април 2016 - Страница 9 од 28 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за април 2016 » Страна 9

Запаљена ромска кућа, једно повријеђено Фото: Screenshot

Загреб- Запаљена ромска кућа, једно повријеђено

21. април 2016.

У загребачком насељу Пешчаница изгорила је кућа у којој је живјело пет особа, од којих је једна повријеђена. Јутрос рано у загребачком насељу Пешченици, у пожару је изгорила кућа, а једна је особа након пружене љекарске помоћи пуштена кући, пише загребачка штампа. Ватрогасци су интервенисали, али је дрвена кућа у потпуности изгорила. Наводно је на кућу бачен молотовљев коктел што засад у полицији нису могли потврдити. Пожар је избио у кући која се налази само неколико метара од ромског дјечјег вртића на који је у понедјељак бачена бомба. Полиција још врши увиђај о узроцима пожара, након чега ће бити саопштено више информација. Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Зграда Окружног тужилаштва у Источном Сарајеву (Фото: sarajevo-rs.com)

Завршен доказни поступак за злочине над Србима у Горажду

21. април 2016.

Улагањем другог дијела видео-записа Центра јавне безбједности Источно Сарајево „Горажде – рат 1992.“ од 14. децембра 2012. године, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву данас је окончало спровођење доказа против четворице бивших припадника такозване Армије БиХ, оптужених за злочин против српских ратних заробљеника у Горажду 1992. године. Некадашње припаднике такозване Армије БиХ – Мухамеда Аџема, Омера Угљешу, Сенада Халиловића и Суљу Каркељу, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву терети за учешће у убиствима ратних заробљеника Бошка и Ђоке Ласице, Његоша Ћехе, Које Вуковића, Бранислава и Будимира Тодоровића, Тиослава Радовића и Ратомира Клачара. Они су заробљени у августу 1992. године на брду Троврх код Горажда, одведени у горажданску полицијску станицу, гдје су и

У суботу парастос у Кратинама

21. април 2016.

Служењем помен-парастоса, полагањем цвијећа и паљењем свијећа у Кратинама код Миљевине у суботу, 23. априла, биће обиљежене 23 године од погибије 11 бораца Миљевинског батаљона Војске Републике Српске. У засједи муслиманске војске, у дубини српске територије, 23. априла 1993. године погинуло је девет бораца из Кута и два из Миљевине. На прву линију фронта возили су се у трактору, када су упали у унакрсну митраљеску паљбу. Нико није преживио. Погибија у Кратинама друго је веће страдање припадника Миљевинског батаљона у протеклом рату. У септембру 1992. године, такође у засједи, на путу Калиновик-Миљевина, на камиону Војске Републике Српске страдало је 38 бораца и цивила из Миљевине и Трнова. Из Борачке организације

Писма Срба из Русије: „… Ми заробљеници Срби, што смо се предали у Русију, нисмо ћели пуцати на браћу нашу Русе…“

21. април 2016.

(Из књиге „Српска писма из светског рата 1914-1918“, сакупио др Владислав Пандуровић, Српска штампарија, Осијек, 1925; ново издање, верно оригиналу: Прометеј, Нови Сад, и Радио-телевизија Србије, година издања: Нови Сад, 2014.) Његовом Величанству Краљу Петру Првом Сербија, Ниш: „Орлов город, 7. фебруара 1915. Срдачан поздрав из Русије. Поздрављам и молим препокорно Ваше Милостиво Величанство, да замолите велику Русију, браћу нашу, ми Срби молимо већ одавно, да нас пусте браћа наша Руси к вама у помоћ у Србију. Ми желимо драговољци бити Србијански. Ми заробљеници Срби, што смо се предали у Русију, нисмо ћели пуцати на браћу нашу Русе, па стога молим Ваше Величанство да нас Ви замолите од браће наше

Будај: Хасанбеговић треба да затражи кривични прогон усташа

20. април 2016.

Директор јеврејске невладине организације „Маргелов институт“ из Загреба Ален Будај сматра да би било примјерено да је хрватски министар културе Златко Хасанбеговић на мјесту страшних усташких ликвидација у Јасеновцу одржао оштру лекцију онима који усташки злочиначки поздрав „За дом спремни“ називају „старим хрватским поздравом“ и најавио њихов кривични прогон. „Али, он /Хасанбеговић/ то не чини и покушава пливати између властитих ултрадесничарских увјерења и антифашистичких струјања и при томе иритира јеврејску и српску заједницу. Он не може ријешити ниједан проблем, већ га само продубљује“, рекао је Будај за Срну, коментаришући јучерашњу изјаву Хасанбеговића у Јасеновцу да се „манипулација јасеновачким жртвама налазила у темељу великосрпске идеологије“. Будај каже да је рјечник о

Слађана Станковић – бесмртна нишка хероина

20. април 2016.

У времену коjе слави разне старлете, естрадне уметнице и риjалити звезде, тешко jе скренути пажњу на истинске хероjе. Кроз своју дугу и бурну историју град на Нишави као својеврсна капија између истока и запада био је поприште свих већих историјских догађаја на Балкану. Рушен, паљен, пљачкан, кроз векове увек је великим напорима успевао да васкрсне и издигне из пепела. Свако време имало је своје хероје, који су бесмртним делима велике љубави према овом граду остављали будућим поколењима наду и путоказ у боље сутра. У великој кризи, која је довела до пада система вредности, мало је оних који су очекивали да се појави неко ко ће, и у овом нашем времену,

Палибрк: Капетан Драган је жртва политичких игара

20. април 2016.

Београдски адвокат Драган Палибрк, који је поднио поднесак да пред Жупанијским судом у Сплиту брани Драгана Васиљковића – Капетана Драгана, изјавио је да је његов клијент апсолутно свјестан да је ријеч о политичком процесу који нема никакаве везе са правдом и правом, а иза кога стоји снажан хрватски лоби. Реагујући на наводе хрватских медија да је вијеће Жупанијског суда у Сплиту продужило Васиљковићу истражни затвор, Палибрк је рекао Срни да је то сасвим очекивано, с обзиром на то да хрватско правосуђе има „традицију бесконачних судских истрага против Срба“. „У Хрватској се води истрага против 1.500 лица српске националности. Те истраге трају по 20 и више година. Њима није у интересу

Настављено суђење Сакибу Махмуљину

20. април 2016.

У Суду БиХ данас је свједочењем медицинског техничара Велибора Тривичевића настављено суђење некадашњем команданту 3. корпуса тзв. армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године. Тривичевића су као припадника санитетске службе ВРС заробили муџахедини у селу Крчевине, а касније је са осталим заробљеницима завршио у муџахединском кампу у Каменици. Тривичевић је свједочио о страхотама и мучењима, физичкој и психичкој тортури, посебно у Каменици у којој је провео мјесец дана, од 23. јула до 23. августа. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: ЗЛОЧИН У ВОЗУЋИ: Махмуљин је један од деветнаест … Заштићени сведок: Мучени Срби молили за смрт

Лех Валенса (Фото: Sputnik/Елена Пахомова)

Валенса: У Пољској се буде демони екстремиста и антисемитизма

20. април 2016.

Бивши пољски предсједник, добитник Нобелове награде за мир 1983. године Лех Валенса, упозорио је данас поводом марша и мисе радикалних националиста протеклог викенда у Бјалистоку и спаљивања лутке Јеврејина на њиховом маршу у Вроцлаву да се у Пољској буде демони. „Садашња политичка ситуација буди демоне, а потврда тога је скандал око Народно-радикалног блока у Бјалистоку и спаљивање лутке Јеврејина у Вроцлаву. Ти демони упозоравају да не треба ниподаштавати демократију“, рекао је Валенса. На све већу бахатост пољских националистичких екстремиста и пораст антисемитизма које нове власти прећуткују, упозорила је јуче на годишњицу устанка у варшавском јеврејском гету градоначелница Хана Гронкјевич Валц. Она је одмах наишла је одмах на жестку критику из владајуће

Капетану Драгану продужен истражни затвор

20. април 2016.

Оптужно вијеће сплитског Жупанијског суда продужило је истражни затвор Драгану Васиљковићу, званом капетан Драган, који је оптужен за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима у Далмацији и Глини за време рата у Хрватској, пренио је портал Индекс.хр. Васиљковић је прије два дана упутио жалбу на сједници оптужног вијећа сплитског Жупанијског суда због чега је одложено одлучивање о оптужници против њега. Портпарол суда, а истовемено и судија, Дамир Ромац рекао је тада за Хину да се Васиљковић жалио и да је тражио да се полицијске службене забиљешке издвоје из списа. Сједница оптужног већа била је раније заказана, али је одложена јер је одбрана Васиљковића прије њеног почетка затражила да се

„Случај Орић“: Хватајте их живе, ето их…

20. април 2016.

У Суду БиХ настављено је суђење ратном команданту Сребренице Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу, оптуженима за убиство три ратна заробљеника БРАНИСЛАВ Станојевић, сведок Тужилаштва БиХ, рекао је у уторак на суђењу ратном команданту тзв. Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу, да је чуо да неко у селу Залазје 1992. године преко мегафона командује: „Хватајте их живе, ето их вама у руке!“, и да је тада последњи пут видео Ивана Цвјетиновића, Слободана Илића и свог деду Миладина Станојевића. Сведочећи о дешавањима у Залазју 12. јула 1992, Станојевић је потврдио да су у село, у којем је до тада било мирно, око 9.30 пале три гранате, баш испред куће у којој се

У петак двије комеморације у Јасеновцу и Загребу

20. април 2016.

У петак, 22. априла, на Дан сјећања на жртве Јасеновца поред комеморације у Спомен парку у организацији државе, биће одржан и скуп на загребачком Тргу жртава фашизма у организацији Антифашистичке лиге Хрватске, што је практично четврто одвојено окупљање тим поводом, пишу хрватски медији. Како су поручили организатори, намјера скупа је да упозори на изјаве, чињења и нечињења садашњег политичког врха чији поступци имају за посљедицу све отворенију промоцију усташтва као мало радикалнијег хрватског домољубља. „Такав развој догађаја који Влада Хрватске неким својим поступцима чак и подстиче представља пријетњу основним вриједностима демократског друштва, гура Хрватску у опасне идеолошке сукобе и отвара врата политички мотивисаном насиљу“, стоји у најави. Како је најављено на том

Будимир: Писмо Китаровићеве доказ више да су Хрвати опсједнути Србима

20. април 2016.

Предсједник Асоцијације избјеглица Срба из Хрватске Милојко Будимир изјавио је да је прича хрватског руководства о деусташизацији друштва декларативна. Будимир је нагласио да се хрватска „опсједнутост српским фактором“ најбоље огледа у непримјереном писму које је хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић упутила генералном секретару УН Бан Ки Муну, поводом ослобађајуће пресуде Хашког трибунала Војиславу Шешељу. Он сматра да је писмо вјероватно упућено са намјером да се појача притисак према Србији у вези са преговарачким поглављем 23. Будимир је додао да је за потезе хрватског државног врха у посљедње вријеме тешко наћи нормалне ријечи и нагласио да су реаговања на ослобађајућу пресуду лидера радикала, па сад и званично писмо Бан Ки Муну

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Немања Девић: Због добрих људи и Сунце сија

20. април 2016.

O, како нам само фале једноставни дани, једноставни људи и једноставни разговори. Данас сам преподне провео у селу Церовцу, са четири генерације Радојевића-Манчића. Без посебног повода. Пише: Немања Девић Радојевићи су некад били једна од најугледнијих фамилија у селу, и то се и данас осећа у њиховом држању, причи, опхођењу, у њиховој озбиљности и смисленој шали, у гостопримству и начину на који брину о домаћинству. У пријатном амбијенту, испод столетне липе и окружени ниским стаблима јабука, водили смо више него угодан разговор о нашим и прошлим данима. Ред и склад, тако ретко међусобно поштовање и љубав – то је прво што пада у очи госту ове породице. И храст и

Парастос поводом 21. годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске „БЉЕСАК“

Парастос поводом двадесет једне године од страдања Срба у Западној Славонији

20. април 2016.

Обавјештење Ове године парастос за погинуле у хрватској војној агресији „Бљесак“ биће, због Васкрса, одржан у петак 22. априла у 11 часова у цркви Светог Марка,(Београд) уместо 1. маја, као до сада. С обзиром на то да се тужна годишњица овај пут поклапа са најрадоснијим хришћанским празником, није било могуће организовати парастос тог дана, као ни у цјелој Цветној недељи. Организатор је као и сваке године Удружење чланова породица несталих и поигинулих лица „Суза“. Првог маја 1995. године хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством Фрање Туђмана, спровеле су акцију етничког чишћења на територији Западне Славоније, која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине. У вријеме напада, подручје