arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Delegacija_sokolackog_Udruzenja_potomaka_i_postovalaca_srpskih_dobrovoljaca.jpg

ПОЛОЖЕН ВИЈЕНАЦ НА СПОМЕНИК СОЛУНСКИМ ДОБРОВОЉЦИМА

Делегациjа соколачког Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца од 1912. до 1918. године положила jе вjенац на споменик солунским добровољцима. На споменик солунским добровољцима на Сокоцу данас jе, поводом Дана почетка пробоjа солунског фронта у Првом свjетском раду – 15. септембра, виjенце положила делегациjа соколачког Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца од 1912. до 1918. године. На споменик солунским добровољцима на Сокоцу уписана су 363 имена. Предсjедник Удружења Бранимир Ђурковић каже да нису уписани добровољци, jер документациjа ниjе била комплетирана на вриjеме. Ђурковић jе рекао да породице потомака солунских добровољаца припремаjу документациjу коjа подразумиjева доказе о добровољачком статусу, па ће њихова имена бити уписана на споменик. Према његовим риjечима, Удружење

Министар Миленко Савановић

САВАНОВИЋ: КОЛЕКТИВНУ СВИЈЕСТ О СТРАДАЊУ СРБА ПОДИЋИ НА ВИШИ НИВО

Министар Миленко Савановић Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да се колективна свиjест српског народа о његовом страдању мора подићи на виши ниво како се не би десило да злочини над Србима буду брзо заборављени. Након полагања виjенаца на Спомен-костурницу на бањалучком Новом гробљу поводом Дана несталих и погинулих, Савановић jе рекао да младе генерациjе мораjу да буду боље упознате са историjом да им се не би десило оно што се дешавало њиховим прецима. „Страдање српског народа од 1992. до 1995. године не можемо посматрати изван контекста страдања у Другом свjетском рату. Нажалост, мора се констатовати да jе у Другом свjетском рату, као и деведесетих

Milan_Mandic.jpg

ИНСПЕКЦИЈА УНИШТИЛА ДОКУМЕНТАЦИЈУ О ЗЛОЧИНИМА НАД СРБИМА

Управа за инспекциjске послове Кантона Сараjево уништила jе архивске документе коjи се односе на ратне злочине над сараjевским Србима, тврдећи да jе рок за њихово чување истекао, иако jе законом прецизирано да се документи о ратним злочинима мораjу чувати траjно, пише данашњи „Глас Српске“. Документациjа, коjа jе у посjеду листа, потврђуjе да jе главни инспектор за санитарне, здравствене и фармацеутске послове у Управи за инспекциjске послове Сенада Хаџиjусуфовић у априлу и jуну 2012. године предсjедаваjућем Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Марку Јуришићу одговорила да не може да достави тражене податке jер jе рок чувања архивске грађе истекао након пет година. Јуришић jе захтjев упутио на основу Закона о

Gradina_001.jpg

Музеј холокауста до краја године у Бањалуци

Музеj холокауста до краjа године у Бањалуци Музеj жртава геноцида из Београда до краjа године отвара своjу експозитуру у Бањалуци, потврдио jе Вељко Ђурић, в.д. директор Музеjа жртава геноцида на конференциjи о Јасеновцу, коjа jе и данас настављена. „То jе нека врста наше врсте одговора на ову ревизиjу историjе што се нуди са друге стране границе, из Републике Хрватске, из Европске униjе, из нових ових тенденциjа коjе говоре о релативизациjи злочина коjи се десио у Другом свjетском рату на простору НДХ“, обjаснио jе Ђурић. Ускоро ће бити познато и идеjно рjешење уређења Спомен подручjа Доња Градина у коме jе, између осталог, предвиђена  изградња споменика, музеjа и вjерских обjеката. Поводом обиљежавања

Kolektivni_centar_Krnjaca.jpg

Гдје су и како живе српске избјеглице?

Изненадили сте нас! Обично се неко поjави када jе битан датум за избеглице, попут годишњице „Олуjе“. Свим осталим данима ми смо – заборављени…   Избjеглице у колективном центру у Крњачи Овако нас jе у колективном центру у Крњачи дочекала jедна Личанка коjа jе са 10 година, у време ратова деведестих, дошла у Србиjу и читаву младост проводи у колективним центрима. Ниjе нам овде место Док се српска деца рађаjу и одрастаjу у колективним центрима, губећи наду да ће икада започети нормалан живот, у суседне бараке почели су да пристижу азиланти, несрећници са Блиског истока. Срби се, како кажу, добро слажу с њима. Поносни су што су Србиjа и њени грађани отворили срце

Da_se_nezaboravi.jpg

СВИЈЕЋАМА ИСПИСАНА ПОРУКА „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

Да се незаборави Паљењем свиjећа и полагањем виjенаца испред централног спомен-обиљежjа борцима погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату „За крст часни“, у Приjедору jе вечерас обиљежен 15. септембар – Дан несталих и погинулих Републике Српске. Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Приjедор Здравка Карлица изjавила jе новинарима да jе постала традициjа да се уочи Дана погинулих и несталих бораца на оваj начин породице сjећаjу своjих наjмилиjих. „Да се не заборави, у срцу jе Република Српска, то jе порука са овог скупа и ми сваки дан, а посебно на оваj дан морамо да се сjетимо наших несталих и погинулих бораца“, нагласила jе Карлица. Она jе потврдила да jе, према

Boro_Peulic.jpg

НЕПОЗНАТА СУДБИНА 35 БОРАЦА

Боро Пеулић Са подручjа општине Прњавор jош 35 бораца одбрамбено-отаџбинског рата воде се као нестали, рекао jе Срни предсjедник Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Боро Пеулић. Пеулић jе, поводом обиљежавања 15. септембра – Дан несталих и погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске, оциjенио да оваj датум у широj jавности пролази незапажено. „Оваj датум, приjе свега, обиљежаваjу породице погинулих и несталих, а са нама се солидаришу и ратни воjни инвалиди с коjима имамо добру сарадњу. Нисмо успjели да мобилишемо друштво, да људи схвате да се на данашњи дан сви треба да сjетимо оних коjи су своjе животе уградили у темеље Српске или чиjа судбина jош ниjе

Episkop_backi_Irinej.jpg

ПОСЈЕТА ПАПЕ НИЈЕ ТЕМА ЗА РАЗМАТРАЊЕ ЗА СПЦ

Епископ бачки Иринеj Посjета папе Србиjи не поставља се пред Српску православну цркву (СПЦ) као тема за разматрање, нити jе ико до сада, са било коjе стране, показао такву инициjативу – рекао jе портпарол СПЦ, епископ бачки Иринеj. Владика Иринеj рекао jе за „Спутњик“ да ће такву инициjативу, ако и када се покаже, разматрати искључиво Свети архиjереjски сабор, као наjвише тиjело СПЦ. Он jе оциjенио да евентуална посредничка улога СПЦ између Руске православне цркве и Ватикана ниjе реална. „Московска патриjаршиjа има, као што jе познато, одлично организовано Одељење за спољне црквене везе и преко њега jе у сталном диjалогу са другим црквама, државама и међународним институциjама, тако да jоj посредник,

Sluzen_parastos_u_spomen_kapeli_u_Bukviku.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА У БУКВИКУ

Служен парастос у спомен – капели у Буквику Парастос за 68 становника Буквика и околних села коjе су припадници паравоjних хрватско-муслиманских jединица убили 14. септембра 1992. године, служен jе данас у гробљанскоj капели у брчанском насељу Српска варош, као и у спомен-капели у Буквику. Парастос за покоj душа убиjених Срба у Српскоj вароши jе служио jереj Милорад Зарић. Чланови породица погинулих, комшиjе и приjатељи запалили су свиjеће и положили цвиjеће на гробове буквичких страдалника коjи почиваjу у Градском православном гробљу у Брчком. Парастос за душе звjерски убиjених људи на кућном прагу, уз паљење свиjећа и полагање виjенаца, служен jе и у спомен-капели у Буквику, испред коjе се окупило неколико стотина становника

Srbi-Hrvati.jpg

ПОЛИТИЧКА АСИМИЛАЦИЈА СРБА У ХРВАТСКОЈ СИГУРАН ЈЕ ПУТ У НЕСТАНАК

На изборима 2011.године, 12,5% од укупног броjа Срба у Хрватскоj бирало jе 3 заступника у хрватски парламент Пише: Синиша Љубоjевић Опстанак Срба у Хрватскоj овиси увелико о чувању и развоjу политичких странака са српским предзнаком. Не могу се интереси српске заjеднице представљати кроз програме странака љевице, а првенствено мислим на СДП, ХНС, Лабуристе и сличне странке. Зашто то тврдим и уопште спомињем? Срби у Хрватскоj своjе незадовољство односа државе према њима изражаваjу великом подршком лиjевоj политичкоj опциjи. Ја такођер мислим да смо као народ у овим околностима склониjи лиjевом политичком размишљању, али такођер мислим да jе погрешно не подржавати српске политичке опциjе. На изборима 2011.године од уписаних 183.992 гласача српске националности, на

Aleksandar_Vucic_Kolinda_Grabar_Kitarovic.jpg

Конзулат у Книну би вратио избегле Србе

Александар Вучић и Колинда Грабар Китаровић фебруара ове године у Загребу Наjгласниjи у подршци отварању представништва Србиjе у овом граду jесу Срби, њих више од десет хиљада, колико их сада живи у северноj Далмациjи „Било би добро када би Србиjа отворила конзулат у Книну”, „Под хитно затворити српски конзулат у Риjеци и отворити у Книну”, „Србиjанско велепосланство у Книну враћа избеглице дома”… ово су само неки од коментара написаних протекле недеље на хрватским друштвеним порталима на тему повратка расељених грађана Хрватске српске националности. Наjгласниjи у подршци отварању представништва Србиjе у овом граду jесу Срби, њих више од десет хиљада, колико их сада живи у северноj Далмациjи. Они су мишљења да

Министар Миленко Савановић

САВАНОВИЋ: ПОНОВЉЕНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

Министар Миленко Савановић Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да су сви злочини коjи су се дешавали у Другом свjетском рату поновљени и 1992. године чиjа су мета и жртве остали Срби, али jе трагично да ниjедан случаj коjи се се односи на српске жртве ниjе процесуиран. „Злочине над Србима су чинили муслимани и Хрвати, практично локално становништво. Нажалост, мета и жртве остале су исте као и у Другом свjетском рату – Срби“, истакао jе Савановић на конференциjи за новинаре у Бањалуци поводом обиљежавања 15. септембра – Дана погинулих и несталих у одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске. Савановић jе рекао да се поставља питање зашто у

Polaganje_vijenaca_na_centralnom_spomen_obiljezju_u_Gradisci.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ПОГИНУЛИХ И НЕСТАЛИХ У ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОМ РАТУ

Полагање виjенаца на централном спомен обиљежjу у Градишци Полагањем виjенаца на централном спомен-обиљежjу у Градишци данас jе обиљежен 15. септембар – Дан погинулих и несталих у одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске. Предсjедник Општинске организациjе породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Драгица Матковић навела jе да се у Републици Српскоj 1.676 бораца и цивила воде као нестали, а у Градишци 15. Она jе истакла да jе обиљежавање овог датума веома битно за породице погинулих и несталих, те да руководства организациjа на општинском и републичком нивоу улажу велике напоре да помогну тим породицама у остваривању њихових законских права. Матковићева jе навела да jе ваома значаjно да jе у потпуности реализован Програм

Mile_Novakovic_01.jpg

ПРЕМИНУО ГЕНЕРАЛ МИЛЕ НОВАКОВИЋ

Бивши командант Српске воjске Краjине генерал Миле Новаковић преминуо jе jутрос у Бановцима, код Београда, у 65. години, потврдио jе Срни његов приjатељ и сарадник Мирко Радаковић. Радаковић jе рекао да jе Миле Новаковић преминуо изненада, а смрт jе констатована у хитноj помоћи, на путу за ВМА. Он jе навео да ће Новаковић бити сахрањен у мjесту Сурдук, код Бановаца, а да ће jавност бити обавиjештена о датуму сахране. Миле Новаковић jе од октобра 1992. до фебруара 1994. године обављао дужност команданта Српске воjске Краjине. Новаковић jе рођен 1950. године у селу Кирин, близу града Вргинмост. За вриjеме рата у Хрватскоj командовао jе 4. бригадом ТО Српске Краjине у Вргинмосту,

Доња Градина

СКУПШТИНА ДА УСВОЈИ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ НДХ

Удружење „Јасеновац – Доња Градина“ позвало jе Народну скупштину Републике Српске да усвоjи Декларациjу о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата. Удружење сматра да разматрање ове декларациjе има приоритет над свим сличним документима. Удружење истиче да jе геноцид Независне Државе Хрватске почињен над српским народом по своjим размjерама раван холокаусту коjи jе нацистичка Њемачка извршила над Јевреjима, као и да након 70 година жртве наjбестиjалниjих злочина у историjи човjечанства нису добиле одговараjући пиjетет од домаћих и међународних институциjа и jавности. Удружење „Јасеновац – Доња Градина“ припремило jе декларациjу 2011. године у сарадњи са наjистакнутиjим стручњацима из области историjских и правних наука, саопштено jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.