мај 2015 - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за мај 2015

СВЕТИ НОВОМУЧЕНИЦИ ПРЕБИЛОВАЧКИ

31. мај 2015.

Свети Архиjереjски Сабор Српске Православне Цркве jе у току редовног заседања jуче спровео потребан поступак у вези одлуке о канонизациjи Светих Пребиловачких и других доњо – херцеговачких новомученика, коjу jе одлуку jедногласно усвоjио на прошлогодишњем заседању. Свети Пребиловачки и др. новомученици ће се просављати 6. августа/24. jула, како ће бити и уписано у црквени календар од идуће 2016. године. Пре скоро 74. године, 6. августа 1941, локалне усташе су у jами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорjа, убиле скоро све жене, девоjке и децу из села Пребиловаца (по документима њих око 600). Мошти Пребиловачких и других доњо – херцеговачких новомученика, извађене из 13 jама и више других стратишта су у

СУТРА ПАРАСТОС ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА

31. мај 2015.

Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа настрадалим сутра ће код спомен-костурнице у Сребреници бити обиљежене 72 године од покоља над српским становништвом Сребренице коjе су починиле усташе на други дан православног празника Троjице 1943. године. Тачан броj настрадалих и сахрањених у овоj костурници ниjе никада утврђен. У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. jуна 1943. године убиле више од 200 српских цивила, jедну jевреjску породицу и jедног муслимана коjи jе био ожењен Српкињом, те њихову дjецу. Тиjела убиjених су накнадно сакупљена и бачена у jаму на локациjи садашње Полициjске станице у овом мjесту, одакле jе дио посмртних остатака 1971. године пренесен у садашњу спомен-костурницу. Након свирепог

УКЛАЊАЈУ ПЛОЧУ СРПСКИМ ОСЛОБОДИОЦИМА ГРАДА

31. мај 2015.

Табла са натписом да су српски воjници ослободили Будву, постављена 1931. године биће уклоњена jер „оно што на њоj пише не одговара историjским чињеницама“, наjављено jе из Директората за културну баштину Министарства културе Црне Горе. Генерални директор Директората Лидиjа Љесар рекла jе да Министарство културе и Комисиjа за подизање спомен обиљежjа нема право да са улаза у Стари град скину плочу „српским ослободиоцима Будве“ ако Општина не поднесе инициjативу за уклањење, али jе наjавила да ће она бити уклоњена по другом основу, преносе подгоричке „Виjести“. „Имамо право да дjелуjемо по Закону о заштити културних добара. Кроз проjекат о ревалоризациjи Старог града третираћемо ово културно добро и све оно што ниjе

ДИЈАЛОГ СА РИМОКАТОЛИЧКОМ ЦРКВОМ О СТЕПИНЦУ

30. мај 2015.

Чланови Сабора Српске православне цркве Свети архиjереjски сабор СПЦ одлучио jе да прихвати диjалог са Римокатоличком црквом поводом њене намjере да канонизуjе контроверзног кардинала Алоjзиjа Степинца, надбискупа загребачког за вриjеме Другог свjетског рата и званичног викара оружаних снага такозване НДХ. Диjалог ће бити вођен са Хрватском бискупском конференциjом, а у ту сврху Свети Синод ће, по налогу Сабора, формирати одговараjућу комисиjу, саопштено jе из СПЦ. У саопштењу се наводи да ће бити разговарано о Степинчевоj улози у том трагичном раздобљу, и то у контексту српско-хрватских односа у 20. виjеку. За предсjедника сталне саборске Комисиjе за диjалог са Хрватском бискупском конференциjом именован jе митрополит загребачко-љубљански Порфириjе, за предсjедника Одбора за Јасеновац

ТОМАШИЋЕВА САСЛУШАНА ЗБОГ ГОВОРА МРЖЊЕ

30. мај 2015.

Посланик у Европском парламенту и лидер Хрватске конзервативне странке Ружа Томашић потврдила jе да jе саслушана у полициjи због говора мржње према Србима. Ружа Томашић Томашићева jе обjавила на Феjсбук профилу Хрватских конзервативаца да jе jуче на информативном разговору у полициjи морала да обjасни гдjе и под коjим условима jе изрекла одговор министру рада Србиjе Александру Вулину. „Сада jе наша полициjа боље информисана о том `случаjу`, чак и боље од многих новинара коjи се нису потрудили да jавности даjу пуну информациjу, него су моjу изjаву прениjели jеднострано, ван контекста и са злонамjерним тумачењима. Некада ти jе судила партиjа, а данас то раде новинари, такође, без могућности одбране“, написала jе Томашићева.

Polaganje_vijenaca_na_spomenik_poginulim_borcima_u_Ribniku.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ДРУГОГ КРАЈИШКОГ КОРПУСА

30. мај 2015.

Служењем парастоса у цркви Рођења Пресвете Богородице и полагањем виjенаца на централно спомен-обиљежjе погинулим борцима у Рибнику jе данас обиљежен Дан Другог краjишког корпуса Воjске Републике Српске. Полагање виjенаца на споменик погинулим борцима у Рибнику Обиљежавању Дана Другог краjишког корпуса присуствовао jе министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, коjи jе подсjетио да jе оваj корпус формиран 25. маjа 1992. године с циљем одбране српског народа и стварања Републике Српске. Савановић jе навео да jе током Одбрамбено-отаџбинског рата кроз Други корпус прошло 18.000 бораца од коjих jе 2.000 погинуло. „Сви треба да их поштуjемо и да их сjећамо“, рекао jе Савановић. Он jе додао да ће бити размотрено да

Обнавља се католичка црква ратног злочинца Дон Илије Томаса у Клепцима Светог Вукашина

30. мај 2015.

„Благослов поља“ извршен jе поводом годишњице смрти ратног злочинца Дон Илиjе Томаса Црква у коjоj су насилно покрштавани Срби из Клепаца 1941. године У овоj „цркви“ извршен jе обред католичењa Срба из Клепаца 10. августа 1941, у суштини присилан, са обећањем Дон Илиjе (усташког повjереника за Херцеговину) да им се сада гарантуjу животи. Већ сутрадан су дон Илиjине усташе, похапсиле те исте Србе. Бабе коjе нису могле да пешаче, њих девет, поубиjали су по кућама и на улицама. Остали народ су под кундацима одвели у злогласни „Силос“ у Тасовчићима. Одатле су, у жицу везане дjечаке и одрасле мушкарце из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Почитеља,Чапљине камионима спровели до jаме Бивоље Брдо

Зејтинлик: Легенде о јунаштву српских ратника настављају да живе

30. мај 2015.

Легенду о храбрости, пожртвованости и jунаштву српских воjника током Првог светског рата и данас са несмањеним жаром неуморно приповреда старина, осамдесетосмогодишњи Ђорђе Михаиловић Ђорђе Михаиловић СОЛУН- Српско воjничко гробље у Солуну, на Зеjтинлику свакога дана посети више људи него воjничка гробља Француза, Енглеза и Италиjана, коjа се налазе у непосредноj близини, током целе године. Легенду о храбрости, пожртвованости и jунаштву српских воjника током Првог светског рата и данас са несмањеним жаром неуморно приповреда старина, осамдесетосмогодишњи Ђорђе Михаиловић, коjи последњих 55 година брине о овом монументалном споменику и сенима српских jунака. Михаиловић од прошле године има и помоћника, четрдесетседмогодишњег Предрага Недељковића, рођеног у Краљеву, коjи последњих година живи у Грчкоj, а

Календар геноцида: 30. мај 1999. Годишњица страдања Срба у Варварину

29. мај 2015.

На данашњи дан 1999. године авиони НАТО су код Варварина с четири проjектила, испаљена за мање од пет минута, срушили мост преко Велике Мораве и убили наjмање 11 цивила, међу коjима Сању Миленковић (16), jедног од наjталентованиjих младих математичара у свету. Напад jе отпочео у 13.25 часова, при ведром времену, а мост jе због пиjачног дана у Варварину био пун људи. У истом нападу убиjен jе и протоjереj ставрофор Миливоj Ћирић, прва жртва НАТО агресиjе међу свештенством Српске православне цркве, коjи jе усмрћен на прагу оближњег храма Успења Пресвете Богородице. Истог дана jе у нападу НАТО авиjациjе на конвоj британских, италиjанских и португалских новинара на путу Призрен-Брезовица убиjен возач Небоjша

СРБИ ЋЕ ХРИШЋАНСКИ ОБИЉЕЖИТИ 20 ГОДИНА ОД „ОЛУЈЕ“ И ПРОГОНА

29. мај 2015.

У порти манастира Крушедол на Фрушкоj Гори данас jе одржана промоциjа Зборника радова „Српски народ у Хрватскоj од конститутивности до националне мањине“ и тако наjављен Свесрпски сабор „Крушедолска звона 2015“, коjи jе ове године диjелом посвећен 20 година до прогона Срба са простора Хрватске. Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир изjавио jе за Срну да ће Срби сутра, у манастирском миру и у складу са своjом хришћанском вjером, достоjанствено запалити свиjеће за страдале у „Олуjи“. Он jе нагласио да су породице страдалих и прогнани Срби огорчени због начина на коjи Хрватска намjерава да обиљежи таj датум. „За разлику од Срба коjи имаjу хришћански приступ, Хрватска

Veslaci_krenuli_na_ekspediciju_dugu_1500_kilometara.jpg

ВЕСЛАЧКА ЕКСПЕДИЦИЈА У ЧАСТ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРЕЛАСКА АЛБАНИЈЕ

29. мај 2015.

У част стогодишњице преласка Албаниjе, из Београда jе испраћена веслачка експедициjа, у оквиру коjе ће веслачи веслати 1.500 километара око Балканског полуострва, од града Кавале до Крфа, гдjе ће Српскоj кући предати захвалницу „У знак предака за будућа поколења“. Веслаче jе испред Веслачког клуба „Црвена Звезда“ на Ади Циганлиjи на ову веслачку експедициjу испратио принц Александар Други Карађорђевић, коjи jе покровитељ овог веслачког клуба. Веслачи коjи су се одважили на оваj подухват у част стогодишњице преласка Албаниjе су Предраг Трипковић, Негован Спасић, Јован Мемедовић, Милош Аjздековић и Драган Челебић, саопштено jе из канцелариjе Карађорђевића. „Поносан сам што ће чланови клуба коjи jе под моjим покровитељством учествовати у овом спектакуларном спортском

ОБИЉЕЖЕНО 23 ГОДИНЕ ОД ОДБРАНЕ ГРАДА

29. мај 2015.

Обиљежена годишњица одбране града Приjедора У Приjедору jе данас обиљежена двадесет и трећа годишњица одбране града у знак сjећања на 30. маj 1992. године када jе у нападу муслиманских паравоjних формациjа погинуло 15 бораца из редова воjске и полициjе, а 26 рањено. Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Приjедора Здравка Карлица рекла jе да jе 30. маj 1992. у Приjедору симбол побjеде добра над злом, слободе на тероризмом и патриотизма над издаjом. „Кад убиjете воjнике у земљи у коjоj живите, то jе тероризам. Кад нападнете полициjску станицу, то jе тероризам. У чему jе разлика напада на полициjску станицу 30. маjа 1992. у Приjедору и недавно

Припадиници Првог краjишког корпуса под вођством пуковника Новице Симића улазе у Модричу 1992. године

БЕЗ ПРОБОЈА КОРИДОРА, МОЖДА НЕ БИ БИЛО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

29. мај 2015.

Корпус jе био окосница Воjске Републике Српске са 127.000 бораца… Брањен jе фронт дужи од хиљаду километара са сjеверном и jужном страном… Генерала Момира Талића убила неправда… Приредио: Ненад БЕРЕТА Први краjишки корпус чинио jе окосницу Воjске Републике Српске, броjао 127.000 бораца, од коjих jе пет и по до шест хиљада дало живот за стварање Српске, а тачан броj ниjе сасвим познат, jер се неки борци jош воде као нестали. Корпус jе држао фронт у дужини од 1.160 километара и попуњавао се са териториjе 28 општина, истиче за Срну ратни начелник штаба тог копруса пензионисани генерал Бошко Келечевић поводом 1. jуна, годишњице овог корпуса. Келечевић у интервjуу Срни наглашава да

ЗАБРИНУТОСТ ЗБОГ ИНИЦИЈАТИВЕ О ПРОГЛАШЕЊУ СТЕПИНЦА ЗА СВЕЦА

28. мај 2015.

Кардинал Кох и Томислав Николић Предсjедник Србиjе Томислав Николић у разговору са папским изаслаником кардиналом Куртом Кохом изразио jе забринутост да би одлука о проглашењу Алоjзиjа Степинца за свеца нарушила све што jе до сада урађено на побољшању односа Србиjе и Хрватске. Пожеливши добродошлицу кардиналу Коху, коjи jе предсjедник Папског савjета за промоциjу хришћанског jединства, Николић jе истакао захвалност Ватикану на ставу о непризнавању jеднострано проглашене независности Косова и Метохиjе. „Та подршка значи много за очување државе и народа, као и хришћанским коренима Косова и Метохиjе, као интегралног дела Србиjе“, нагласио jе Николић. Он jе истакао да Србиjа и Ватикан диjеле сличне ставове о изазовима са коjима се суочава међународна

Ispraceni_posmrtni_ostaci_Rajka_Kmezica_ubijenog_u_Sarajevu.jpg

ПОСМРТНИ ОСТАЦИ РАЈКА КМЕЗИЋА ИСПРАЋЕНИ У ХРВАТСКУ

28. мај 2015.

Испраћени посмртни остаци Раjка Кмезића убиjеног у Сараjеву Из Спомен-костурнице у Миљевићима, у општини Источно Ново Сараjево данас су за Загреб испраћени посмртни остаци Раjка (Стоjана) Кмезића (56) коjи jе убиjен у сараjевском насељу Храсница 26. октобра 1992. године. Потпредсjедник Организациjе несталих и погинулих бораца Републике Српске Милка Кокот истакла jе да jе Кмезић избjегао из Хрватске у Храсницу одакле jе одведен у тамошњи логор у Основноj школи „Алекса Шантић“, а погинуо jе приликом присилног рада код моста на риjеци Жељезници. „Превоз посмртних остатака у Загреб, гдjе му живи супруга и кћерка, обезбиjедила jе Влада Хрватска коjа свим своjим породицама обезбиjеди превоз и све трошкове без икакве надокнаде“, навела jе