremljeni su u sredu u Srbiju iz Pariza, gde je proveo poslednje godine života. Kovčeg je nakratko zaustavljen na aerodromu „Nikola Tesla“, potom je pogrebnim vozilom ispraćen prema Topoli. Na poslednje putovanje od aerodroma

Turska Vlada pozvala je danas Njemačku da ne klasifikuje kampanju koju je Otomansko carstvo vodilo za deportaciju i ubistva Jermena kao genocid. Upozorenje Ankare objavljeno je nešto manje od mjesec dana prije nego što će Bundestag voditi diskusiju o ovoj temi. Njemačka Vlada glasaće 2. juna da li će zvanično osuditi raseljavanje i ubistvo Jermena kao „genocid“. Jermenija i još 20 zemalja smatraju da su počinjena ubistva genocid, što Turska osporava. Prema pretpostavkama istoričara, između 800.000 do 1,5 miliona hrićšanske manjine ubijeno je tokom masakra 1915. godine. Izvor: Radio Televizija Republike Srpske   Vezane vijesti: GAUK OSUDIO GENOCID NAD JERMENIMA VLADA ĆE PODRŽATI TERMIN – GENOCID NAD JERMENIMA Džejms Ridel:

Kasno, naravno pod prinudom, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, javno je, neki dan, osudila sve prisutnije veličanje ustaštva i profašističkih ideja u „njenoj lijepoj“ KASNO, naravno pod prinudom, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, javno je, neki dan, osudila sve prisutnije veličanje ustaštva i profašističkih ideja u „njenoj lijepoj“. Da je to učinila 14. februara 2015, prilikom polaganja zakletve povodom ustoličenja na tron svoje zemlje, možda bi i imalo neku moralnu i političku težinu, ali nije. Umesto toga ona je pred svim okupljenim i kamerama iskreno zaplakala kada je rekla kako „duguje veliku zahvalu braniteljima i posebno Franji Tuđmanu, utemeljitelju hrvatske države“. Onom istom koji je, uz svesrdnu pomoć zapada, smislio

Biskup uporedio Banjaluku i Blajburg i time uvredio ne samo stanovnike glavnog grada Srpske, Potkozarja i cele RS, već i mučenike koji su postradali na brojnim startištima u Drugom svetskom ratu, istakao Dodik. BANjALUKA – Predsednik RS Milorad Dodik je u oštrom tonu poručio danas banjalučkom biskupu Franji Komarici da je poređenjem Banjaluke i Blajburga uvredio ne samo stanovnike glavnog grada Srpske, Potkozarja i cele RS, već i mučenike koji su postradali na brojnim startištima u Drugom svetskom ratu. „Do sada vam se nisam obraćao na ovakav način, iako je povoda za to bilo više. Smatrao sam da je u državi porušenog poverenja ponekad dobro i prećutati neke stvari zarad

Novinar Slaviša Sabljić smatra da su svi mogli reći da je „Blajburg isti Banjaluka“, osim banjalučkog biskupa Franje Komarice, koji je rođen nedaleko Drakulića, mjesta u kojem su njegovi preci, na najmonstruozniji način pobili više od 2.000 pravoslavaca. Sabljić je u otvorenom pismu Komarici naveo da za 41 godinu, koliko se bavi novinarstvom, nije čuo toliko sramnu izjavu, i to iz usta čovjeka koji bi trebalo, barem zbog zavjeta koji je dao Bogu, da širi ljubav i pomirenje među ljudima. On je istakao da se bavio zločinima i ratnom prošlošću sva tri nesrećna naroda, ali da ništa stravičnije nije pročitao od pogroma u Drakuliću, u februaru 1942. godine. „Kako gospodine

Josip Broz Tito i dalje je „jači“ od prvog potpredsjednika Vlade Hrvatske i lidera vladajućeg HDZ-a Tomislava Karamarka, koji ne uspijeva da ukine Brozovo ime sa ulica i trgova većine hrvatskih gradova. Karamarko stalno poziva na lustraciju i insistira na tome da Josip Broz Tito ne smije imati svoje ulice i trgove, a to je ponovio i ove godine na komemoraciji u Blajburgu. Međutim, za tako nešto nema volje čak ni u opštinama i gradskim skupštinama u kojima HDZ ima većinu. U Velikoj Gorici, Karlovcu i Zaprešiću, koje vode HDZ-ovi gradonačelnici, i dalje postoje trgovi i ulice nazvane po Josipu Brozu Titu. Gradonačelnik Zaprešića Željko Turk priznaje da ne mogu