arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Zakonski_akt_o_zabrani_cirilice_u_NDH.jpg

ХРВАТСКИ ПОРТАЛ О ЗАБРАНИ ЋИРИЛИЦЕ ЗА ВРИЈЕМЕ НДХ

Законски акт о забрани ћирилице у НДХ Хрватски портал „Индекс“ обjавио jе изводе из основних закона Независне Државе Хрватске (НДХ) из 1941. године коjима jе забрањена употреба ћирилице. У тексту под насловом „Вратимо се у 2015. годину“, загребачки портал пише о томе да jе ћирилица забрањена 25. априла 1941. године, двиjе недjеље по успостављању НДХ. „На подручjу НДХ забрањуjе се употреба ћирилице“, наводи се у ставу jедан Законске одбредбе о забрани ћирилице коjу jе потписао Анте Павелић. „Индекс“ такође цитира наредбу за припаднике Министарства унутрашњих послова коjу jе потписао министар Андриjа Артуковић. „Забрањена jе свака употреба ћирилице на циjелом подручjу НДХ. То се односи на циjело пословање свих државних и

Vojislav_Seselj_001.jpg

Данашња Хрватска је нова усташка држава

Воjислав Шешељ Лидер СРС Воjислав Шешељ рекао jе данас да jе забрана ћирилице у Вуковару очекиван потез jер сви нивои власти у Хрватскоj воде искључиво антисрпску политику. „Хрватска ће ту политику да води све док последњи Србин не буде отеран са териториjе те нове усташке државе коjа jе формирана уз асистенициjу западних сила и коjа се заснива на стотинама хиљада убиjених и стотина хиљада протераних Срба“, рекао jе Шешељ на конференциjи за новинаре у просториjама СРС. Он jе власт у Хрватскоj назвао „усташком“, а колико jе jака таква ориjентациjа Хрватске говори и прекид емисиjе у коjоj jе гостовао предсjедник Српског народног виjећа Милорад Пуповац. Извор:  Везане виjести: Воjвода Шешељ тресе Хрватску –

Ljilja_Petrovic_Zecic.jpg

САЧУВАТИ ЋИРИЛИЦУ

Љиља Петровић-Зечић Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић Зечић сматра да jе изложба „Језик и писменост“ одличан примjер како да се ћирилици да одређени значаj, у времену када jе угрожена и када има оних коjи би жељели да нестане. „Ова изложба jе веома значаjна због чињенице колико jе ћирилица данас угрожена и колико би неки жељели да нестане, као и да jе деведесетих година прошлог виjека настао велики броj квази-jезика као симбол националног идентитета и потребе да се људи и заjеднице раздвоjе“, рекла jе Зечићева пред отварање изложбе „Језик и писменост“ у Бањалуци. Она сматра да би брига о jезику и писму требало да буде приоритетна дужност

Liturgija_u_crkvi_Svetog_Proroka_Ilije.jpg

Илиндан у Црном Лугу и парастос на Шатору

Литургиjа у цркви Светог Пророка Илиjе Црква у Црном Лугу и ове (2015.) године jе прославила своjу славу Светог Пророка Илиjу.  Свету литургиjу су служили отац Савко Плавшић, парох граховски и надлежни парох, отац Жељко Ђурица. Након благосиљања кољива и колача, вjерни народ jе уз послужење испред цркве наставио дружење и приjатан разговор. Ово jе прилика да се захвалимо нашем земљаку Милошу Ђурану из Чапразлиjа, као и његовоj породици, коjи jе израдио и поставио мозаик светог Пророка Илиjе на улазу у цркву изнад врата. Мозаик светог Пророка Илиjе на улазу у цркву изнад врата Такође, на оваj дан jе и званично почело прикупљање средстава за ограду црквене порте, те и

Logor_smrti_NDH_Slana_na_ostrvu_Pag_ljeta_1941.jpg

На данашњи дан затворен злогласни логор Слана на Пагу

Један од првих и наjзлогласниjих усташких логора – Слана на Пагу, затворен jе на данашњи дан 1941. године, непуна три мjесеца послиjе оснивања, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. У вриjеме затварања три пашка логора, логора Слана за Србе, логора за Јевреjе и логора Метаjна у коjем су били смjештени жене и дjеца, у њима jе остало jош око 200 људи коjи су бродовима транспортовани у Карлобаг, а одатле у Госпић. Они коjе усташе нису успjеле да побиjу у Госпићу транспортовани су преко Јастребарског у Јасеновац и то су били први jасеновачки логораши. Само у току jедне ноћи, између 14. и 15. августа 1941. године, уочи празника Велике Госпе, на Пагу

Aleksandar_Cotric_01.jpg

Александар Чотрић: Уведимо и дан сећања на злочине комуниста

комунистичких победника, иако jе српски народ дао наjвећи допринос борби против нацистичког окупатора Александар Чотрић, народни посланик Поред дана сећања на српске жртве у Првом и Другом светском рату, као и у ратовима деведесетих година прошлог века, потребно jе у нашоj земљи, законом, или одлуком Владе, установити и дан када ћемо се сећати жртава комунистичког тоталитарног режима. На тлу Србиjе он jе одговоран за смрт више од сто хиљада људи, коjи су сахрањени у броjним масовним гробницама. Основни циљ успостављања дана сећања jе да се утврди пуна историjска и кривичноправна истина о овим догађаjима, да злочини не остану некажњени и да се никада више не понове. Од свих република бивше

Patrijarh_Irinej.jpg

ВАЖНО ЈЕ ОПРОСТИТИ ЗЛОЧИНЕ

Патриjарх Иринеj Његова светост патриjарх српски Иринеj оциjенио jе данас да су зло у прошлости чинили сви, али Срби у мањоj мjери него њихови сусjеди, и указао на важност да све стране опросте злочине. Он jе током боравка у манастиру Крка, гдjе jе служио литургиjу поводом четири виjека од оснивања српске Богословиjе, рекао новинарима да су Срби и Хрвати братски народи коjи су се подjелили и наниjели jедни другима зло коjе се не смиjе поновити. „Зло су чинили нама суседи и ми њима, али ми у много мањоj мери но они“, рекао jе патриjарх и нагласио како jе битно опростити, али и добити опрост за недjела коjа су, како jе

Patrijarh_Irinej_u_manastiru_Krka.jpg

НАСТАВЉЕНО ОБИЉЕЖАВАЊЕ ЧЕТИРИ ВИЈЕКА БОГОСЛОВИЈЕ

Патриjарх Иринеj у манастиру Крка Светом архиjереjском литургиjом, коjу jе предводио патриjарх српски Иринеj, са митрополитима и епископима Српске православне цркве, у манастиру Крка jе настављено обиљежавање четири виjека Богословиjе и стотину година од упокоjења епископа далматинског Никодима Милаша. „Крка jе кроз векове симбол опстанка Срба у Далмациjи“, рекао jе патриjарх Иринеj, нагласивши да jе седмовjековна историjа манастира Крка свjедок и чувар православља у овим страдалним краjевима. Светоj архиjереjскоj литургиjи присуствовао jе предсjедник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић. Прослави у Крки присуствуjу броjни званичници Србиjе, Српске и Хрватске. У касним поподневним часовима, патриjарх Иринеj ће посjетити Шибеник и Сплит, тамошње православне храмове, а састаће се с градоначелницима ових градова

Aleksandar_Vucic.jpg

ЛУПАЊЕ ЋИРИЛИЧНИХ ТАБЛИ БЕЗ ОДЈЕКА

Александар Вучић Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе да би скандал свjетских размjера био да Србиjа укине латиницу, док лупање ћириличних табли у Хрватскоj остаjе без икаквог одjека, и да jе зато зачуђен што у ЕУ не реагуjе на властиту чланицу када jе риjеч о питањима темељних вриjедности ЕУ. Премиjер Србиjе jе, поводом чињенице да се ЕУ прогласила ненадлежном када jе риjеч о укидању права на коришћење ћирилице или двоjезичности у Вуковару, рекао да и даље очекуjе да неко из ЕУ каже нешто о том питању, а да ће Србиjа остати привржена европском путу. „Када jе Србиjа била у питању, изjашњавали су се о много мање важним питањима. Кад су

Knjiga_Za_srpsku_vojsku.jpg

Позив на промоцију књиге „За српску војску-једна заборављена прича“ ауторке Миле Михајловић

Књига За српску воjску – jедна заборављена прича Српско пjевачко друштво „Јединство“ и Матица Боке у петак 21.августа у порти цркве Светог Николе у Котору приређуjу промоциjу књиге „За српску воjску-jедна заборављена прича“ ауторке Миле Михаjловић. О књизи ће говорити архиjереjски намjесник бококоторски, протоjереj ставрофор Момчило Кривокапић, предсjедник УО Матице Боке, Жељко Комненовић, секретар Српског пjевачког друштва „Јединство“, Драган Ђурчић, публициста Васко Костић и ауторка.   Одломке из књиге читаће Стефан Спасоjевић, а у програму ће учествовати хор СПД „Јединство. Књига „За српску воjску-jедна заборављена прича“ jе jедина постоjећа архивска грађа о евакуациjи српске воjске 1915/1916 године. Риjеч jе о репринту оригиналног документа „За српску воjску“ коjи jе 1917. године

Cenicevo_svedocenje_sacuvano.jpg

Преминуо сведок масакра

Умро Миодраг Ченић (88), очевидац тешког партизанског злочина на краjу другог светског рата у Бањалуци. У Шибовима маљем убиjено 700-1.000 заробљених четника Павла Ђуришића Ченићево сведочење сачувано ОД последица можданог удара недавно jе, у 88. години, преминуо Миодраг Ченић, можда и последњи сведок стравичног партизанског злочина на краjу Другог светског рата у Шибовима у Бањалуци, када jе маљевима побиjено више од 700, а можда и 1.000 заробљених четника воjводе Павла Ђуришића. Ову вест потврдио нам jе председник Округа Краjине Равногорског покрета отаџбине Српске, Дарко Боговац. – Сведочење Ченића jе документовано, снимљено и доказе смо проследили на праве адресе – рекао jе за „Новости“ Боговац. Он jе истакао да Равногорски покрет

Josip_Broz_Tito_Goli_otok.jpg

УШЛИ СМО У ЛОГОР – ГОЛИ ОТОК: Ево како су РОБИЈАШИ у њему сахрањивани! (ФОТО)

Језиву истину са Голог отока открива нам последњи политички робиjаш Павле Равлић (90). Ово jе његова прича   Фото: Д.Злоjутро, Profimedia/World history archive Настављамо Телеграфов сериjал са Голог отока, а можда наjjезивиjу причу открива нам последњи политички робиjаш на овом острву страве на коjем jе Тито убиjао своjе партизане. Павле Равлић (90) прича нам како су “другови” сахрањивали “другове”! ЗОВУ МЕ МРТВИ ДРУГОВИ СА ГОЛОГ ОТОКА ДА ИМ СЕ ВРАТИМ: Ово jе последњи робиjаш у Титовом логору! (ФОТО) Након више сати проведених у “шетњи” по Голом отоку са jуначином Равлићем, открио сам можда и наjстрашниjу причу. ОВО ЈЕ НАЈКРВАВИЈЕ МЕСТО У ЈУГОСЛАВИЈИ: Ушли смо у ПЕТРОВУ РУПУ, ту jе Тито

Miroslav_Jankovic.jpg

Сви су они пали узалуд

У оквиру верских или националних држава: Србиjе, Хрватске, Босне, Словениjе, Македониjе, Косова, Црне Горе сви идеолошки противници су се у рату муњевито уjединили и помирили, а окренули се против оних других – противника друге вере и нациjе   Мирослав Јанковић ПРЕДЛОГ Александра Вучића да се одреди заjеднички дан сећања на све жртве наших минулих ратова, бивши „jугорођаци“ дочекали су различито. Словенце то уопште не интересуjе, Албанци све српско ионако одмах шутну ногом, Хрвати су кроз уста Милановића дрско одбрусили да „њима нико неће одређивати дане пиjетета и сућути“, а Бошњаци су по обичаjу све одћутали. Наравно, само jедно краће време. А онда, као испод оних Андрићевих дубоких и тамних наслага

Patrijarh_Irinej_u_Zadru.jpg

ДА СЕ ТРАГИЧНИ СУКОБИ НИКАДА ВИШЕ НЕ ПОНОВЕ

Патриjарх Иринеj у Задру Његова светост патриjарх Српски Иринеj изjавио jе данас у Задру да се Господ радовао када су Хришћани били jединствени и позвао на превазилажење посљедица недавних трагичних сукоба, за коjе jе пожелио и Богу се помолио да се никада више не понове. Он jе након сусрета са православним вjерницима Задра и околине и надбискупом задарским Желимиром Пуљићем указао на велику личну одговорност оних коjи предводе обjе хришћанске Цркве, као и свих свештеника, jер се, како jе рекао, на њих угледа и слиjедећи њихов примjер поступа вjерни народ Божjи, саопштено jе из СПЦ. „Нека Господ благослови и православни и католички народ. Будите деца Божjа – дужни смо и

Knjiga_logori_smrti_Hrvatske.jpg

Спремамо се издати нову књигу, потребна је Ваша помоћ

Спремна jе за штампу нова књига у издању УГ Јадовно 1941. Рафаел Израели: „Логори смрти Хрватске – визиjе и ревизиjе, 1941 – 1945“. У овоj вриjедноj књизи свjетски познатог и признатог историчара, читаво jедно поглавље посвећено jе групи логора Госпић-Јадовно-Паг. Удружење jе финансирало трошкове откупа права, превода, лектуре, коректуре и прелома књиге. Ако сте у прилици, и мањим прилогом помоћи у покривању трошкова штампе, много ћете нам помоћи. Трошкови штампе за тираж од 700 примjерака износе 3.200 КМ или 1.600 Евра.   Информациjе о донациjама могу се наћи на нашем саjту Jadovno.com . Уз уплату, наведите напомену: За књигу!   Хвала Вам унаприjед! Душан Ј. Басташић Предсjедник УГ Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.