arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Film_Enklava_001.jpg

ПРИКАЗАН ФИЛМ “ЕНКЛАВА“

Филм Енклава Филм „Енклава“, коjи шаље снажну антиратну поруку, премиjерно jе приказан у Костаjници.   Филм, редитеља и сценаристе Горана Радовановића, синоћ jе пробудио наjдубље емоциjе код костаjничке публике. Публика jе на краjу дуготраjним аплаузом поздравила младог глумца Филипа Шубарића, коjи jе присуствовао премиjери.   Филм jе приказан у организациjи Народне библиотеке „Невенка Станисављевић“ и Омладинског клуба „Феникс“. Премиjери у Костаjници присустовао jе и промотер филма Немања Дамjанић.   „Енклава“ обрађуjе тему положаjа Срба коjи су остали да живе на Косову и Метохиjи након 1999. године у малим изолованим заjедницама – енклавама. У овоj причи, уз много перипетиjа, jедан осамдесетогодишњи старац ће, ипак, бити сахрањен захваљуjући свом унуку, десетогодишњем дjечаку

london-exhibition14.jpg

Рори Јеоманс гост удружења Јадовно 1941.

English Рори Јеоманс Јеоманс истражуjе у Архиву удружења, радећи на своjоj новоj књизи о терору у Независноj Држави Хрватскоj Протеклих десет дана у Бањалуци борави британски историчар Рори Јеоманс ( Rory Yeomans). На позив удружења, циjењени историчар истражуjе грађу у Архиву удружења Јадовно 1941, радећи на своjоj новоj књизи о терору у Независноj Држави Хрватскоj, под насловом ”Утопиjа терора: Живот, смрт и свакодневно искуство у усташкоj Држави” (The Utopia of Terror: Life, Death and Everyday Experience in the Ustasha State). Рори Јеоманс jе аутор књиге ”Визиjе уништења: Усташки режим и политичка култура фашизма 1941-1945” (Visions of Annihilation: the Ustasha Regime and the Cultural Politics of Fascism, 1941-1945.) издане 2013. године

Tabla_Rasule_Nonkovici.jpg

Супермаркет успомена: у Книну, 20 година после

Нема тог избjеглице на овом свиjету коjи себи ниjе поставио питање гдjе му jе дом. У мjесту одакле потиче, мjесту гдjе jе сада или можда на неком трећем, само њему битном краjу? Моjа другарица jе избjегла из Сплита у Книн са четрнаест година. Из Книна у Београд са осамнаест. Њена породица jе пориjеклом из буковачких села гдjе jе долазила само на празнике. У Београду jе студирала и провела наjљепше године живота. Затим jе радила и живjела у Пожаревцу а данас jе у Њемачкоj. Гдjе jе њен дом? Код коjе табле на безличном аутопуту се насмиjе и каже да jе кућа jош само 500 километара далеко?   Фото: аутор Двадесет година од посљедњег боравка у Книну очекивао сам

SS_nacisti.jpg

ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ НЕКАДАШЊЕ ПРИПАДНИЦЕ „ЕС-ЕС“ СНАГА

Њемачко тужилаштво подигло jе оптужницу против 91-годишње жене, бивше припаднице нацистичке „ес-ес“ дивизиjе, за саучесништво у убиству 260.000 људи током Другог свjетског рата у концентрационом логору Аушвиц. Портпарол тужилаштва у покраjини Шлезвиг-Холстин Хаjнц Долел изjавио jе да jе жена, чиjе име ниjе обjављено због закона о приватности, наводно била радио-оператер за команданта Аушвица од априла до jула 1944. године. Оптужница садржи чак 260.000 тачака. Тужилаштво тврди у да она може бити оптужена за саучесништво jер jе помагала у функционисању логора. Почетком године, некадашњи наредник „ес-ес“ дивизиjе у Аушвицу проглашен jе кривим на основу истих аргумената. Долел jе истакао да нема индикациjа да жена не може да поднесе суђење, мада суд,

Vuk_Draskovic_01.jpg

ВУК ДРАШКОВИЋ: СТЕПИНАЦ СПАСАО НА ХИЉАДЕ СРБА!

Вук Драшковић Лидер СПО-а Вук Драшковић ниjе jедан од оних коjе су “узбудиле” речи владике Јована Ћулибрка, изречене у интервjуу Недељнику, да с мером, извагано и неострашћено треба да се односимо према питању канонизациjе Алоjзиjа Степинца. – Владика Јован Ћулибрк jе несумњиво веома образован човек, такорећи енциклопедиста. И ниjе од оних коjи имаjу само jедно око, или ниjедно, и коjи све мере само тасом своjе вере и свог племена, или некаквих ‘истина’ коjе су добиле статус табуа – рекао нам jе Вук Драшковић на почетку разговора за “Недељник“. – Управо такви људи знања и неострашћености, они коjи нису фанатици и коjи не ходаjу на ногама мржње, неопходни су и на

Zvonko_Vuckovic_Ratna_biografija.jpg

Ратна биографија равногорца Звонка Вучковића

Књигу Милоша Тимотиjевића обjавио „Службени гласник” У Клубу – књижари – галериjи „Гласник ”, књигу Милоша Тимотиjевића „Звонко Вучковић – Ратна биографиjа (1941-1944)”, расправу о проблемима прошлости и садашњости, представили су: др Коста Николић, рецензент, Борисав Челиковић, уредник и аутор. „Када jе 1977. године Звонко Вучковић, некадашњи капетан Југословенске воjске у Отаџбини (ЈВуО) и командант Првог равногорског корпуса, обjавио своjа ’Сећања из рата’, имао jе утисак да су питања везана за Други светски рат jош увек жива, свеприсутна и важна за свакодневицу, како српске емиграциjе расуте по целом свету, тако и за стварност социjалистичке Југославиjе. Био jе потпуно у праву. Обе стране су своj идентитет и легитимитет црпиле из догађа

Topola_uzasa_u_Donjoj_Gradini.jpg

Промоција часописа „Топола“

Топола ужаса у Доњоj Градини Народна и универзитетска библиотека Републике Српске у Бања Луци, четвртак, 24. септембра у 19:00 часова Промоциjа ће се одржати у Народноj и универзитетскоj библиотеци Републике Српске у Бања Луци, а о часопису ће говорити Тања Тулековић, главни и одговорни уредник часописа, Жељко Вуаjдиновић рецензент, Владан Вуклиш члан редакциjе часописа и Сандра Лукић сарадник. „Оваj часопис jе припремљен поводом 70-е годишњице од пробоjа jасеновачких логораша. Ускоро ће бити доступна и електронска верзиjа на саjту установе. У штампаном издању ће излазити jедном годишње, а првог септембра смо започели са прикупљањем текстова за други броj часописа“, рекла jе Тања Тулековић главни и одговорни уредник часописа. Она jе поjаснила

General_Aksentijevic.jpg

Генерал Аксентијевић: Словенија ме опет избрисала зато што сам Србин

Исповест Милана Аксентиjевића, генерала ЈНА, коjи годинама живи као непостоjећи грађанин „дежеле“. Љубљана ме третира као личност без права на име и презиме, лична документа и пензиjу Генерал са сликом своjе породице из 1968. ОТКАД су ми отац и мајка страдали 1941. и 1942. године одрастао сам као ратно сироче. Данас сам са 80 година живота, такође, сироче, али државе Словеније. Она ме не признаје као човека, иако шест деценија са породицом живим у њој. Да бих постао човек, морам да тужим дежелу Европској Унији. Ово у ексклузивној исповести за „Новости“ говори генерал некадашње ЈНА Милан Аксентијевић, житељ малог села Горњика код Крања, који најављује тужбу против државе Словеније за,

Episkop_Jovan_Culibrk_006.jpg

Реаговање Међународне Комисије за истину о Јасеновцу

Епископ Јован Ћулибрк Епископ Јован Ћулибрк jе провео преко 10 година у Израелу, али никоме ниjе jасно шта jе тамо радио и чиме се бавио У организациjи епархиjе Пакрачко-Јасеновачке СПЦ, Епископ Пакрачко-Славонски г. Јован Ћулибрк jе организовао некакву назови међународну конференциjу коjа jе почела са радом 12. септембра, па одложена за 14. септембар 2015. год. Ниjедан стручњак из света, коjи се налази на листи Републике Хрватске као непожељан, ниjе могао да учествуjе у раду ове конференциjе. Организатор ниjе позвао ни Међународну комисиjу за истину о Јасеновцу, ни Удружење Јасеновац-Доња Градина из Бања Луке итд. На саjту Одбора за Јасеновац СПЦ jе обjављено да ће на конференциjи говорити следећи стручњци из

Zoran_Cvorovic.jpg

Шта ми имамо са јеретичким “свецима”? – разговор са др Зораном Чворовићем

Зоран Чворовић Стручњак за црквено-правну историjу Зоран Чворовић упозорава да православни Срби не смеjу да прихвате релативизовање улоге Алоjзиjа Степинца у НДХ, када jе на наjмонструозниjи начин страдало неколико стотина хиљада њихових сународника. Професор Чворовић за „Вести“ упозорава да се на то не сме пристати ни када слични ставови долазе из СПЦ, као што jе то недавно учинио владика славонски Јован поруком да ћемо „сви ми морати добрано одвагати сваку реч, прошлу и будућу, у погледу Степинца“. – Како гледате на изjаву владике славонског да „ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку реч, прошлу и будућу, у погледу Степинца“? На ваше питање одговорићу питањем: шта ми, православни Срби, не

Mars_Stazama_egzodusa_2015.jpg

КРЕНУО МАРШ „СТАЗАМА ЕГЗОДУСА 1995-2015“

Из села Брезици код Завидовића у Федерациjи БиХ данас jе први пут кренуо марш „Стазама егзодуса 1995-2015“ поводом обиљежавања 20 година од прогона српског становништва из девет озренских села са подручjа општина Завидовићи и Маглаj. Послиjе пада Возуће 10. септембра 1995. године припадници такозване Армиjе БиХ напали су преостала српска села на Озрену. Српско становништво тада jе протjерано из села Долац, Бочиња, Бакотић, Крсно Поље, Јошавац, Близна, Горња Бочиња, Биjелог Поља и Смрдиња. Члан Организационог одбора Весо Илић рекао jе Срни да ће ове године марш бити одржан први пут и да ће настоjати да постане традициjа. Илић jе рекао да jе рута, коjом ће се кретати учесници марша, дуга

Povelja_Kulina_Bana.jpg

ПОВЕЉА КУЛИНА БАНА ДИО ЈЕ СРПСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

Повеља Кулина Бана У Србиjи се мора повести рачуне о томе да се у школама jезички споменици попут Повеље Кулина Бана, Мирослављевог jеванђеља, стваралашта Иве Андрића, Меше Селимовића, Скендера Куленовића проучаваjу као дио српске културне баштине, сматра Рада Стиjовић из Института за српски jезик Српске академиjе наука и уметности (САНУ). „Овакви ставови нису оспоравње права другима на културни идентитет, већ чување сопственог културног наслеђа и сопственог идентитета“, навела jе Стиjовићева у тексту за „Политику“ поводом оштрог реаговања диjела бошњачке jавности на саопштење овог институа да се jезик Бошњака може звати само „бошњачки“, а не „босански“. Она сматра да jе термин „босански jезик“ неприхватљив не само из лингвистичког разлога, већ и

Hodocasce_Sokola.jpg

СОКОЛСКО УЧЕШЋЕ У ОБЕЛЕЖАВАЊУ КОСОВСКЕ БИТКЕ

Од 5 до 9 септембра 1928. одржан jе у Скопљу VI покраjински слет Југословенског Соколског Савеза. Слету jе присуствовало мноштво чланова  ЈСС, чехословачки соколи, делегати Лужичких Срба, пољског и руског соколства. (1) Том приликом извршен jе поход Соколства  на  Косово поље 7 септембра 1928, где jе извршена заклетва Соколства и прочитана декларациjа  Соколства у коjоj се истицало : „ … Свих тих дугих, тешких, бурних пет столећа тече у историjи нашег народа jасна и моћна беспрекидна струjа идеализма и пожртвованости, коjи су нам дали Младу Босну, коjи су нам родили силне jунаке и доприносили огромне жртве, коjи су проживели трагедиjу  Албанских Гора, коjи су пре десет година продрли и сломили

Konferencija_20_godina_Dejtonskog_mirovnog_sporazuma.jpg

ПОЧЕО СКУП ПОВОДОМ 20 ГОДИНА ОД ПОТПИСИВАЊА ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА

Конференциjа поводом 20 година од потписивања Деjтонског мировног споразума У Културном центру Бански двор у Бањалуци данас jе почела конференциjи поводом 20 година од потписивања Деjтонског мировног споразума. Конференциjи присуствуjу предсjедници Републике Српске и Федерациjе БиХ (ФБиХ) Милорад Додик и Маринко Чавара, предсjедаваjући Предсjедништва БиХ Драган Човић и члан Предсjедништва Бакир Изетбеговић, предсjедаваjући Савjета министара БиХ Денис Звиздић, министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак, као и предсjедник Црне Горе Филип Вуjановић. Скупу присуствуjу предсjедник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић и посланици, министри у Влади Српске, директор Канцелариjе Владе Србиjе за Косово и Метохиjу Марко Ђурић, градоначелници Мостара Љубо Бешлић, Сараjева Иво Комшић и Бањалуке Слободан Гаврановић, изасланик градоначелника Деjтона

Parastos_kod_spomenika_na_Papratnoj_njivi.jpg

СУТРА ПОМЕН-ПАРАСТОС ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ НА ПАПРАТНОЈ ЊИВИ

Парастос код споменика на Папратноj Њиви Код споменика на Папратноj њиви код Фоче сутра ће бити служен помен-парастос за 42 српска борца и цивила коjе су на том мjесту из засjеде побили припадници такозване Армиjе БиХ приjе 23 године. На старом макадамском путу Миљевина-Калиновик, 20. септембра 1992. године, припадници муслиманске воjске засули су „осама“ и „зољама“ камион Воjске Републике Српске у коjем jе, осим бораца, био и велики броj цивила из Калиновика, Трнова и Миљевине. Нико ниjе преживио напад, а међу жртвама jе било и шест жена, коjе су претходно из Трнова избjегле у Калиновик. Помен-парастос почеће у 12.00 часова. Извор: Везане виjести: Бранислав Р. Вучетић – Jadovno 1941. Болно

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.