arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Јосип Броз и Винстон Черчил

Черчил: Овај Тито је чудан бандит и није пајац, морамо га преотети од Стаљина

„НЕПРИСТОЈНА ПОНУДА“ – ТРЕЋИ ОДЛОМАК ИЗ ДРАМЕ „ДРУГАЧИЈИ ТИТО” КОЈА ИЗЛАЗИ ИЗ ШТАМПЕ ЧЕРЧИЛ: Задовољство је причати с вама, духовит сте човек. Нешто сам приметио код вас, морам то да вам кажем, овако тет-а-тет, одушевљава код вас тај рафинман, одмах се примети да сте човек од укуса, посебан. Шта ће вам Стаљин? Видите како се он обрачунава, какви су то поступци, ја се не бих заваравао, шта ћете кад на вас дође ред? ТИТО: Не знам, стварно, шта бих вам о томе рекао. Искрено, на шта циљате? ЧЕРЧИЛ: Гледајте, једнога дана, ви ћете му засметати, стално буде неки разлог. Мада, будимо искрени, њему разлог и не треба. Његови су методи

Књига о Пауновићу

Влaсник цeнтрa Вукoвaрa

Kњигa ‘Aлeксa Пaунoвић – Пoрoдичнa хрoникa’, aутoркe Љиљaнe Пeкић-Пaунoвић je свeдoчaнствo o jeднoj oд нajстaриjих и нajуглeдниjих вукoвaрских српских пoрoдицa Вукoвaрски пoдoдбoр Српскoг културнoг друштвa ‘Прoсвjeтa’ и Вeћe српскe нaциoнaлнe мaњинe грaдa Вукoвaрa oргaнизoвaли су у Ружичкинoj кући прoмoциjу књигe ‘Aлeксa Пaунoвић – Пoрoдичнa хрoникa’, aутoркe Љиљaнe Пeкић-Пaунoвић. Oвa књигa je свeдoчaнствo o jeднoj oд нajстaриjих и нajуглeдниjих вукoвaрских српских пoрoдицa кoja je пoчeткoм 20. вeкa у свoм влaсништву имaлa гoтoвo читaв цeнтaр грaдa и прeкo чeтири хиљaдe jутaрa зeмљe. Пoсвeћeнa je нajвeћeм вeлeпoсeднику у Вукoвaру у другoj пoлoвини 19. вeкa, тргoвцу Aлeкси Пaунoвићу (1824 – 1899.) чиja су зaoстaвштинa мнoгe врeднe грaђeвинe, мeђу кojимa су хoтeл ‘Грaнд’ и дaнaшњи

Александар Вељић

У Новом Саду одржано прво предавање под називом “Геноцид Миклоша Хортија“

Синоћ је у Радничком дому „Светозар Марковић“ у Новом Саду одржано предавање „Геноцид Миклоша Хортија“. Првом предавању оваквог назива у историји Новог Сада присуствовало је тачно 70 људи, међу којима и истакнути младих људи који доприносе савременој историји града: Александар Габона, Филип Карић, Марко Атељевић, Милан Дракула… Предавач Александар Вељић је у свом говору нагласио да Нови Сад не сме да заборави да је 23. јануара 1942. био одређен за истребљење, по речима самих егзекутора, и да је пуким чудом остао у животу. Преко 5.000 грађана Новог Сада бачено је под лед на Штранду, односно сваки десети становник. Предавач се осврнуо и на страдање грађанског становништва у Чуругу, Жабљу и

Хрватски Државни Сабор

Саво Штрбац: Име хрватског парламента

Избором академика Жељка Рајнера из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) за председника Сабора 28. децембра 2015. конституисан је хрватски nарламент. Нови председник у свом nрвом говору осим општих ставова, изнео је једини конкретан предлог који се односио на промену имена Хрватског сабора у Хрватски државни сабор. Истог дана у Базилици Срца Исусова у загребачкој Палмотићевој улици организовано је мисно славље Анте Павелића, тачније, задушннца поводом годишњице љегове смрти. На први поглед чини се да између тих догађаја нема директне везе и да је сасвим логично да државни парламент у свом називу носи поред имена своје државе и придев ,,државни“. Међутим, веза постоји и то уnраво преко поменутог nри дева у називу

Све ће то народ…

Долазе времена када ће се стварно позлатити оно што треба: вера, искреност, љубав, правда. Времена у којима више неће лажне демократије, лажне патриоте, лажни моралисти узимати и присвајати награде које им не припадају. Маске полако падају и питање је момента када више неће моћи да прекрију тo од зла искривљенo лицe запада и њених слугу. Можда је баш данас 10. јануара право време да размислимо о томе? Баш данас док се Америка и њени НАТО послушници присећају свог јунака. Оног њиховог јунака који се на данашњи дан 1917. године упокојио, а био је „јунак“ јер је убијао староседеоце Америке – Индијанце, и по прерији вијао бизоне због крзна. Погодили сте

Колиндина шутња

Јучерашњи дан председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић сигурно је провела у свечаној атмосфери, иако наши суседи још немају владу и налазе се у постизборној грозници. Колинда је, међутим, пре годину дана победила на изборима за председницу Хрватске, али, док је испијала шампањац, сумњам да је макар и на тренутак помислила на једну оскрнављену спомен плочу на острву Паг. Можда је давно требала да посети острво страве по чијем стењу се још налазе комади бодљикаве жице којом су пре 75 година опасани српски и јеврејски логори смрти. Да није тих комада жице и тих сећања, Слана би била нестварна романтична увала и тај комад острва бледожућкастог камења био би тако драгоцени

САД и финансирање антисрпства

Недавно је Политика објавила серију текстова под називом „Путеви америчког новца у Србији“[1]. У једном од наставака[2] помиње се, на пример, да је интернет портал Е-новине „за промоцију етичких стандарда у новинарству“ добио, само у једној години (2011), 41.850 долара! Е-новине које су, за сваког ко је било када посетио тај сајт, прототип примитивног вређања сваког патриоте или демократе, чак и сваког ко мисли другачије – добијају од САД 3.000 евра месечно  „за промоцију етичких стандарда у новинарству“?! Какав апсурд! Још 2008. године упозорио сам – цитирајући низ вулгарности с тог портала – да су Е-новине „псовачка страна `друге Србије`“[3]. Следеће године пак цитирао сам типичан антисрпски и шовинистички дискурс

Смедеревски крај у Другом светском рату – разговор са Немањом Девићем

Рођен 1989. године у Смедерсвкој Паланци, Немања Девић је основне и мастер студије завршио на Филосoфском факултету Универзитета у Београду, где је сада докторанд. Још као матурант објавио је књигу са пописом свих жртава Другог светског рата у једној локалној средини, за шта је 2009. добио награду „Драгиша Кашиковић“. Аутор студије „Истина под кључем. Доња Јасеница у Другом светском рату“ и, у коауторству са Срђаном Цветковићем, „Жртве у Зајечарском округу после 12. септембра 1944“. Сада је пред нама његова нова књига, „Смедеревски крај у Другом светском рату, Људи и догађаји“, у издању Института за савремену историју. Ова књига је била повод за разговор с господином Девићем. МИКРОИСТОРИЈА – УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

Мирослављево јеванђеље

Каназир: Зашто Срби требају писати ћирилицом?!

Треба ли ћутати и мирно посматрати како српска „интелектуална елита“ вулгарно пориче писмо српског језика којим говори? Заговарајући двоазбучје не само да уносе збрку у нешто што је кристално јасно Пише: Слободан Каназир, сликар, новинар и пјесник Аустроугарска монархија и НДХ су прибјегавале забрани ћирилице, док „Четврти Рајх“ ради много суптилније. Покушавају нас убиједити у то да је ћирилица старомодна и непрактична и да се с њом, као ни са православљем, „не може у Европу“ Латиница може, из којекаквих политичких разлога, бити опет проглашена званичним писмом, али суштински није, никад ни неће постати дио српске културе и традиције. Традиција се не проглашава законом, она се ствара стољећима и старија је од

Миливоје Иванишевић

Миливоје Иванишевић: Злодела над Србима и дан-данас се прикривају

Историчар Миливоје Иванишевић: У последњем рату у БиХ страдало 31.000 Срба, у Првом светском око 400.000, а Другом 721.000. Демографске чињенице годинама скриване. РС је наша највећа победа у 20. веку РЕПУБЛИКА Српска створена је животима 31.000 њених грађана који су погинули у грађанском рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Око 1.700 Срба и даље се води као нестало, док је у овим сукобима са својих огњишта протерано њих 550.000. Пре тога, у Првом светском рату у БиХ је страдало 400.000 становника српске националности, док их је у Другом изгинуло 721.000. Толико суров и немилосрдан верски и национални погром ниједан европски народ није доживео, и то од својих

Свијет треба да сазна истину о српским страдањима

Шеф Представништва Републике Српске у Израелу Арие Ливне сматра да Срби не користе довољно односе са Јеврејима који могу да помогну у томе да свијет сазна за страдања Срба у Првом и Другом свјетском рату, али и у посљедњем рату у БиХ. Ливне, који је и сенатор Републике Српске, каже да је лоше то што Срби мисле да свијет зна за њихова страдања и да не морају радити на томе да се сазна истина. Он је као примјер навео да су у Холивуду у посљедње вријеме снимљена три – четири велика филма о рату у БиХ и да се ни у једном не могу видјети српска страдања, већ су Срби

Служењем парастоса, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа данас су у Новом Граду обиљежене 23 године од страдања 56 бораца Четвртог батаљона Новоградске бригаде на ратишту Сува Међа

Помен српским борцима палим 1993. године

Служењем парастоса, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа данас су у Новом Граду обиљежене 23 године од страдања 56 бораца Четвртог батаљона Новоградске бригаде на ратишту Сува Међа. Парастос је служен у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду и на мјесном гробљу у Пољавницама, а вијенци су положени на мјесном гробљу у овом насељу и у Горњој Чађавици. Парастос у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду служио је свешетник Немања Видић који је рекао да је 11. јануар дан кад се Нови Град са тугом сјећа оних који су страдали 1993. године. „Ових дана морамо се уздигнуте главе сјећати наших страдалих и обавезе коју су

У Источном Новом Сарајеву данас је положено цвијеће и прислужене су свијеће на спомен-обиљежје Зорану Цвијетићу

Обиљежене 22 године од погибије Зорана Цвијетића

У Источном Новом Сарајеву данас је положено цвијеће и прислужене су свијеће код спомен-обиљежја Зорану Цвијетићу, првом начелнику Центра служби безбједности Сарајевско-романијско-бирчанске регије, који је погинуо прије 22 године у Лукавици од снајперског хица са брда Мојмило. Припадници Центра јавне безбједности /ЦЈБ/ Источно Сарајево, заједно са ветеранима служби безбједности Републике Српске, борцима Војске Републике Српске и представницима града и општина у саставу Источног Сарајева, одали су почаст код спомен-обиљежја које је подигнуто на мјесту Цвијетићеве погибије. Начелник ЦЈБ Источно Сарајево Српко Косорић истакао је да су се данас окупили да обиљеже дан погибије Зорана Цвијетића, који је живот уградио у темеље Републике Српске. „Ми обиљежавамо и дане погибије наших 782

Слике Великог рата: Једна од 98 фотографија из албума леди Пеџет, које до сада нису биле познате јавности

Српска историја из Отоманског архива

На основу протокола о сарадњи са државним турским архивом, у Архив Србије стигло је готово 15.000 докумената значајних за историју српског народа у периоду од 1450. до 1700. године, а то је тек почетак Архив Србије, национална установа која чува колективно памћење народа, нову годину дочекао је са жељом да у 2016. буду решени технички проблеми који стоје на путу остварења важних планова. Како за „Политику” истиче др Мирослав Перишић, директор ове институције, то су пре свега обезбеђивање простора за смештај архивске грађе, дигитализација, електронско архивирање, снажење службе за конзервацију и рестаурацију. – Прошлу годину обележио је почетак сарадње са Отоманским архивом у Истанбулу. Убрзо после потписаног протокола са Генералном

Посљедњи испраћај (2)

Непредвиђена догађања испред колодворске зграде отела су се контроли. Заустави их заповједнички глас Хрватског полицајца. Строгим, крештавим гласом нареди Циганима: Стани, прекини! Пише: Никола Кобац Оркестар умукну. Тек што се тишина смири, по протоколу, на ред дођоше „свети оци“. У њиховој дугодишњој служби Богу и Папи – започеше своју Прву мису за живе? Одзвањају ријечи, нестају и губе се преко пруге, тамо према Дворани Лисински и насељу Трње: „Покој вјечни даруј им Господине, и свијетлост вјечна свијетлила им. Путовали у миру! Амен!“ Са друге стране „свечаног“ платоа, између Првог и Другог перона, са  стране која је заклонила „почасну композицију“, на поду, са бијелим штапом у руци, у подераној партизанској униформи,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.