Одлука да се из Европе отисне у Америку за Николу Теслу је, вероватно, била пресудна. То се догодило 1884. године када је имао само двадесет и осам година. За собом је већ имао дуге године учења на Високој техничкој школи у Грацу и на Универзитету у Прагу, а затим и не мало радно искуство на пословима у Едисоновом континенталном друштву у Паризу. Много је постигао, али је у Америку стигао са много неостварених идеја, с једном добром препоруком и – готово без новца. На првом кораку ка обећаној земљи, после искрцавања са брода у Њујорку, и Тесла је морао проћи кроз историјски Иммигратион Оффице, Усељенички уред, који је био обавезна

Социјалистичка Југославија имала је неколико стожера – лични ауторитет Јосипа Броза Тита, Савез комуниста и Југословенску народну армију. Војска устројена по совјетском моделу, али са комбинацијом западног и источног наоружања, била је понос нације. Мит је говорио да СФРЈ тада располаже са петом војном силом Европе, одмах иза Британије, Француске, СССР и Италије. То, наравно, није било тачно. Војска није била само војска. Она је имала огроман друштвени и економски утицај. Имала је сопствени пензиони фонд, станове, летовалишта и наравно огроман наменски сектор у привреди. Југославија је производила пушке, тенкове, авионе, бродове и другу опрему и технику. Војска Југославије је била одлично организована за случај напада спољног непријатеља. Међутим, национално

РС настала у жељи српског народа да се одбрани од усташтва, а Карамарко наставља ту политику, одговара Додик лидеру ХДЗ­а Од нашег сталног дописника Бањалука – Да ли су оптужбе на рачун Републике Српске послужиле Хрватској као начин да непријатне теме и чињеницу да се нашла у светском епицентру због пораста национализма и обнове усташтва свали у суседно двориште? Након што су под лупом угледних светских медија само загребани усташки злочини истребљења српског, јеврејског и ромског народа за време Другог светског рата у НДХ, власти те земље као да су једва дочекале изјаву бањалучког бискупа Фрање Комарице, који је изненада и у нејасној паралели Бањалуку упоредио са Блајбургом. Бискуп је

Осим у региону, фашизам у Хрватској постаје једна од главних тема и у Европи. Тако је британски недјељник Њу Стејтсмен констатовао да су се у Блајбургу окупиле хиљаде Хрвата да би присуствовали миси одржаној у част фашистичким војницима убијеним на крају Другог свјетског рата. Учешће државног врха Хрватске на комеморацији, сматра аутор текста, један је од најјачих доказа да је најмлађа чланица ЕУ скренула оштро десно. У прилог томе, посљедњих дана говоре и њихове изјаве и јавна подршка бискупу Фрањи Комарици и његовом поређењу Бањалуке са Блајбургом. Изјава потпредсједника хрватске Владе Томислава Карамарка о томе како је настала Република Српска, за предсједникa Републике Милорадa Додикa је непримјерена и представља покушај

Српско друштво Задужбина вас позива на 7. Српски сабор, као и на хуманитарни турнир у малом фудбалу, који ће се одржати у суботу, 28. маја са почетком у 9. часова на терену Нец клуба у Чрнучама – Љубљана. Сабор и турнир у малом фудбалу су хуманитарног карактера, па ће тако као и увек до сада, сав приход остварен тог дана бити намењен нашој угроженој браћи и сестрама и њиховим породицама на Косову и Метохији, Републици Српској и Крајини. Добродошли на дружење, забаву, пријатељско надметање и да уз Божју помоћ сви заједно направимо добро дело. Извор: Српско друштво Задужбина  

У Дневнику 2 ексклузивно смо објавили документе аустријске Службе за заштиту уставног поретка из којих је видљиво како је формирана терористичка мрежа у БиХ. Документи доказују какве су улоге имали бивши поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић и бројне вође исламистичких организација. У документима је наведено да је још у новембру 1992. године покренут пројекат жигосања Срба као геноцидног народа, о чему је Церић, обавијестио Алију Изетбеговића, који је од саудијског краља Фахда добио 400 милиона америчких долара. Објављујемо и листу телефонских позива између припадника одреда „Ел Муџахедин“ са водећим свјетским терористима. Као идејни творац терористичке мреже у БиХ, означен је тадашњи имам Загребачке џамије Мустафа Церић, наведно је

Док ове године буде обележавана 160. годишњица рођења генијалног проналазача Николе Тесле, у сенци ће и даље остати онај део личности великог научника који се односи на његов приватан живот. Упркос свом труду и истраживању нису у томе помогли ни његови амерички биографи Џон О’Нил, који га је и лично познавао, нити амбициозна Маргарет Чејни, баш као ни други, већином српски биографи, укључујући, у најновије време, академика Александра Маринчића. Међутим, тек од недавно, од када је објављен део Теслине преписке с родбином, могу се боље сагледати и спознати многе, углавном непознате чињенице из његовог приватног живота. „Више него иједан човек пре њега“ На Лонг Ајленду, у америчкој држави Њујорк, сваке године

крајинске власти почеле ‘су да чисте’ своје оружане формације од страних бораца од којих је највећи дио пристигао из разних европских крајње десничарских група и покрета. Према мировном споразуму из Минска, страни борци морају напустити земљу ако не узму украјинско држављанство. Како је провођење споразума недавно опет запело, што је изазвало нову забринутост од обнове сукоба, па су украјинске власти одлучиле да провду и ову одредбу. Тако је улазак у земљу забрањен Хрвату Иви Думанчићу, који се борио као добровољац у бригади „Азов“, ангажовној на ратишту око Мариупоља, града на обали Црног мора. На свом Фејсбук профилу Думанчић,атриљеријски официр, објавио је да му је на повратку с одмора у Украјини одбијен улазак у земљу

Многи кажу да југоносталгичари виде само добре ствари у бившој заједничкој држави, док заборављају све оно што је било лоше – култ личности, недостатак демократије, политички затвор на Голом отоку, ограничавање индивидуалних слобода и слободе штампе. Политички аналитичар из Ријеке Вук Перишић каже да југоносталгију треба разумети као жал за бољим животом. Реч је и о помало искривљеној представи о историји. – Парадокс је у томе што бивши режим, који је нестао 1990, можда чак и крајем 1989, а којег се данас сећамо са носталгијом, није био добар, то је био режим који је требало мењати. Међутим, режими који су га наследили били су толико лошији од њега да се