arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Josip_Simunic_uzvikuje_ustaski_pozdrav.jpg

ОДБАЧЕНА ШИМУНИЋЕВА ЖАЛБА

Савезни суд у Шваjцарскоj одбацио jе жалбу хрватског фудбалера Јосипа Шимунића на пресуду Међународног спортског арбитражног суда (ЦАС) у Лозани коjом jе кажњен због усташког скандирања „За дом спремни“. Савезни суд у Лозани jе Шимунићу потврдио претходно изречену казну од 10 утакмица забране играња за хрватску репрезентациjу и 30.000 шваjцарских франака, обjавили су шваjцарски медиjи. Шимунић jе кажњен jер jе послиjе побjеде Храватске против Исланда у баражу за Свjетско првенство, у новембру 2013. године, на стадиону Максимир у Загребу повео усташко скандирање „За дом спремни“. Међународна фудбалска организациjа (ФИФА) изрекла jе Шимунићу суспензиjу од 10 утакмица, због чега ниjе играо на Свjетском првенству у Бразилу. Хрватски репрезентативац се на одлуку

Nato_zlikovci_bombardovali_su_i_bolnicu_Dragisa_Misovic_u_Beogradu.jpg

КАКО САМ ОДЛОЖИО АГРЕСИЈУ

Нато зликовци бомбардовали су и болницу Драгиша Мишовић у Београду Данас, и раниjе, говорило се о злочиначком подухвату коjи су српски политичари, официри, генерали итд., чинили према Албанцима, према не знам коме све, према међународноj заjедници, због чега имамо цео државни врх у Хагу, делом осуђен; делом чекаjу пресуде или су у неком статусу обновљеног поступка[1]. Но, jа мислим да jе проjекат „злочиначког подухвата“ створен у НАТО. Ниjе се десио на Косову, ниjе се десио у Босни, на териториjи Републике Српске или тамо где jе српски народ живео у времену последњих 15, 20 година. Заправо, смишљен jе у Вашингтону, Лондону, Бону, а испланиран у Бриселу, у седишту НАТО. Леополд Троиси

Spomen_kompleks_Gornjim_Martinicima.jpg

Човјек који није имао милости

Спомен комплекс у Горњим Мартинићима Махмут-паша jе 1796. године предузео поход на Бjелопавлиће и Пипере, али се овог пута преварио потциjенивши слогу коjу jе у Црноj Гори у међувремену постигао Свети Петар Цетињски. Мах­мут-па­ша Бу­ша­тли­jа jе, што jе ма­ње по­зна­то, био од­мет­ник од цен­трал­не тур­ске вла­сти – ве­ли да­ље исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић. – Тач­ни­jе, он би по­вре­ме­но, кад би про­ци­jе­нио да мо­ра и да од то­га има ко­ри­сти, ли­це­мjер­но при­зна­вао сул­та­на, а он­да би се по­но­во од­ме­тао и ра­дио по сво­ме… По­зна­то jе да jе ца­ри­град­ска Пор­та три пу­та сла­ла ка­зне­не екс­пе­ди­ци­jе на Ска­дар и непослушног Бу­ша­тли­jу, али jе Мах­мут-па­ша сва­ки пут у тим су­ко­би­ма из­ла­зио као по­бjед­ник и екс­пе­ди­ци­jе

Feljton_o_Jovanu_Raskovicu_Plemici_iz_Raske.jpg

Фељтон о Јовану Рашковићу: Племићи из Рашке

Пре Боjа на Косову наши преци презивали су се Воjновићи. У Далмациjи су изгубили племство, jер нису хтели да се покатоличе. САНДА Рашковић-Ивић каже да су за њеног оца говорили да jе “лековити лекар”. Сваком свом пациjенту прилазио jе отворена срца, загрлио би га, помиловао по коси и рекао: “Ма не дам jа тебе!” У ствари, пружао му jе наду и утеху. А душевном болеснику утеха jе наjпотребниjа. – Други су за мога оца рекли, а jа ћу да поновим: “Поздрављаjући се, он jе у стиску руке остављао део своjе душе.” То су jош чинили само стари Монголи – каже Санда. О томе какав jе Јован Рашковић био човек, коjи

Sud_BiH.jpg

СВЈЕДОЦИ ГОВОРИЛИ О ЗЛОЧИНУ У КУКАВИЦАМА

На суђењу оптуженима за злочин почињен у мjесту Кукавице, на подручjу општине Рогатица, свjедок Тужилаштва БиХ Славица Лукић испричала jе како jе 27. августа 1992. године рањена у колони возила коjа су, напуштаjући Горажде, ишла према Рогатици. Лукићева jе рекла да jе са супруговим родитељима кренула из мjеста Јабука и да jе колона нападнута на скретању код Мушића. „Одjедном jе кренула ватра. Изгледало jе као да асфалт гори. Све око нас jе летjело. Пошто сам jа возила, гледала сам само наприjед, не видjевши ни ко пуца, ни одакле. Возила сам све док нисам осjетила да ми jе десна нога укочена и да губим контролу над возилом“, посвjедочила jе Лукићева. Она

Srpski_zid_placa_kod_Tuzilastva_za_ratne_zlocine_u_Beogradu.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА СИСТЕМАТСКИ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА

Чланови Удружења породица киднапованих и убиjених Срба на Косову и Метохиjи и поштоваоци жртава окупили су се данас у Београду испред Српског зида плача код Тужилаштва за ратне злочине да, поводом 11 година од мартовског погрома и 17 година од почетка систематског злочина над Србима, упозоре домаћу и свjетску jавност да одговорни мораjу бити процесуирани. Предсjедник Удружења Симо Спасић рекао jе да ће породице извршити додатни притисак на српско Тужилаштво да се заложи да суд за злочине такозване Ослободилачке воjске Косова (ОВК) буде што приjе установљен, нагласивши да су породице спремне да свjедоче. „Ми смо дали списак од 300 имена киднапера и отмичара. Они не могу данас бити премиjери и

Evica_Preradovic.jpg

Побегла из Хрватске, спасила је шиваћа машина

Евица Прерадовић Како jе Евицу Прерадовић, коjа се скућила у Староj Пазови и морала да почне из почетка, спасла шиваћа машина. Избегла из Хрватске, сетила се да уме да шиjе, па jе отворила радњу Евица ниjе ни сањала да ће имати толико посла МИСЛИЛА сам да никада више нећу сести за шиваћу машину. Али, не реци никад. Нужда jе натерала мене, па зато и разумем своjе муштериjе, дочекуjе невољнике Евица Прерадовић, избеглица из Хрватске, коjа jе нови дом пронашла у Староj Пазови и скрасила се у сопственоj кроjачкоj радионици. Живот jе ову жену свему научио, поготово недаће. Зато jоj и ниjе било тешко да се врати првоj љубави – шиваћоj

Andrej_Fajgelj_1.jpg

Андреј Фајгељ: Чистка по Куртијевом рецепту

Др Андреj Фаjгељ Чему Аљбин Курти подучава београдску Инициjативу младих за људска права. Како правити Велику Албаниjу? Инициjатива младих мрзи умерени српски, а воли албански национализам ПОЧЕТКОМ године питали смо се чему Аљбин Курти подучава београдску Инициjативу младих за људска права. Како правити Велику Албаниjу? Како организовати антисрпске демонстрациjе? Како спровести етничко чишћење? Мистериjа се разрешила када су омладинци спровели прву акциjу: чишћење Културног центра Новог Сада. Млади Београђани су дошли у Нови Сад са заштитним маскама и комбинезонима – као да jе Српска Атина губава – и испрскали нас раствором за деконтаминациjу. На улаз су, испод четвороjезичне табле, залепили проглас коjи етикетира грађане и групе грађана са коjима треба

Sluzenje_parastosa_u_crkvi_Svetog_Nikole_u_Pristini.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС У ЦРКВИ У ПРИШТИНИ

Служење парастоса у цркви Светог Николе у Приштини У цркви Свети Никола у Приштини данас су поводом 11 година од мартовског погрома свештеници Рашко-призренске епархиjе служили парастос коме jе присуствовало десетак Срба. Приштински парох Дарко Маринковић упозорио jе да Срби нестаjу у главном граду покраjине, за шта jе потврда и данашње малоброjно окупљање. „Уз помоћ Свевишњег и уз помоћ државе и Цркве веруjемо и надамо се да ће се процес одумирања Срба на Космету започет 1999. године са одласком српске воjске и полициjе, а убрзан мартовским погромом, зауставити“, нагласио jе парох Маринковић. Парастосу jе у име Владе Србиjе приуствовао официр за везу Београда и Приштине Деjан Павићевић. Он jе новинарима

Izlozba_ekonomije_jasenovackog_logora.jpg

ИЗЛОЖБА „ЕКОНОМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЛОГОРА“ У БЕЧУ

Изложба Економиjе jасеновачког логора Изложба „Економиjа jасеновачког логора“, аутора Тање Тулековић, биће отворена у четвртак, 19. марта, у Истраживачком центру за историjске мањине у Бечу, наjављено jе из Јавне установе Спомен-подручjе „Доња Градина“. Публици ће се обратити посланица у Скупштини града Беча Аница Мацка Доjдер, директор Истраживачког центра за историjске мањине Регина Вониш и предсjедник Српског просвjетног и културног друштва „Просвjета“ Срђан Миjалковић. Аутор изложбе, виши кустос у Спомен-подручjу „Доња Градина“, Тања Тулековић представиће изложбу коjа говори о Јасеновцу, симболу геноцида фашистичке Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима у Другом светском рату, а о чему се у Аустриjи не зна довољно. Изложба садржи историjске артефакте и свjедочанства о

Polaganje_vijenaca_u_Kosovskoj_Mitrovici.jpg

СЛУЖЕН ПОМЕН У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

Код „Споменика истине“ у сjеверноj Косовскоj Митровици данас jе служен помен српским жртвама страдалим на Косову и Метохиjи, чиме jе почело обиљежавање 11 година од погрома становништва 17. марта 2004. године. Помен код споменика надомак главног ибарског моста служили су свештеници цркве Светог Димитриjа из Косовске Митровице у присуству великог броjа грађана и родбине страдалих. Виjенце на „Споменик истине“ положили су представници Канцелариjе Владе Србиjе за Косово и Метохиjу, локалних самоуправа са сjевера Косова, Косовскомитровачког округа, представници Удружења ратних ветерана и СУБНОР-а, као и министар за локалну самоуправу у косовскоj Влади Љубомир Марић, преносе београдски медиjи. Предсjедник Привременог органа општине Косовска Митровица Александар Спирић изjавио jе да Косовска Митровица не

Доња Градина

УТВРЂЕН ПРОГРАМ МЕМОРИЈАЛНЕ АКАДЕМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКИМ ЖРТВАМА

На Мемориjалноj академиjи поводом обиљежавања Дана сjећања на жртве усташког злочина геноцида у логору Јасеновац и Доњоj Градини, коjа ће бити одржана у Козарскоj Дубици 18. априла, биће изведен музичко-сценски перформанс. Нагласак перформанса биће на обиљежавању 70 година од пробоjа посљедње групе логораша из jасеновачког логора, саопшено jе из општинске управе Козарска Дубица. Организационим одбором, коjи jе утврдио програм и сценарио Мемориjалне академиjе, коjа ће бити одржана у оквиру комеморативног програма за обиљежавање Дана сjећања на жртве усташког злочина геноцида у логору Јасеновац и његовом наjвећем стратишту у Доњоj Градини, предсjедава начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро. Приjе програма Мемориjалне академиjи предвиђено jе обраћање званичника, након чега ће глумци Драмског

Prijedlog_za_novi_grb_Vojvodine.jpg

ОРЛОВИЋ: ЗАСТАВА И ГРБ НИСУ „ИСУВИШЕ СРПСКИ“

Професор Правног факултета у Новом Саду Слободан Орловић, jедан од аутора Приjедлога одлуке о изгледу и коришћењу официjелних и традиционалних симбола Воjводине, рекао jе да предложена застава и грб из 1848. године нису „исувише српски“, како то тврде поjедини политички кругови. „Предложени традиционални симболи застава и грб нису исувише српски, него изражаваjу континуитет Воjводине с оном Воjводином из 19. века, кад су се Срби и други словенски народи борили за њену аутономиjу у оквиру Аустроугарске“, рекао jе Орловић новинарима пред почетак сjеднице Скупштине АП Воjводине. Он jе обjаснио да су предложени традиционални симболи покраjине узети из доба великих револуционарних превирања у Европи. „Европа 19. века остала jе у историjи упамћена

Manastir_Sv.jpg

Дан када је Косово горело

Призрену – граду три jезика, граду три културе, граду ориjенталног господства, нанет jе смртни ударац Обнова манастира Светих архангела код Призрена, уништеног у погрому у марту 2004. године (Фото Ж. Ракочевић) „Билбил пиле, не поj рано, не буди ми господара”, певала jе на гвозденом воjничком кревету старица Наталиjа Крстић. Читав живот она jе певала старе косовске песме, пева и сада у сабирном центру последњих призренских Срба. Побегла jе из Богословиjе у коjоj jе горео Душан Недељковић, и крила се по граду док jе неки воjни транспортер ниjе довезао у камп немачког Кфора. Каквог ли се она господара плашила док се боса крила испод призренских мостова да дочека зору и да

Logor_smrti_NDH_na_ostrovu_Pag.jpg

Изложба и предавање „Моје Јадовно“ у Кнежеву

Логор смрти НДХ, Слана на острву Паг, љета 1941. Општина Кнежево, Општинска борачка организациjа Кнежево, и УГ Јадовно 1941. Бањалука-Београд, позиваjу Вас на предавање и отварање изложбе : „Моjе Јадовно“ коjе ће се одржати у четвртак, 19. марта 2015. у 18 часова у Спомен соби палих бораца (ОШ Доситеj Обрадовић) у Кнежеву, улица Дуjка Комљеновића бб. Предавање „Моjе Јадовно“, одржаће Душан Ј. Басташић, предсjедник УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Ова изложбена поставка, своjеврсно jе свjедочанство о страдању српског народа. Изложба има своjу улогу у превенциjи геноцида и представља допринос удружења Јадовно 1941. Бањалука-Београд у борби за биолошки опстанак српског народа на његовом духовном простору. Изложбена поставка „Моjе Јадовно“ представља се на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.