2015 - Страница 105 од 190 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2015 » Страна 105

ПУСИЋЕВА ЗАБОРАВЉА ШТА ЈЕ ГОВОРИО ТУЂМАН

1. јул 2015.

Колона српских избjеглица Предсjедник Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изjавио jе да потпредсjедник хрватске Владе Весна Пусић превиђа риjечи првог предсjедника самосталне Хрватске Фрање Туђмана о том ко jе желио рат. Штрбац jе поводом изjаве Пусићеве да Хрвати прославом 5. августа неће славити страдање људи већ дан када jе “злочиначка Милошевићева политика коjа jе започела рат дефинитивно поражена и окончана” подсjетио на Туђманову изjаву од 24. маjа 1992. године да рата у Хрватскоj не би било да га сама Хрватска ниjе жељела. На оцjену Пусићеве да би сви требало да поштуjу 5. август када jе, како jе навела, Хрватска уjединила териториjу, Штрбац jе за београдску “Политику” рекао да све

Постављен крст на Сланој!

1. јул 2015.

Питање jе само jе ли неко провjерио да ли jе до сада срушен, или у стилу Кjу Кукс Клана запаљен? Парастос код Спомен крста изнад Пашке увале Слана Приjе седам дана наше телевизиjе и други електронски медиjи, нису обjавили као ударну виjест да jе на мjесту истинске плаве гробнице српског народа на острву Пагу, постављено jедино достоjно и озбиљно спомен-обиљежjе жртвама из 1941. године. Фронтал већ дуго прати оживљавање сjећања на jасно обjашњење зашто Срба нема више у данашњоj Неовисноj Републици Хрватскоj, као што их jе требало нестати у Независноj Држави Хрватскоj Анте Павелића. Проблем jе само што то не слиjеде српске владине и невладине институциjе. Истим jедним таквим дрвеним

ОПСТРУКЦИЈА ЕКСХУМАЦИЈЕ СРПСКИХ ЖРТАВА

1. јул 2015.

Милутин Мишић Члан Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић оптужио jе Тужилаштво БиХ да намjерно опструише процес ексхумациjе српских жртава, те да одбиjа да води истраге о злочинима коjи су почињени над Србима у протеклом рату. Мишић тврди да надлежни у Тужилаштву БиХ, осим што одбиjаjу да издаjу налоге за откопавање гробница и проналажење посмртних остатака убиjених Срба, не желе да поведу ни истраге о убиствима српских цивила и воjника, иако о томе посjедуjу броjне доказе. “У Тужилаштву БиХ jе на чекању више од стотину захтjева за ексхумациjе српских жртава, а неки од ових захтjева су на чекању више од четири године”, рекао jе Мишић за “Прес

АМЕРИЧКИ МИЛИОНЕР КОМЕ ДУГУЈЕМО ЖИВОТЕ СРПСКЕ ДЕЦЕ: Прича да се најежиш и пролијеш реку суза (ФОТО)

1. јул 2015.

Џон Фротингем и Даринка Груjић су имена коjа ћете после читања овог текста добро запамтити, а када чуjете како су се према нашоj ратном сирочади опходили у Атини, Тулону и Ници, нећете моћи да зауставите сузе! Џон Фротингем и Даринка Груjић су имена коjа ћете после читања овог текста добро запамтити, а када чуjете како су се према нашоj ратном сирочади опходили у Атини, Тулону и Ници, нећете моћи да зауставите сузе! Амерички милионер Џон Фротингем спасио jе током Првог светског рата на стотине српске сирочади. Фото: Wikipedia/Ministry of Information Photo Division Photographer, Архивска фотографиjа Било jе то време у потпуности другачиjе од овог данашњег, иако jе само годину дана

Цвјетко из Кушића: Правде нема, а ми савијамо главу пред неправдом

1. јул 2015.

Срби у Сребреници и Братунцу не заборављаjу злочине под командом Насера Орића (7). Цвjетко Ристић, Кушићи код Скелана: Запалили су ми оца, убили маjку и сестру, брата одвели, jош му не знам гроб Цвjетко Ристић – Фото Игор Маринковић НА прагу између детињства и младости, између два родитељска загрљаjа и наде да свако зло има и своj краj, па и оно коjе jе ударило на Србе у Подрињу, у зиму деведесет треће – остао jе сам. Са живим ранама, у своjоj четрнаестоj години. Оне ће га пратити целог живота. Данас их, он, вешто потискуjе. Али, и док говори, и када ћути, а поглед му некуд одлута – бол jе

Промоција зборника “Срби у Хрватској од конститутивног народа до националне мањине” у Бањалуци

1. јул 2015.

Колона избjеглих Срба из Хрватске Краjишки културни центар ”Свети Сава”, Бања Лука Удружење Срба из Хрватске, Београд Српско културно друштво Зора, Книн – Београд Позиваjу Вас да поводом 20. годишњице прогона Срба из Хрватске, 25. годишњице од оснивања Удружења Срба из Хрватске и двиjе године од оснивања Краjишког културног сентра ”Свети Сава”, Бања Лука Присуствуjете ПРОМОЦИЈИ ЗБОРНИКА РАДОВА СРБИ У ХРВАТСКОЈ ОД КОНСТИТУТИВНОГ НАРОДА ДО НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ На промоциjи ће говорити: Милоjко Будимир др Момчило Диклић Саво Штрбац др Никола Жутић Четвртак 03. jул 2015. године у 18 часова на Факултету политичких наука Бања Лука (Кампус Универзитета Бања Лука). Плакат Срби у Хрватскоj од конститутивног народа до

Tesla at Jadovno

1. јул 2015.

The past weekend I went to Jadovno in order to visit the sites of the Croatian Independant State concentration camps in 1941. to pay respect to the victims who were killed there. by Aleksandar Simić I traveled as part of the group organized by “Jadovno 1941.” organization, which “re-discovered” the sites which made up the complex of concentration camps of Jadovno-Gospić-Pag. When I say “re-discovered” I literally mean just that. The locations and sites where Serbs were taken and executed by Croatian Ustaša, lay “forgotten”. The monuments and plaques, or what’s left of them, marking the places of death lay overgrown in weeds or just left to the elements. Most

Душан Пророковић: Видовданска беседа

1. јул 2015.

У анализама положаjа српског народа на почетку XXI века опште место jе постала констатациjа како се налазимо у jедноj од наjтежих ситуациjа у нашоj савременоj историjи. Данас ниjе лако бити Србин. Али, ниjе ово ни први, ни последњи пут у историjи да нам jе тешко. Кроз уста игумана Теодосиjе Мркоjевића, Његош у „Лажном цару Шћемапу Малом“ даjе одговор Беглербегу речима: „Ја нисjесам, Бог ми не судио/ Беглербеже, нипошто безбожан/ Него имам очи за гледање/ Свиjећа ми Божиjа пред очима/ Те разбирам биjелу свиjетину/ И не држим црно за биjело“. Много jе данас „лажних царева“ и осталих смутљиваца коjи би да „црно представе белим“. Ма какве нас несреће задесиле, важно jе

Људи који воле људе …

30. јун 2015.

English Успомена на бившег почасног конзула Србиjе, Калмана Самjуелса / 1927.-2011 / Монтреал / 1 / Калман Самjуелс Често, док ових дана резимирам прошле дане , са радошћу и поштовања сетим се покоjног Калмана Самjуелса, угледног адвоката и почасног конзула Југославиjе и Србиjе у Канади. Чињеница да сам имала привилегиjу да радим са њим, у наjбољем интересу Србиjе и њених грађана у Канади, у периоду од 2006. до 2007. године, значаjно jе обогатила моj приватни и професионални живот. Неколико пута разматрали смо бурну глобалну ситуациjу и могућности њеног развоjа.. Никада, пак, нисмо заобишли трагичну геноцидну историjу Независне државе Хрватске током коjе jе побиjено стотине хиљада српских цивила, а броj Јевреjа

СУТРА 74 ГОДИНЕ ОД ПОКОЉА СРБА У ЛИЧКИМ И КОРДУНСКИМ СЕЛИМА

30. јун 2015.

Храм Вазнесења Господњег у Суваjи Сутра се навршаваjу 74 године од када су усташе убиле 243 српска цивила из личког села Суваjа, општина Доњи Лапац, наводе из Удружења “Јадовно”. Према подацима историчара Ђуре Затезала из Карловца, усташе су 1. jула 1941. године ножем усмртиле и на други начин убиле 243 српска цивила, од коjих 118 дjеце, 75 жена и 50 мушкараца. Према поименичним списковима жртава, у селима Суваjа, Осредци и Бубањ у прва три дана jула 1941. године било jе 279 убиjених, претежно жена, дjеце и стараца, као и jедва десетак мушкараца способних за воjску. Ови злочини представљаjу типичан примjер геноцида коjи jе проведен над српским становништвом широм Независне Државе

Календар геноцида: 01. јул. Годишњица страдања Срба ’41 и ’42

30. јун 2015.

На данашњи дан страдало jе око 600 Срба у више наврата. Село Суваjа, Доњи Лапац. Усташе су 01. jула 1941. године убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од коjих 118 дjеце, 75 жена и 50 мушкараца. Раковица, општинска штала, jул 1942. године, мучилиште и губилиште 326 српских сељака из села Кордунског Љесковца, Бугара и њихових заселака. Усташе их затрпале у jаму коjу су избjеглице морали сами ископати, близу Раковице. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130,

ШУКЕР – ОБОЖАВАЛАЦ НАЦИСТИЧКОГ ВАЗАЛА АНТЕ ПАВЕЛИЋА

30. јун 2015.

Давор Шукер на гробу Анте Павелића Угледни њемачки лист “Франкфуртер алгемаjне цаjтунг” у тексту под насловом “У ставу мирно поред фашистичког вође” поставља питање како jе могуће да функционер Уефе може бити Давор Шукер, коjи позира на гробу усташког нацистичког вазала Анте Павелића. Лист jе обjавио и фотографиjу насмиjаног Шукера коjи у ставу мирно позира на гробу злочиначког вође фашистичке Независне Државе Хрватске (НДХ). Ниjемцима наjвише боде очи слика од приjе 20-ак година, када jе Шукер на врхунцу голгетерске славе посjетио гроб ратног злочинца и нацистичког слуге Павелића, преноси портал “Индекс”. “Предсjеднику Уефе Мишелу Платиниjу и Уефи треба поставити питање како jе могуће да jе унутар те организациjе, коjа толико

ДЕКЛАРАЦИЈА О СРПСКИМ ЖРТВАМА

30. јун 2015.

Засjедање Скупштине за диjаспору и Србе у региону Скупштина диjаспоре и Срба у региону издала jе декларациjу коjом даjе подршку Влади Србиjе да се обиљежи дан сjећања на српске жртве у 20. виjеку са посебним освртом на деведесете године прошлог виjека, рекао jе данас предсjедник ове скупштине Драган Станоjевић. Он jе упознао чланове Одбора Скупштине Србиjе за диjаспору и Србе у региону са садржином декларациjе, коjа jе, како каже, предложена са циљем да се помогне напорима Владе Србиjе на заштити пиjетета према српским жртвама. “То jе стратешки пут коjи српска диjаспора може да искористи због покушаjа класификациjа историjских чињеница коjе угрожаваjу наш национални индентитет и државу”, рекао jе Станоjевић. Он

ИДЕНТИФИКОВАНО 19 СРБА УБИЈЕНИХ ТОКОМ РАТА

30. јун 2015.

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу данас су идентификовани посмртни остаци 19 Срба убиjених током оружаних сукоба у Хрватскоj од 1991-1995. године. Посмртни остаци убиjених Срба ексхумирани су у Слуњу, Задру, Шибенику, Двору, Грачацу, Житнику, Медарима, Вуковару и на другим локациjама, а идентификовани су методом анализе ДНК, саопштено jе из Комисиjе за нестала лица Владе Србиjе. Данас су идентификовани посмртни остаци Саве Владетића, рођеног 1938. године из Трнова, општина Нова Градишка, Бошка Сибинчића, рођеног 1930. године из Боровца код Окучана, Милоша Томића, рођеног 1957. године из Понорца, код Слуња, Данице Михаjловић, рођене 1909. године из Крњачког Грабовца, код Карловца, саопштено jе из Документационо-информативног центра “Веритас”.

Spomenik_stradalim_Srbima_u_srebrenickom_selu_Brezani.jpg

ЗА МАСАКР СРБА У БРЕЖАНИМА ЈОШ НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО

30. јун 2015.

Споменик страдалим Србима у сребреничком селу Брежани У сребреничком селу Брежани данас jе обиљежена годишњица страдања 32 лица српске националности, коjе су на данашњи дан приjе 23 године побиле муслиманске снаге из Сребренице и околних села. За оваj злочин, као ни за остале злочине над Србима сребреничког краjа, jош нико ниjе одговорао пред судовима, иако су жртве убиjане на наjсвирепиjи начин. “Приjе 23 године овдjе се десио стравичан злочин над српским народом и болно jе што за то jош нико ниjе одговарао. Ово jе jедан у низу злочина без казне почињених над Србима овог краjа”, рекао jе на данашњем помену предсjедник сребреничке Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих