Митрополит загребачко-љубљански г. Порфириjе: Не питам се шта други раде мени, него шта jа чиним другима Ваше Високопреосвештенство, са коjим сте порукама ступили на дужност коjу обављате у Хрватскоj? Дошао сам овде као митрополит и човек Цркве. Своj основни задатак видим у црквеноj служби, а то значи да служим свету Литургиjу и преносим поруку Јеванђеља свом народу. То jе порука смисла постоjања и живота, коjа важи увек и на сваком месту, независно од услова живота. Ми нисмо бирали ни где ћемо се, ни када родити, jер нас jе Бог поставио на наjбоље могуће место за нас. Зато, основно питање не сме бити анализа околности у коjима живимо, него да покушамо

Док смо били деца родитељи су нас убеђивали да ако у току године будемо добри и послушни на краjу године ће нам чика у црвеном оделу донети поклоне. Обjашњавали су нам тада да ће он доћи на кочиjима са ирвасима, да ће се у току ноћи спустити кроз наш оџак и оставити поклоне. Оставити све оно што пожелимо. Веровали смо у ту причу, наивно као и сва деца. Покушавали смо све да испунимо захтеве своjих родитеља у току године, као и да будемо послушни. На основу свог понашања на краjу године смо очекивали да нам се испуне жеље. Чекали смо да нам Деда Мраз донесе толико жељене поклоне. Оно што

БЕОГРАД, 5. ЈАНУАРА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе као лицемjерну изjаву помоћника хрватског министра правде Ивана Црнчеца да Србиjа ниjе у позициjи да процjењуjе хрватско правосуђе и да jе Хрватска, као члан ЕУ, испунила европске стандарде у суђењима за ратне злочине. Линта у саопштењу указуjе на низ чињеница коjе показуjу да у Хрватскоj скоро двиjе децениjе од завршетка рата не постоjи политичка воља да буду процесуирани починиоци ратних злочина над Србима. Он истиче да чињенице показуjу да у великом броjу случаjева, у коjима су жртве Срби а починиоци припадници хрватске воjске и полициjе, ратни злочини остаjу некажњени. Линта апелуjе да ЕУ и међународна jавност jасно

Лингвиста Слободан Реметић, угледни истраживач српског jезика у интервjуу за “Новости“ упозорава да jе српски jезик, као и српски народ, угрожен на свом етничком и jезичком простору Слободан Реметић ЋИРИЛИЦА се данас углавном чува jош само на неким изанђалим натписима над старим занатским радњама у унутрашњости Србиjе. Ово писмо одавно jе угрожено. Језичка небрига и jезичка политика су део опште политике, jезичка култура jе део опште културе. Дужи период ниjе ишао наруку неговању српског стандардног jезика. Заjедништво нам jе дуго везало руке, све у намери да не покваримо позициjу своjе браће у западним краjевима. Сви споразуми и договори у вези са jезиком, и Бечки и Новосадски, били су на нашу

ВАРШАВА, 4. ЈАНУАРА /СРНА/ – Званичници Музеjа „Аушвиц“ изjавили су данас да jе током протекле године рекордан броj од више од милион и по посjетилаца из свих краjева свиjета посjетио локациjу на коjоj се налазио нацистички концентрациони логор „Аушвиц-Биркенау“. На интернет страници музеjа данас jе обjављено да jе већина посjетилаца била из Пољске и да jе велики броj туриста долазио из Велике Британиjе, САД, Италиjе и Њемачке. На страници ниjе наведено коjи jе био досадашњи рекордан броj посjета. Нацисти су Аушвиц отворили након инвазиjе на Пољску 1939. године, што jе и био непосредна повод за избиjање Другог свjетског рата. У логор су прво довођени Пољаци и политички затвореници. Почетком примjене

БЕОГРАД, 4. ЈАНУАРА /СРНА/ – У Србиjи ће сљедеће године бити завршен нацрт закона о регулисању имовине, отете Јевреjима убиjеним у холокаусту, за коjу не постоjе насљедници, наjавио jе директор Агенциjе за реституциjу Страхиња Секулић. „Та имовина jе значаjна. Ако говоримо о Београду, Новом Саду и Суботици, па и Нишу, ту су постоjале jаке jевреjске заjеднице пре Другог светског рата. Мислим да ће наjвише имовине бити у Београду. То jе горњи Дорћол, цео кварт, ту jе било много радњи, станова и зграда“, рекао jе Секулић. Секулић jе напоменуо да Агенциjа и Савез jевреjских општина утврђуjе колико има имовине коjа jе отета у холокаусту, а за коjу не постоjе насљедници, преносе

Потрага за мjестом гдjе jе сахрањен генерал Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске воjске у отаџбини, биће настављена на прољеће под покровитељством српске емиграциjе, пишу „Вечерње новости“. Командант Југословенске воjске у отаџбини генерал Драгољуб Михаиловић  Потпредсjедник Удружења политичких затвореника и жртава комунистичког режима Блажо Ђуровић изjавио jе за оваj лист да jе за почетак обезбиjеђено 70.000 долара, али да jе буџет за истрагу практично неограничен, а потрага ће траjати док гробно мjесто не буде пронађено. „Циjелу акциjу финансираjу и организуjу потомци српских емиграната у Аргентни и на Блиском истоку, а новац ће бити одвоjен не само за проналажење места гдjе jе сахрањен генерал Михаиловић, већ и за подизање споменика жртвама комунистичког

Драгутин Матић Да ли сте знали ко jе чувени воjник са фотографиjе коjа jе обележила jедну епоху борбе за слободу 1912-1918 године? Тог првог дана 1970. године прошлог века преминуо jе у 82 – оj години jедан од хероjа Првог светског рата, извиђач, „Око соколово“, сељак из села Калетнице подно Суве Планине – Драгутин Матић. О његовом jунаштву и сналажљивости написане су броjни новински текстови, направљене броjне репортаже и написане књиге. О чувеноj фотографиjи са његовим ликом коjа се 1965. године нашла на омоту грамофонске плоче „Марш на Дрину“ jедан jапански психолог jе направио студиjу о психофизичкоj напрегнутости овог ратника. Како jе у своjоj књизи „Солунци говоре“ записао Антониjе Ђурић,