јул 2015 - Страница 2 од 16 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за јул 2015 » Страна 2

БРАТСКА ПОМОЋ И ПОДРШКА СВЕТИМ ПРЕБИЛОВЦИМА

30. јул 2015.

У пребиловачком Дому културе, 7. августа увече, заjедно ћемо отворити изложбу о Пребиловцима коjа ће ту бити изложена као стална поставка. Удружење грађана Јадовно 1941. из Бање Луке, помогло jе обнову Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима са 600.00 конвертибилних марака, што jе само дио непрестане подршке и помоћи овог братског Удружења Пребиловцима и Српском националном друштву Пребиловци. Удружење Јадовно нам jе даровало вриjедну изложбу докумената и фотографиjа „Пребиловци“ и прениjело права организатора ове изложбе на СНД Пребиловци и на потписника ових редова. Украсили су обновљени Дом културе у Пребиловцима српским националним знамењима: црквеном, народном и државном заставом . Ако Бог да, у овом Дому, ћемо заjедно 7. августа увече, уочи

ПОЧЕТАК ИЗГРАДЊЕ КАПЕЛЕ СРПСКИМ ЖРТВАМА У ТУМАРАМА

30. јул 2015.

Храм Свете Троjице у Тумарама Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом освештаће данас земљиште у порти Храма Свете Троjице у Тумарама, у федералноj општини Лукавац, на коjем ће бити изграђена спомен-капела српским жртвама одбрамбено-отаџбинског рата са овог подручjа, речено jе Срни у Завичаjном удружењу „Озрен“ у Добоjу. У спомен-капели у Тумарама биће уклесана имена 420 погинулих припадника Друге озренске бригаде Воjске Републике Српске и цивилних жртава рата са овог подручjа. Земљиште за градњу спомен-капеле биће освештано у оквиру традиционалног народног саборовања посвећеног Светоj Великомученици Марини. Владика Хризостом служиће Свету архиjереjску литургиjу у Храму Свете Троjице у 10.00 часова. Извор: Везане виjести: Кренуо марш “Стазама егзодуса” У суботу на Озрену

СРБИЈА ЋЕ СТАТИ ТАЧНО У ПОДНЕ

30. јул 2015.

Колона избjеглица из Краjине пред мостом Рача Дан сjећања на страдале Србе, Србиjа и Република Српска ће обиљежити 4. августа великом манифестациjом код моста на Рачи и 5. августа Даном жалости, сиренама и црквеним звонима тачно у подне. Петог августа ће, поред парастоса, бити одржана централна манифестациjа у Центру „Сава“. „Тачно у подне Србиjа ће стати на jедан минут. Огласиће се сва црквена звона и све сирене како бисмо застали и одали пошту свим убиjенима и протеранима“, рекао jе за „Блиц“ министар рада Србиjе Александар Вулин, наводећи да на исти начин Јевреjи обиљежаваjу Дан Холокауста. Очекуjе се долазак више хиљада грађана у Рачу, као и представника Владе и дипломатског кора,

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА НЕВИНО ПОБИЈЕНЕ ЛИВАЊСКЕ СРБЕ

30. јул 2015.

Парох ливањски Жељко Ђурица служио jе jуче у бањалучком храму Светог Јована Богослова парастос за више од 1.600 невино пострадалих Срба са ливањског подручjа, коjе су усташе побиле краjем jула 1941. године. Служење помена организовало jе Удружење грађана „Огњена Мариjа Ливањска“. Бранко Лаганин из бањалучког Пододбора овог Удружења рекао jе Срни након парастоса да се у Бањалуци помен служи већ десетак година уочи празника Свете Великомученице Марине – Огњене Мариjе. Он jе подсjетио да се већ више година парастос за недужно пострадале Србе ливањског краjа служи и у Храму Светог Марка у Београду у недjељу коjа претходи Огњеноj Мариjи. На празник Огњене Мариjе, у Ливну ће у капели у спомен

Календар геноцида: 30. јул 1941. Годишњица страдања Срба са Кордуна, Баније и Ливањског поља

29. јул 2015.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“ – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина Баjић jаме, код Костаjнице, усташе усмртиле 800 Срба. Само 29, 30. и 31. jула 1941. поклале 280 српских сељака. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца,

ИМОВИНУ ПОКЛАЊАЈУ АНГЕЛИ МЕРКЕЛ И БАРАКУ ОБАМИ

29. јул 2015.

Никола Пузигаћа Радници и инвалиди рада избjегли из Хрватске одлучили су да због вишегодишње опструкциjе у рjешавању њихових статусних питања у тоj земљи своjу имовину и станарска права поклоне њемачком канцелару Ангели Меркел и предсjеднику САД Бараку Обами. На данашњем састанку републичког и бањалучког одбора удружења коjа окупља ову категориjу закључено jе да се не искључуjе могућност да с циљем рjешавања статусних права протестуjу пред њемачким Бундестагом и сjедиштем ЕУ у Бриселу. На сjедници jе истакнуто да jе то jедна од могућих мjера коjе ће предузети, осим оних правних. Правни заступник Удружења Жељко Бубић изjавио jе Срни да ће се чланови Удружења обратити надлежним амбасадама у БиХ и ЕУ да

ДОДИК: ЖИВОТ ТРЕБА ДА ЗАЖИВИ У ОВОМ СТРАДАЛНИЧКОМ МЈЕСТУ

29. јул 2015.

Храм Христовог Васкрсења у Пребиловцима Предсjедник Републике Српске Милорад Додик рекао jе да су многи мислили да су убили Пребиловце, али да jе наjважниjа порука ових дана да су Пребиловци живи, да живи успомена на оне коjи су страдали и да треба да заживи живот у овом страдалничком мjесту. Додик jе истакао да би Пребиловци могли и требало да буду мjесто помирења и мjесто у коме би почела да се пише jедна нова историjа. „Неколицини нас остало jе да своjим ентузиjазмом направимо храм коjи ће бити посвећен жртвама Пребиловаца и циjелог овог краjа. Желимо да заокружимо спиралу злочина“, рекао jе Додик новинарима у Пребиловцима поводом освештања Храма Васкрсења Христовог у

ТЕНДЕР ЗА ИДЕЈНО РЈЕШЕЊЕ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА

29. јул 2015.

Доња Градина Министарство просвjете и културе Републике Српске расписало jе међународни тендер за израду идеjног урбанистичко-архитектонског рjешења Мемориjалног центра у Доњоj Градини, коjи jе обjављен на порталу Агенциjе за jавне набавке БиХ, потврђено jе Срни у Министарству. Тендер jе расписан у понедjељак, 27. jула, а рок за приjаву понуђача jе 9. новембар ове године. Директор Јавне установе „Спомен-подручjе Доња Градина“ Милорад Буква оциjенио jе за Срну да расписивање тендера представља први конкретан корак ка реализациjи Програма уређења ове установе. Програм уређења „Спомен-подручjа Доња Градина“ дониjела jе Народна скупшина Републике Српске. Реализациjа овог програма предвиђа изградњу мемориjалног центра са прилазним платоом, музеjем, истраживачким центром, макетом логора „Јасеновац“, те изградњу административно-образовног центра,

Књигоцид: Деведесетих из хрватских књижница избачено 2,8 милијуна неподобних књига

29. јул 2015.

Књигоцид деведесетих у Хрватскоj Уклањање и уништавање књига наjчешће се прикривало навођењем отписа као легитимног, уз обавезне саморазумљиве изjаве о неподобним књигама, писаним на ћирилици, идеолошки неприхватљивим, опасним, штетним и непотребним У загребачкоj Галериjи Нова одржана jе изложба/акциjа под насловом »Отписане«, коjом jе хрватски кустоски колектив WHW – у поводу 20. годишњице Олуjе – подсjетио на књиге коjе су тиjеком 1990-их насилно избачене из књижница. Проjект о »отписаним« књигама темељи се на подацима о уништавању књига у Хрватскоj деведестих коjе jе Анте Лешаjа сабрао у књизи »Књигоцид: Уништавање књига у Хрватскоj 1990-их« (Профил & СНВ, Загреб, 2012). Лешаjина књига показуjе да се у случаjевима уништавања књига, слично као и споменика

Parastos_stradalim_Srbima_u_glinskoj_pravoslavnoj_crkvi.jpg

АНТИФАШИСТИЧКА ЛИГА ХРВАТСКЕ ОДАЛА ПИЈЕТЕТ УБИЈЕНИМ СРБИМА

29. јул 2015.

Парастос страдалим Србима у глинскоj православноj цркви Антифашистичка лига Хрватске одала jе пиjетет убиjеним Србима из Глине и села некадашњег котара Вргинмост, а комеморациjа поводом обиљежавања 74 године од усташких злочина одржана jе у Цркви рођења Пресвете Богородице у Глини, на мjесту некадашње православне цркве у коjоj су од jула до августа 1941. године усташе убиле готово 1.000 мушкараца из тог краjа. Парастос jе предводио свештеник Српске православне цркве Слободан Дракулић, а положене су и руже испред Спомен-дома изграђеног 1969. године, саопштено jе из Антифашистичке лиге Хрватске. Представник Антифашистичке лиге Драго Пилсел напоменуо jе да су „света мjеста“ повезана обиљежjима вjере, завjета и ходочашћа. „Ваљало би да мjесто Цркве Пресвете

ВИРТУЕЛНИ ОБИЛАЗАК СПОМЕН-ПОДРУЧЈА

29. јул 2015.

Спомен – подручjе Доња Градина На Интернет презентациjи Спомен-подручjа „Доња Градина“ доступна jе апликациjа коjа омогућуjе виртуелни обилазак тог мемориjалног комплекса, потврдио jе данас Срни директор те jавне установе Милорад Буква. Апликациjа за виртуелни преглед на страници www.jusp-donjagradina.org доступна jе од 1. jула. Приступ апликациjи омогућен jе и мобилним телефонима. „Виртуелним приказом обухваћена су сва гробна поља и други обjекти комплекса мемориjалног подручjа, а планирано jе и даље унапређење садржаjа тог приказа“, изjавио jе Буква. Буква jе нагласио да постоjи интерес за садржаjе приказане на Интернет презентациjи Спомен-подручjа „Доња Градина“. Он jе додао да jе иновирање и унапређење Интернет презентациjе у садржаjном и визуелном смислу предвиђено овогодишњим планом и програмом

„ОЛУЈА“ НАЈВЕЋЕ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ НАКОН ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

29. јул 2015.

Александар Вучић Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе данас да jе хрватска акциjа „Олуjа“ наjвеће етничко чишћење послиjе Другог свjетског рата на тлу Европе. „Србиjа ништа не говори ни против кога – ни против хрватског народа, нити против хрватске државе, али себи даjе за право да жали за погинулим, страдалим и протераним Србима“, рекао jе Вучић на конференциjи за новинаре у Београду. Он jе навео да Србима нико не може да забрани да „пусте коjу сузу и да запале свећу“. „Мислим да jе то цивилизациjско достигнуће и да никоме не би, ваљда, смело да падне на памет да се против тога буни. А, шта ће неки други да раде, нека

74. године од прве немачке одмазде у Србији: Сећање на стрељане родољубе

29. јул 2015.

На Спомен-гробљу поред магистралног пута Косjерић – Ваљево, одржана комеморациjа и служен парастос 81 родољубу, коjе jе 28. jула 1941. године немачка казнена експедициjа стрељала у знак одмазде за jедног убиjеног воjника – мотоциклисту Парастос косиоцима и жетеоцима КОСЈЕРИЋ – У присуству родбине, представника локалне власти и борачких организациjа, на Спомен-гробљу на шумовитим Буковима, поред магистралног пута Косjерић – Ваљево, у уторак jе одржана комеморациjа и служен парастос 81 родољубу, коjе jе 28. jула 1941. године немачка казнена експедициjа стрељала у знак одмазде за jедног убиjеног воjника – мотоциклисту. Према историjским подацима било jе то прво масовно стрељање народа у Србиjи, спроведено према злогласноj наредби Раjха, да се за jедног

ЗАБОРАВ ЈЕ НАЈВЕЋИ СРПСКИ ПОРАЗ

29. јул 2015.

Насљедници исте оне политике коjа jе пуниле jаме дошли су након 50 година и експлозивом уништили кости жртава… „Како ставити у исти кош више од милион српских жртава у том рату са било чим што се дешавало на овим просторима?“, пита историчар Костовић Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Уочи обиљежавања 74 године од страдања више од 4.000 Срба у Пребиловцима у Другом свjетском рату, историчар из Источног Сараjева Александар Костовић упозорава да jе „заборав наjвећи српски пораз“. „Срби су изразито полицентричан народ са веома израженим регионалним идентитетима, при чему се та регионализациjа преноси и на друге сегменте живота“, оцjењуjе Костовић у интервjуу Срни. Он сматра да су Срби толико подиjељени да су

УСВОЈЕН ПРИЈЕДЛОГ ПРОГРАМА ОБИЉЕЖАВАЊА 5. АВГУСТА

28. јул 2015.

Организациони одбор за обиљежавање Дана сjећања на страдање и прогон Срба покренуо jе инициjативу да се 5. август прогласи за Дан жалости на териториjи Србиjе као знак сjећања на трагично страдање српског народа током акциjе „Олуjа“. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе саопштило jе да ће се тог дана истовремено огласити звона на свим црквама Српске православне цркве и сирене са сигналом за престанак опасности. На сjедници Одбора усвоjен jе приjедлог Програма обиљежавања 5. августа. Сjедницом jе предсjедавао министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин, у своjству предсjедника Одбора, а присуствовали су министар правде Никола Селаковић, министар одбране Братислав Гашић и министар културе