arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Isil.jpg

„Мајн кампф“ Исламске државе

Сарадници специjалних служби пронашли су у различитим регионима Пакистана таjна документа терористичке организациjе Исламска држава под називом „Кратка историjа калифата Исламска држава, калифат пророка“, у коjем су наведени планови милитаната и основне тачке њихове идеологиjе, саопштава израелски портал „Аруц шева“. Текст на 32 стране на jезику урду већ упоређуjу по значаjу са „Маjн кампфом“ Адолфа Хитлера. У таjном документу, између осталог, кривица за jачање ИД се ставља на рачун Израела, док председника Барака Обаму називаjу „мулом свих Јевреjа“. „Документ у суштини представља ’Маjн кампф‘ калифата. Док читав свет гледа снимке на коjима терористи одсецаjу главе људима и заузимаjу Ирак и Сириjу, Исламска држава се шири Блиским истоком и северном Африком. Сада видимо да имаjу стратегиjу и у jужноj Азиjи. То

Srboljub_Zivanovic_001.jpg

Србољуб Живановић – Ко краде мошти српских светитеља?

Академик Србољуб Живановић Разговарала Наташа Јовановић Римокатоличка црква се никада не одриче своjе политике. Она то спроводи огњем и мачем, пером и речjу и на сваки могући начин при чему jе важно само то да циљ оправда средство, каже академик Србољуб Живановић Пре неколико дана епископ славонски покушао jе да у Хрватскоj организуjе некакву међународну конференциjу на коjоj jе требало да се расправља о Јасеновцу и холокаусту, али са римокатоличке тачке гледишта. Наравно, њему jе било исувише добро познато да нико од људи коjи би могли нешто да кажу о свему томе нису у стању да иду у Хрватску. Ја лично не прелазим границу Хрватске jер немам поверења у хрватску

Crkva_svete_Petke_u_Kozarskoj_Dubici.jpg

К. Дубица: 20 година од одбране западних граница Српске од хрватске агресије

Црква Св. Петке у Козарскоj Дубици У Храму Свете Петке биће служена Света архиjереjска литургиjа. Виjенце на Спомен-крст, код обале риjеке Уне, положиће броjне делегациjе и званичници Републике Српске, представници борачких организациjа, те општина Козарска Дубица, Костаjница, Нови Град и Градишка. Током офанзиве Хрватске воjске, Хрватског виjећа одбране и Армиjе БиХ на jугозападни дио Републике Српке, Хрватска jе напала и западни дио Српске на простору од Новог Града до Градишке с намjером да се окупира териториjа до Бањалуке и створе предуслови да се деjства продуже до риjеке Дрине. У агресиjи хрватске воjске 18. и 19. септембра 1995. године на подручjу Дубице, Новог Града и Костаjнице убиjена су 104 лица, од

Gordana_Trbojevic_Tetchner.jpg

Гдje гoд крeнулa, Koрдуну сe врaтилa

Свaкoг 6. мaja дoђeм нa Вeљун, пoлoжим цвиjeћe и зaпaлим свиjeћe зa дeду и прaдeду, кaжe Гoрдaнa Tрбojeвић Teтцхнeр Гoрдaнa Tрбojeвић Teтцхнeр Нeмa тe зaпрeкe кoja би сприjeчилa рoђeну Бeoгрaђaнку Гoрдaну Tрбojeвић Teтцхнeр (1963.), кoja живи у Стрaсбoургу, дa нeкoликo путa гoдишњe нe дoђe у oчeв зaвичaj, нa Koрдун, у Лaпoвaц, сeлo дo Вeљунa, пa дa љeтo и гoдишњи oдмoр сa супругoм Eрицoм нe прoвeдe уз oбaлe Koрaнe. Иaкo пут ниje ни jeднoстaвaн ни jeфтин, хиљaду килoмeтaрa у jeднoм смjeру ниje je сприjeчилo дa нa мjeсту стaрe бaкинe и oчeвe кућe нe нaпрaви нoву. Нa кућишту вeличинe oкo 3500 квaдрaтa joш je jeднa, тeткинa, кућa aли je пoтпунo дeвaстирaнa нaкoн Oлуje.

Predstavnici_Udruzenja_Ognjena_Marija_Livanjska_sa_episkopom_Atanasijem.jpg

ВРАТИТИ ЖИВОТ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРKВЕ И НАРОДА У ЛИВАЊСKОМ ПОЉУ

Представници Удружења Огњена Мариjа Ливањска са епископом Атанасиjем Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе разговарао jе са делегациjом Удружења „Огњена Мариjа Ливањска“ о животу преосталих православних вjерника и одржавању православних гробаља у селима Ливањског поља. Из Епархиjе бихаћко-петровачке саопштено jе да су владика Атанасиjе и његови гости чврсто одлучили да уложе све своjе снаге у стварање услова за потпуно враћање живота Српскоj православноj цркви (СПЦ) и народу у Ливну и Ливањском пољу. Једна од тема састанка била jе и припрема за освештање Спомен-капеле Ливањских мученика у Ливну, посвећене Светоj великомученици Марини, коjе jе планирано на дан Огњене Мариjе 30. jула 2016. године. У саопштењу се додаjе да у реализациjи тог плана

Ministar_Milenko_Savanovic.jpg

САВАНОВИЋ: ВИШЕ РАЗВИЈАТИ ЛИЧНУ И КОЛЕКТИВНУ СВИЈЕСТ

Министар Миленко Савановић Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе данас да jе потребно више развиjати личну и колективну свиjест народа о потреби бољег познавања историjе, преиспитивања историjских догађаjа и потреби jединства српског народа у одбрани националних интереса и свега оног што чини jединствену Републику Српску.   „Мислим да до сада, а нарочито приjе деведесетих година (20. виjека), колективна свиjест српског народа ниjе била на високом нивоу и брзо смо заборавили историjске догађаjе и грлили смо оне коjу сам чинили зла“, рекао jе Савановић на конференциjи за новинаре Одбора Владе Српске за његовање традициjа ослободилачких ратова.   Он jе нагласио да се такво нешто не смиjе

Detalji_izlozbe_Nezaborav_za_nestale.jpg

И ДАЉЕ НЕПОЗНАТА СУДБИНА 2.000 СРБА

Детаљ изложбе “Незаборав за нестале“ Предсjедник Удружења породица несталих и погинулих „Суза“ Драгана Ђукић рекла jе данас у Београду да jе, према евиденциjи овог удружења, и даље непозната судбина 2.000 Срба коjи су нестали у Хрватскоj током протеклог рата. Она jе на изложби под називом „Незаборав за нестале“, коjа jе данас отворена у Дому Воjске у Београду, истакла да jе Удружење незадовољно динамиком у досадашњем процесу рjешавања судбине несталих у Хрватскоj jер се ни двиjе децениjе од страдања Срба у операциjама „Бљесак“ и „Олуjа“ проблеми избjеглих и расељених не смањуjу, а процес ексхумациjа и идентификациjа предуго траjе. „Жалосно jе да и послиjе 20 година у Хрватскоj jош има 15 регистрованих

Brod.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ПРВУ ЖРТВУ РАТА – ВОЈИСЛАВА ГОРАНОВИЋА

Брод Воjислав Горановић, технички директор индустриjе грађевинског материjала „Грамат“, био jе прва жртва рата у БиХ деведесетих година прошлог виjека – убиjен jе 16. септембра 1991. године током агресиjе Воjске Хрватске.   У ноћи између између 15. и 16. септембра извршена jе прва оружана агресиjа Воjске Републике Хрватске на простор БиХ, у току коjе jе са подручjа Славонског Брода гранатирано неколико српских насеља, као и производно построjење „Грамата“.   Након овог напада започиње низ оружаних удара на Брод коjи кулминираjу 25. и 26. марта у селу Сиjековац, када се догодио низ стравичних убистава српских цивила.   У Мjесноj заjедници Клакар Горњи, у дворишту Цигларске индустриjе „Клакар“, одржан jе помен Горановићу,

Sluzen_parastos_stradalim_iz_Serdara.jpg

Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима

Служен парастос страдалим Србима из Сердара На мjесном гробљу у Кукавицама код Котор Вароша данас jе служен парастос за 16 Срба из Сердара, коjе су 17. септембра 1992. године убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага. У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра 1992. године убиjени су Бранко (60), Босиљка (53), Јеленко (31), Радмила (21), Славко (60), Данка (54), Драго (47), Мирко (31), Славиша (22) и Споменка (19), сви Сердар, затим Љубица Тепић (40) и њене кћерке Слободанка од 12 и Сњежана од четири године, Никола Дукић (40), те Славко (55) и Славоjка Бенцуз (21). Парастос страдалима служио jе свештеник Мирко Батар, а потом су виjенце на

Sahrana_izmasakriranih_Srba_na_Koranskom_mostu.jpg

Помен страдалим Србима на Коранском мосту (Најава)

Сахрана измасакрираних Срба – припадника ТО Кордун, на Коранском мосту Завичаjни клуб Кордунаша и Секциjа бораца 8. кордунашке ударне дивизиjе и ратова 90-тих позиваjу Вас на   Помен за погинуле Србе – припаднике Териториjалне одбране Кордуна на Коранском мосту 1991. године   Помен ће се одржати у недjељу 20. септембра 2015. године у 11 часова испред Споменика жртвама рата у Ташмаjданском парку.   Везане виjести: Календар геноцида: 21. септембар 1991. Годишњица масакра на … НИЖИ СУДОВИ ДА ПОШТУЈУ МИШЉЕЊЕ ВРХОВНОГ СУДА … данас 23 године од убиства припадника jна на коранском мосту

Predrag_Ceranic.jpg

ПРОМЈЕНЕ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ ИЗ „КУХИЊЕ“ ТАЈНИХ СЛУЖБИ

Предраг Ћеранић Западни Балкан jе од великих сила одређен као полигон на коjем ће се миjењати свиjест становништва, промиjенити демографска структура, миjењати границе, а све помоћу психолошких (псиоп) и „црних“ операциjа коjе се креираjу у лабораториjама обавjештаjних служби, оциjенио jе стручњак за безбjедност Предраг Ћеранић. „Циљ психолошких операциjа jе да се оствари утицаj на промjену мишљења и понашања, односно да се утиче на jавно мњење одређене државе или средине. У таjним службама, али и оружаним снагама развиjених земаља, постоjе специjализовани органи и центри (псиоп центри) коjи психолошке операциjе осмишљаваjу и спроводе“, поjашњава Ћеранић. Он за „Прес Република Српска“ истиче да су за псиопе веома важни медиjи, коjе користе као инструменте

Измасакрирана па запаљена тјела госпићких Срба

Некажњене убице госпићких Срба на високим положајима

У jесен 1991. године хрватска воjска и полициjа у Госпићу убиле су наjмање 124 Срба, коjи су одвођени из кућа и станова и ликвидирани на више мjеста, подсjетио jе данас Документационо-информатициони центар „Веритас“. „Ликвидирани су углавном виђениjи Срби – судиjе, тужиоци, директори, новинари, полицаjци, пензионери, коjи су били лоjални новоуспостављеном хрватском `демократском` режиму“, саопштено jе из „Веритаса“. Према подацима „Веритаса“, међу ликвидиранима било jе 38 жена. Убиjено jе десет брачних парова, а у четири наврата по jедан родитељ и диjете. Скоро половина од 124 убиjених Срба убиjено jе 17. и 18. октобра 1991. године, а пронађени су и сахрањени посмртни остаци свега 50 жртава, док се за осталима jош трага.

Драгомир Анђелковић Фото: Novosti.rs

Драгомир Анђелковић: Нови талас сепаратизма

Од када jе, у руху Призренске лиге, у другоj половини 19. века рођен албански национални програм, карактерише га наизглед ирационални максимализам Драгомир Анђелковић Драгомир Анђелковић Од када jе, у руху Призренске лиге, у другоj половини 19. века рођен албански национални програм, карактерише га наизглед ирационални максимализам. Налик размаженом детету Албанци категорички тврде да jе њихово и оно за шта нема никаквог основа да се ухвате. И нису битне баjке коjима своjе бесмислене претензиjе образлажу, већ суманута упорност са коjом истраjаваjу у отимачким намерама. Шта jе истина спрам снаге убеђења, нарочито када се надовеже спремност на чињење било каквих злочина рад остварења шовинистичких снова. На тим основама – уз помоћ неких

Kozaraska_Dubica.jpg

ИСТОРИЈСКИ ЧАС О ОДБРАНИ ЗАПАДНИХ ГРАНИЦА СРПСКЕ

Козарска Дубица У свим основним и средњим школама у Козарскоj Дубици сутра ће бити одржан историjски час поводом обиљежавања 20 година од одбране те општине и западне границе Републике Српске од хрватске агресиjе.   Наставници историjе, представници Борачке организациjе-старjешине и борци, непосредни учесници одбране, ученицима ће говорити о ратним догађаjима из септембра 1995. године.   Из Борачке организациjе општине Козарска Дубица саопштено jе да се историjски час организуjе у школама уназад четири године, дан уочи  обиљежавања годишњице одбране, те да ће та пракса бити настављена и убудуће.   За ученике Основне школе „Маjка Кнежопољка“ у Кнежици историjски час биће организован с почетком у 8.20 часова, а за ученике у подручноj

Smederevski_kraj_u_Drugom_svetskom_ratu.jpg

Књига о историји смедеревског краја

Књига Смедеревски краj у Другом свjетском рату Докторанд на Филозофском факултету у Београду, коjи иза себе има неколико обjављених научних радова, Немања Девић из Смедеревске Паланке, тему своjих истраживања усмерио jе на Други светски рат. Из тога jе проистекла његова прва књига. Да би настала књига о историjи смедеревског краjа, било jе потребно више од 400 саговорника, неколико година истрашивања, кондициjа да се обиђу оближња села, стрпљење и воља. Избор факултета Немањи Девићу наметнуо се jош у гимназиjи, када му jе, као матуранту, Институт за савремену историjу обjавио научни рад „Истина под кључем“. Неуморно jе трагао за подацима коjи су обликовали његове дело, превћући странице историjе, уписуjући догађаjе и жртве,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.