arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Predavanje_Jasne_Ciric_u_Doboju.jpg

О ЈЕВРЕЈСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ НА ПОДРУЧЈУ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Предавање Јасне Ћирић у Добоjу У Јевреjском културном центру у Добоjу одржано jе предавање и представљен филм предсjедника Јевреjске општине Ниш Јасне Ћирић током коjег jе указано на некадашње постоjање jевреjске заjеднице на подручjу земаља бивше Југославиjе у покушаjу да се отргне од заборава њихова историjа и културно насљеђе. Ћирићева jе синоћ рекла Срни да jе њен истраживачки рад под називом „Тако jа радим“ усмjерен на мања мjеста у Србиjи, Републици Српскоj, односно БиХ, гдjе послиjе Другог свjетског рата „скоро да нема или нема Јевреjа“. „Истраживање подразумева рад у музеjу, архиву, катастру, интервjуе, прављење породичних стабала, документовања гробаља, синагога, прављење листи страдалих и свега што jе остало од материjалних доказа

Andjeli.jpg

Књига о страдању становника Пребиловаца у «оном и овом» рату

Књига Радмиле Јовановић може се читати и као збирка приповедака и као роман и као трагедиjа будући да су приче повезане темом страдања српског народа, каже у име издавача у предговору Оливера Радуловић. Портал Пребиловци-село на Интернету преноси предговор овоj књизи. Књига Радмиле Јовановић Анђели моjи, хаjде да летимо потресна jе прича о страдању Срба у Хeрцеговини коjа потврђуjе да се историjа понавља и да су жртве рата наjслабиjи и наjнедужниjи. Посвећена jе Љубици, Пребиловачкоj маjци, коjа jе, према сведочењу егзекутора, после Видовдана 1941. године загрљена са своjе троjе неjачи полетела изнад тамне дубине у Шурманачку jаму. Наслов књиге представљаjу последње речи хероине: Анђели моjи, хаjде да летимо коjим jе соколила своjу децу и

Krusedolski_sabor.jpg

У СУБОТУ ДЕВЕТИ СВЕСРПСКИ САБОР

Крушедолски сабор У кругу манастира Крушедол на Фрушкоj Гори у суботу, 30. маjа, биће одржан традиционални „Краjишки црквено – народни свесрпски сабор“ на коме ће, између осталог, бити обиљежено 20 година од прогона Срба из Хрватске и 70 година од побjеде над фашизмом. Девето саборовање, у народу познато као Крушедолски сабор, почеће служењем литургиjе и парастосом за све Србе коjи су погинули и нестали током 20. виjека. Литургиjу ће у манастирскоj цркви служити владика сремски Василиjе са свештенством, саопштено jе из Асоциjациjа избjегличких и других удружења Срба из Хрватске. Након „трпезе љубави“, на позорници испред манастира биће уприличен пригодан културно – умjетнички програм у коме ће бити представљени броjни ствараоци

Ramiz_Salkic.jpg

УСКОРО У ПАРЛАМЕНТУ РЕЗОЛУЦИЈА О ОСУДИ „ГЕНОЦИДА У СРЕБРЕНИЦИ“

Потпредсjедник Републике Српске Рамиз Салкић наjавио jе данас да ће у Народну скупштину Републике Српске упутити „резолуциjу о осуди геноцида над Бошњацима у Сребреници у jулу 1995. године“. Салкић сматра да jе примjерено да ова резолуциjа буде усвоjена и да се парламент Српске прикључи Европском парламенту и парламентима земаља коjе су осудиле „геноцид у Сребреници“. Он очекуjе да ће резолуциjа бити на дневном реду већ на наредноj сjедници Народне скупштине Републике Српске, те да ће jе посланици усвоjити, jер би, како jе рекао, у супротном показали да „нису за осуду геноцида и злочина, за кажњавање ратних злочинаца и за помирење“. „У резолуциjи се говори о осуди свих осталих злочина у

Polaganje_vijenaca_na_spomen_plocu_pobijenim_Srbima_u_Bradini.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРПСКЕ ЦИВИЛЕ У БРАДИНИ

Полагање виjенаца на спомен плочу побиjеним Србима у Брадини Служењем Свете архиjереjске литургиjе и парастоса у обновљеноj цркви Вазнесења Господњег у Брадини, код Коњица, данас су обиљежене 23 године од спаљивања овог и околних села, при чему jе убиjено 48 српских цивила, док jе велики броj протjеран и одведен у логоре, а црква запаљена и срушена. Свештеници Српске православне цркве служили су Свету литургиjу након чега jе служен парастос и положени виjенци на спомен-обиљежjу српским жртвама отаџбинског рата у БиХ. Виjенце на спомен-обиљежjе положио jе и предсjедаваjући Предсjедништва БиХ Младен Иванић коjи jе рекао да jе Брадина симбол страдања Срба. „Обавеза jе свих нас да дођемо и поклонимо пажњу невиним

U_Banjoj_Luci_odrzan_simpozijum_na_temu_Srbistika_i_strane_filologije.jpg

ПОВРАТАК СРБИСТИЦИ ЖИВОТНО ПИТАЊЕ

У Бањоj Луци одржан симпозиjум на тему Србистика и стране филологиjе Србистика jе обновљена на научном плану и сада предстоjи да њена рjешења и идеjе продру у просвjету, културу и jавну свиjест, рекао jе професор бањалучког Филолошког факултета Душко Пеуља. „Код свих треба да преовладава становиште да повратак србистици и одбрана српског jезика ниjе декларативна ствар, већ животно питање“, рекао jе Пеуља на симпозиjуму „Србистика и стране филологиjе“, коjи jе одржан данас у Бањалуци. Он jе истакао да jе у свему томе научним институциjама неопходна подршка политичких институциjа. „Ако не сачувамо jезик неће бити ни нас. Лоша искуства из прошлости нас уче да се према свему томе морамо другачиjе односити“,

Branimir_Glavas_2.jpg

ГЛАВАШ ИПАК НА СЛОБОДИ

Врховни суд Хрватске одбацио jе жалбу Жупаниjског тужилаштва у Загребу на одлуку Жупаниjског суда у овом граду о пуштању Бранимира Главаша на слободу, па ће он окончање суђења за ратне злочине над Србима у Осиjеку дочекати на слободи. Судско виjеће Врховног суда jош 17. априла jе одбацило жалбу тужилаштва на одлуку Жупаниjског суда у Загребу о пуштању Главаша на слободу, прениjели су хрватски медиjи. Од тада jе одлука била, према уобичаjеноj процедури, у служби евиденциjе Врховног суда, коjу jе ипак прошла без сjеднице Кривичног одjељења. Врховни суд jе Главашу, након изласка из мостарског затвора гдjе jе служио казну због пресуде у случаjевима „Гаража“ и „Селотеjп“, почетком марта одредио истражни затвор

Masakriran_trinaestogodisnji_Zeljko_Masic.jpg

ЦРНОГОРСКО ТУЖИЛАШТВО ИСТРАЖУЈЕ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У ЧАЈНИЧУ

Црногорско Специjално тужилаштво за борбу против организованог криминала, корупциjе, ратних злочина и тероризма претреса списе и доказне материjале у вези са случаjем ратног злочина над Србима у Чаjничу 1993. године, у коjима су учествовали црногорски држављани из околине Пљеваља, пише „Политика“. „Постоjе не само индициjе већ и необориви докази да су у звjерским ликвидациjама 25 цивила, рањавању више њих и одвођењу у заробљеништво, силовањима и излагању тортури, учествовали људи са подручjа Буковице, у општини Пљевља“, рекао jе за оваj лист инспектор полициjе, коjи jе недавно „добровољно“ пензионисан. Из тог времена, навео jе оваj извор, постоjи кривична приjава полициjе из Чаjнича против 38 држављана Црне Горе, од коjих неки живе у

Dusan_Bulic.jpg

Прича о једној фотографији

Фотографиjа мога оца Душана Булића из 1945. године обjављена jе два пута у „Политици” у размаку од 30 година, током коjих се много тога променило Илирска Бистрица, маj 1945: Душан Булић пописуjе део наоружања и ратне опреме заробљене од неприjатеља На насловноj страни додатка посвећеног седамдесетогодишњици победе над фашизмом, у „Политици” од 9. маjа, обjављена jе фотографиjа коjа на наjбољи начин одсликава краj Другог светског рата. Испод фотографиjе, кратак потпис: „Илирска Бистрица, маj 1945. године: борац Југословенске армиjе пописуjе део наоружања и ратне опреме, заробљене од неприjатеља”. Тачно пре 30 година, на насловноj страни „Политике”, поред текста у коме „СИВ враћа неке цене”, поводом четрдесетогодишњице победе над фашизмом, обjављена jе

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 25. мај 1992. Годишњица страдања Срба у Брадини

Злочин у Брадини био плански, што наjбоље говори о карактеру рата у БиХ, као и намjери муслиманских фанатика да изврше агресиjу на вjековну српску имовину с циљем да се Срби са тих простора протjераjу за сва времена. Из МУП-а Републике Српске раниjе jе потврђено да jе поднесено шест кривичних приjава, односно извjештаjа и допуна против 18 идентификованих лица за коjе постоjи основана сумња да су 25. на 26. маj 1992. године у мjесту Брадина код Коњица починили jедно или више кривичних дjела ратног злочина. Убиjено jе наjмање 38 идентификованих српских жртава, пет жена jе силовано, док jе више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, наjвише у Челебиће.

Sluzen_parastos_kod_spomenika_u_Gornjoj_Josanici.jpg

ЈОШАНИЦА – ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ

Служен парастос код споменика у Горњоj Јошаници Код споменика у Горњоj Јошаници у општини Фоча данас jе служен помен-парастос за 73 мjештана, коjи су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, од коjих jе 56 звjерски убиjено на Никољдан, 19. децембра 1992. године. Јошаничани су се jош jедном подсjетили на jедан од наjсвирепиjих злочина муслиманске воjске, коjа ниjе имала милости ни према дjеци. Тог крвавог Никољдана, док су славили крсну славу, мjештани десетак jошаничких села убиjени су на наjмонструозниjи начин, одсиjецањем диjелова тиjела. Наjмлађе жртве били су двогодишња Данка Тановић, те брат и сестра – седмогодишњи Дражен и десетогодишња Драгана Вишњић. Један од свjедока злочина Душанка Лаловић прича да су се на

Sluzen_parastos_u_Starom_Brodu.jpg

У СТАРОМ БРОДУ СЛУЖЕН ПОМЕН ЗА 6.000 УБИЈЕНИХ СРБА

Служен парастос у Старом Броду У спомен-капели у Старом Броду код Вишеграда данас jе служена света литургиjа и помен за више од 6.000 Срба коjе су у прољеће 1942. године убиле усташе, припадници Црне легиjе Јуре Францетића.  Свештеник Драган Вукотић рекао jе да су на данашњи дан приjе 73 године у кањон Дрине почеле пристизати прве избjеглице са сараjевско-романиjске региjе, коjе су тражиле спас у Србиjи, бjежећи од усташа. „Тих дана почели су да се дешаваjу покољи коjи су траjали све док Њемачка команда ниjе увидjела да jе риjеч о страшном злочину. Они су, згрожени звjерствима усташа, наредбом Францетићу прекинули покоље и спасили око 3.000 људи од смрти“, рекао jе

Predavanje_o_Starom_Brodu_Prebilovcima_i_Jadovnu_odrzano_u_Andricgradu.jpg

ПРЕДАВАЊЕ О СТРАДАЛНИЦИМА У СТАРОМ БРОДУ, ЈАДОВНУ И ПРЕБИЛОВЦИМА

Предавање о Старом Броду, Пребиловцима и Јадовну одржано jе вечерас у Андрићграду На Византиjском тргу у Андрићграду, у организациjи Српске православне црквене општине Вишеград, одржано jе предавање о српским страдалницима у Старом Броду, Јадовну и Пребиловцима. Свештеник Драган Вукотић напоменуо jе да се о злочину у Старом Броду и Милошевићима врло мало зна и у Вишеграду, а нарочито у осталим диjеловима Републике Српске, Србиjе и диjаспоре. „Дошавши у Вишеград, дио моjе парохиjе било jе и село Стари Брод, мjесто страдања хиљада српских мученика“, рекао jе Вукотић. Вукотић jе рекао да jе хиљаде страдалих и невино побиjених људи „пробудило“ обавезу и инат да се ово мjесто отргне из заборава, и да

Ratko_Dmitrovic.jpg

Пут у Сребреницу

Све религиjе света, ислам и хришћанство свакако, уче да су сви људи jеднаки, и живи и мртви. Зашто они из Поточара то не докажу у Братунцу? Макар на пола сата. Зар jе толико тешко ући на српско гробље? Ратко Дмитровић Многи ће ово протумачити као опседнутост, прекопавање времена и мрклога мрака, беспотребно бављење прошлошћу… али то не значи да оно што следи не одговара истини. А истина – гола, страшна и тешко обjашњива – каже да су на простору бивше Југославиjе jедино српске ратне жртве игнорисане, готово непризнате. Једино српске жртве можете некажњено умањивати и до десет пута, давати им друге предзнаке, укључуjући националне и верске. Једино над стратиштима Срба

Rusevine_u_Josanici_kod_Foce_poslije_napada_ABIH.jpg

СУТРА ПОМЕН ЗА 56 МЈЕШТАНА ЈОШАНИЦЕ

Организациjа породица погинулих и заробљених бораца општине Фоча организуjе сутра ходочашће у Јошаницу, као знак сjећања на 56 мjештана тог краjа коjи су убиjени на Никољдан, 19. децембра 1992. године у стравичном злочину муслиманске воjске. Ходочасници ће кренути у 7.30 часова испред Централног споменика у Фочи, а тачно у подне биће одржан помен-парастос jошаничким жртвама код споменика у Горњоj Јошаници, у селу Хоџићи. За 13.00 часова предвиђено jе освештање темеља спомен-храма коjи се гради у близини споменика. Трећу годину заредом Организациjа породица погинулих и заробљених бораца општине Фоча организуjе ходочасне jошаничке задушнице под називом „Маjско сjећање на jошаничко страдање“, у част 56 жртава, међу коjима jе било троjе дjеце, коjи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Колона

Пробудила сам се испод тракторске приколице, прљава и уморна, још мокра од

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.