arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Trojezicna_tabla.jpg

Загреб: Скинута тројезична табла Српског демократског форума

Непознати починиоци скинули су током претходне ноћи енглеско-латинично-ћириличну таблу Српског демократског форума у центру Загреба Уништене троjезичне табле ЗАГРЕБ – Непознати починиоци скинули су током претходне ноћи енглеско-латинично-ћириличну таблу Српског демократског форума (СДФ) у центру Загреба, постављену на улазу у зграду где jе смештена главна канцелариjа СДФ-а. На табли се налазио лого и пун назив тог невладиног удружења, наводе из СДФ-а и са жаљењем констатуjу да jе ово тек jедан у низу исказа нетолеранциjе и ксенофобиjе коjе су као организациjа доживели у Загребу, с обзиром да jе ово трећи пут да jе табла са именом организациjе уништена или отуђења са прочеља зграде. „Надамо се да ће починитељ(и) бити пронађен(и), а

U_Foci_otvorena_izlozba_fotografije.jpg

ИЗЛОЖБА ПОСВЕЋЕНА СРПСКИМ ДОБРОВОЉЦИМА

У Фочи отворена изложба фотографиjа из Првог свjетског рата У галериjи Музеjа Старе Херцеговине у Фочи постављена jе изложба фотографиjа и скица из Првог свjетског рата под називом „Немоjте нас заборавити“ Народног музеjа из Шапца, коjа jе посвећена српским добровољцима. Изложба jе прошле године, поводом 100 година од почетка Великог рата, приређена у Српскоj академиjи наука и умjетности у Београду, а ове године постављена jе у градовима у Републици Српскоj. На 59 фотографиjа и скица првог ратног фоторепортера Врховне команде српске воjске, рођеног Шапчанина Ристе Марjановића и ратног сликара Прве српске армиjе Васе Ешкићевића, представљени су бесмисао рата и хероjска борба српског народа – од страдања Мачве, преко Церске и

Anja_Filimonova.jpg

ПРСТ У ОКО СРПСКОЈ, РУСКОЈ И ПРАВОСЛАВНОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ

Ања Филимонова Научни сарадник Руске академиjе наука Ања Филимонова оциjенила jе да jе британска резолуциjа о Сребреници англосаксонска манипулациjа истином и гурање прста у око српскоj, рускоj и уопште православноj цивилизациjи. Филимонова jе нагласила да се у британском приjедлогу види jасна пристрасност, оличена у томе што jе у првоj верзиjи чак на 35 мjеста била употребљена риjеч „геноцид“, што не би смjело бити да се проблематици приступило уравнотежено и одговорно. „Сада се помиње некакав измиjењен текст, али то jош нико ниjе видио или званично представио jавности, па га не могу ни коментарисати. Ипак, чини ми се да Британци никада неће одустати од намjере да пошто-пото у резолуциjу угураjу поjам геноцид

Miodrag_Linta.jpg

НАКОН УЛАСКА У ЕУ ЗНАТНО ПОГОРШАН ПОЛОЖАЈ СРБА

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе, поводом двиjе године од уласка Хрватске у ЕУ, да jе откад се то десило знатно погоршан положаj српске заjеднице и порастао „десни екстремизам“. Линта сматра да велики дио одговорности за такво стање сноси власт некадашњег предсjедника Србиjе Бориса Тадића и челни људи Срба у Хрватскоj, jер су се активно залагали да ЕУ затвори преговоре са званичним Загребом о поглављу 23 коjе третира правосуђе и људска права, без претходног рjешавања броjних проблема прогнаних Срба и повратника. „Власт Бориса Тадића и челни људи Срба у Хрватскоj на челу са Милорадом Пуповцем одбили су почетком 2011. године да подрже петициjу избjеглих

Pomen_pridvorackim_zrtvama_001.jpg

Прикупљање новца за ексхумацију посмртних остатака страдалих на Придворачкој јами

Потомци и поштоваоци придворачких жртава на требињском гробљу, на мjесту гдjе су сахрањене придворачке жртве Инициjативни одбор за подизање заjедничког спомен обиљежjа страдалим светосавским Србима на Придворачкоj jами 23. jуна 1941. године позива све Србе добре воље да своjим новчаним прилозима помогну у обављању ексхумациjе посмртних остатака страдалих и ДНК анализе, ради њихове идентификациjе. У позиву се наводи да би ексхумациjу и ДНК анализу требало да обави Јавна здравствена устнова (ЈЗУ) Завод за судску медицину Републике Српске у Бањоj Луци. Трошкови ексхумациjе и ДНК анализе износе 7.000 марака. Сви коjи желе, новац могу да уплате ЈЗУ Заводу за судску медицину Републике Српске на жиро рачун: 5620998088393024 НЛБ Развоjна банка а.д.

Алојзије Степинац

Колико је заправо свет био кардинал Алојзије Степинац

Алоjзиjе Степинац …Црква у Хрватскоj – свакако не сва и свака ко Црква, а не верници – има према усташама два типска става. Један jе став да би усташе биле права благодат, управо сjаjни, да се ко зна зашто нису досетили ничим изазвани да убиjаjу Јевреjе. Други став – вероватно мањински, али очито све заступљениjи – jесте да усташе заправо и нису убиjале. Ако jе тако, нема ничег лошег у вези с њима. Кад човек гледа таj предани идеолошки рад, мора неизбежно да остане збуњен реакциjама хрватских политичара, медиjа, као и Католичке цркве на недавни “случаj – викар“ у Јадовном. Александар Вулин рекао jе да би брука била да се

Knin_panorama.jpg

МАЛОВИЋ: СРБИ СЕ НЕ СМИЈУ ОДРЕЋИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

Книн Историчар Гоjко Маловић рекао jе вечерас у Бањалуци да Срби из Хрватске никада не смиjу изгубити наду у повратак и не смиjу се одрећи Републике Српске Краjине. Маловић jе на промоциjи зборника радова „Срби у Хрватскоj од конститутивног народа до националне мањине“, рекао „да се геноцид над Јерменима може упоредити са геноцидом коjи jе почињен над Србима у Хрватскоj и Републици Српскоj Краjини“. Предсjедник Удружења Срба из Хрватске у Београду Милоjко Будимир рекао jе да jе несхватљиво да међународна заjедница годинама говори о „геноциду“ у Сребреници, као да у хрватскоj операциjи „Олуjа“ у Краjини 1995. године ниjе било геноцида над Србима коjи су протjерани са своjих вjековних огњишта. „Никада

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 03. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике

Српско становништо личких села Бубањ и Добросело страдало jе од усташа 03. jула 1941. године. Село Бубањ, Доњи Лапац. 3. jула 1941. године усташе заклале 182 српска цивила од коjих 35 дjеце. Дољански Бубањ, Доњи Лапац, 3. jула 1941. године усташе заклале 13 Српкиња, шестеро њихове дjеце и jедног старца. Добросело, Доњи Лапац, 3. jула 1941. године усташе убиле и спалиле у њиховим кућама 38 Срба: мушкараца, жена и дjеце Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем е-маила: [email protected], телефоном: 051/333-588,

Миливоје Иванишевић

ИВАНИШЕВИЋ СТРАХУЈЕ ДА ИЗА НЕСТАНКА НОВИНАРА СТОЈЕ ИСЛАМИСТИ

Миливоj Иванишевић Предсjедник Института за истраживање српских страдања у 20. виjеку Миливоj Иванишевић рекао jе да jе страхуjе да иза нестанка шваjцарског новинара српског пориjекла Александера Дорина стоjе исламисти коjима ниjе у интересу да Дорин обjави оно што зна о Насеру Орићу и околностима коjе су довеле до догађања у Сребреници у jулу 1995. године. Иванишевић jе рекао Срни да jе у први мах мислио да иза нестанка Бориса Крљића, коjи jе под псеудонимом Александер Дорин обjавио броjне студиjе коjе побиjаjу званичну верзиjу о догађаjима у Сребреници, стоjи шваjцарска полициjа коjа га jе узела за сарадњу како би добила основне информациjе о Орићу. „Он jе сигурно превише знао о Насеру

Bratunac_vojnicko_groblje.jpg

ПРИСУСТВОМ ИСКАЗАТИ ЗАХВАЛНОСТ УБИЈЕНИМ СРБИМА

Српско гробље у Братунцу Удружење „Сребреница“ позвало jе данас становништво региjе Бирач и Подриња да у суботу, 4. jула, на Градском гробљу у Братунцу у што већем броjу присуствуjе парастосу и одавању захвалности убиjеним и побиjеним Србима средњег Подриња у одбрамбено-отаџбинском рату. „Своjим присуством парастосу и прислуживањем свиjећа за покоj душа настрадалих желимо исказати захвалност и дужну пошту настрадалоj браћи и сестрама и враћамо дио дуга за слободу коjу данас имамо, а за коjу су они дали живот“, истиче се у позиву овог братуначког удружења обjављеном посредством друштвених мрежа. Наводи се да jе на подручjу Сребренице, Скелана, Братунца, Милића, Власенице, Осмака и Зворника у току посљедњег рата страдало око 3.500

Arhimandrit_Jovan_Gardovic.jpg

ПОМЕН ЗА СРПСКЕ ВОЈНИКЕ ИЗ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

Архимандрит Јован Гардовић пред капелом у Вардишту Код Спомен-капеле у Вардишту у недjељу, 5. jула, бић е служен помен за 440 српских воjника коjи су приjе 100 година, током Првог свjетског рата, погинули или умрли од тифуса на простору од Вардишта до Кремана. Предсjедник Одбора за обнову Спомен-капеле у Вардишту архимандрит Јован Гардовић рекао jе да jе у току jе широка акциjа обнове овог здања, подигнутог 1932. године. „У акциjу су се укључили броjни дародавци, а очекуjемо и нове, како би оваj комплекс достоjно уредили“, додао jе архимандрит Јован. Он jе нагласио да су радници предузећа „Романиjапутеви“ асфалтирали 600 метара приступног пута, од граничног прелаза до Спомен-капеле.   Извор:  

Ministar_Milenko_Savanovic.jpg

ПРАВОСУЂЕ БиХ НИЈЕ СПРЕМНО ДА ПРОЦЕСУИРА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА

Министар Миленко Савановић на данашњоj конференциjи за новинаре Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић оштро jе критиковао правосудне органе БиХ коjи нису спремни да процесуираjу лица одговорна за злочине над Србима у средњем Подрињу и Бирчу, гдjе jе страдало 3.500 Срба. „Тамо се десило наjвеће страдање цивилног становништва у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Страдало jе 3.500 Срба, а 5.400 српских породица jе остало без покретне и непокретне имовине“, рекао jе Савановић новинарима поводом обиљежавања страдања Срба са тог подручjа коjе ће бити одржано у суботу, 4. jула, у Братунцу. Савановић, коjи jе и предсjедник Одбора Владе Српске за његовање традициjа ослободилачких ратова, нагласио jе да се 80 одсто

Алојзије Степинац са усташама

CIVITAS DEI CROATIE („божија држава хрватска“)

Алоjзиjе Степинац благосиља усташе Данима већ траjе вербални напад ЕУропских хрватских дужносника, коjи се утркуjу у познатоj   спортскоj дисциплини – пљуни Србина – jер ово jе ипак изборна година у „лиjепоj њиховоj“, а гласови подршке домољуба тако су добро дошли! Нико, баш нико од многих новинара из Србиjе не сме да таj безобразлук доведе у везу са   изборима у Хрватскоj (иако су ХДЗ „дечки“ већ победници!), а нарочито са видљивим напорима „драге цурице“ Весне Пусић, коjа упорно покушава да њена странка пређе изборни праг. Тако jе лепо бити саборски заступник и лагодно ући у неки од одбора ЕП, те мало путовати до Брисела без видљивих обавеза у одрживом „раму“ гаулаjтерке Балкана. Таман

НИКОЛИЋ НЕЋЕ ИЋИ У СРЕБРЕНИЦУ

Предсjедник Србиjе Томислав Николић Предсjедник Србиjе Томислав Николић неће ићи у Сребреницу, изjавио jе савjетник предсjедника Иван Мркић. Мркић jе нагласио да би Николић то учинио када би друга страна спремна да се поклони српским жртвама. „Као што смо више пута обjашњавали, председник би био спреман да се поклони муслиманским жртвама у Сребреници пошто би исто учинио (бошњачки члан Предсjедништва БиХ) Бакир Изетбеговић у Кравицама, Братунцу и другим местима“, рекао jе Мркић београдском листу „Данас“. Он jе нагласио да би предсjедник Србиjе ишао са Изетбеговићем на мjеста на коjима су страдали невини, али да ниjе морално правити разлику међу жртвама. Николићева прес-служба саопштила jе у понедjељак, 29. jуна, да jе

Sud_BiH.jpg

СРБИ ОСУЂЕНИ НА 1.504 ГОДИНЕ ЗАТВОРА

Суд БиХ jе за 10 година рада у предметима ратних злочина донио 95 осуђуjућих пресуда за оптуженике српске националности коjе jе укупно казнио са 1.504 године затвора, пише „Прес Република Српска“. За исто вриjеме, суд jе правоснажно осудио 28 Бошњака и 18 Хрвата, коjи су за ратне злочине заjедно добили 412 година затвора. У анализи пресуда коjу jе урадио Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих наводи се да jе у протеклих 10 година пред Судом БиХ за ратне злочине процесуирано 268 Срба, 148 Бошњака и 62 Хрвата, али да jе за кривична дjела за коjа су предвиђене наjтеже казне било суђено готово искључиво Србима. За кривично

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.