Споменик жртвама у мјесту Санта Ана ди Стацема Њемачка неће кривично гонити бившег припадника нацистичких јединица СС, који је, наводно, помогао у убиству више од 300 људи у Италији током Другог свјетског рата, јер болује од деменције и неспособан је да изађе на оптуженичку клупу, рекли су данас тужиоци. Тужилаштво у Хамбургу окончало је истрагу у вези са 93-годишњим бившим командиром чете у оквиру 16. СС панцир-гренадир дивизије. Његово име није објављено. Вјерује се да је оптужени био умијешан у масакр на сјеверу Италије 12. августа 1944. године. Војници СС-а окружили су село Санта Ана ди Стацема у Тоскани, у акцији против италијанских партизана, и убили стотине људи, међу њима

Споменик у Катину код Минска Канада је одбила да Русији испоручи Владимира Катрјука, који је осумњичен за ратне злочине почињене у Другом свјетском рату, изјавио је данас замјеник руског државног тужиоца Александар Звјагинцев. Према оптужници, Катрјук је 1943. године учествовао у масакру над цивилима у селу Катин, у Бјелорусији. Почетком овог мјесеца, руски Истражни комитет покренуо је кривичну истрагу против Катрјука, који у Канади живи од 1951. године. Он је оптужен за саучесништво у геноциду. „Нажалост, Канада је одбила наш захтјев за екстрадицију Катрјука. Током 2008. године Канада је, из непознатих разлога, одбацила све оптужбе против њега“, каже Звјагинцев. Према доступним доказима, Катрјук се током Другог свјетског рата добровољно придружио

Ангела Меркел Било би прикладно уколико бисте, поводом 70-е годишњице победе над фашизмом нашли време да положите цвеће у Спомен парку „Шумарице“ Веома поштована госпођо Савезна Канцеларко, Из медија масовног комуницирања сазнали смо да ускоро долазите у званичну посету Републици Србији. Желимо да Ваша посета и разговори са највишим представницима Србије доприносу развоју и побољшању односа између наше две земље и њихових народа. Београдски форум за свет равноправних, независно, нестраначко и непрофитно удружење, жели да примети да се Ваша посета остварује у време обележавања 70-е годишњице победе над наци-фашизмом и 16-е годишњице агресије НАТО на Србију и Цену Гору (март-јуни 1999). Не губећи из вида друге последице, желимо да скренемо

Кардинал Курт Кох Предсједник Папског вијећа за унапређење јединства хришћана Курт Кох рекао је да би његова сутрашња посјета Београду требало да продуби пријатељство Римокатоличке и Српске православне цркве (СПЦ), а да ће једна од главних тема бити канонизација хрватског кардинала Алојзија Степинца. „То је повјерљив разговор између СПЦ и наше цркве. Јасно је да постоје потешкоће на историјском плану и да морамо разговарати о тим различитим стварима. Требало би да продубимо овај дијалог и тек онда можемо заједно, обје цркве, да кажемо више о томе“, рекао је за „Политику“ Кох, швајцарски кардинал, коме је предстојећа посјета Србији друга од почетка године. На питање када би могло доћи до папине

Предсједник Удружења радника и инвлида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа сматра да хрватске власти настављају са политиком етничког чишћења Срба из Хрватске, јер избјеглим Србима не дозвољавају откуп станова. Пузигаћа је рекао Срни да је најбољи примјер за ову тврдњу случај Иванке Марин из Бањалуке, држављанке БиХ која је била приморана да врати државни стан у Загребу, јер није могла подмиривати трошкове закупа, режије и одржавања стана. Он је рекао да је МУП Хрватске прошле године донио рјешење којим се одбија захтјев Иванке Марин за издавање одобрења за стални боравак у Хрватској, иако је раније имала рјешење за стамбено збрињавање у Хрватској. „Када вам у Хрватској

Предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миодраг Линта оцијенио је да Хрватска намјерава да Драгана Васиљковића, познатијег као Капетан Драган, осуди као ратног злочинца на основу лажних доказа, зато што је био један од симбола отпора Срба у Крајини „Туђмановој проусташкој власти“. Линта је оцијенио да је невјероватно да су Влада и Врховни суд Аустралије прихватили хрватски захтјев за изручење Капетана Драгана за наводне ратне злочине који нису образложени, нити је хрватска власт поднијела икакав доказ о његовој умијешаности. „То потврђује и чињеница да Хашки трибунал никад није подигао оптужницу против Капетана Драгана за ратне злочине, нити је тражио да буде ухапшен, а званични Загреб је покренуо истрагу тек десет