arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Boracko_groblje.jpg

Стан’ путниче и прочитај овај спомен

Борачко гробље краj цркве у Великоj Моштаници подигнуто jе углавном над празним гробовима, у част ратницима-сељацима чиjе су кости расуте далеко од родног краjа БОРАЧКО гробље краj цркве у великоj Моштаници jедан jе од наjпотресниjих споменика у Србиjи. Подигнуто jе углавном над празним гробовима, у част ратницима-сељацима чиjе су кости расуте далеко од родног краjа. Кише и снегови су већ начели речи посвете “Стани брате и прочитаj… ” урезане у меки камен белега над шест гробова jунака “Посавског баталиjона народне воjске” изгинулим у српско-турским ратовима 1876-1878. године. Сто година од почетка Великог рата неке пажљиве руке и даље брижно одржаваjу споменике 121 ратника из Велике Моштанице коjи су страдали у

Spomenik_logor_Jasenovac.jpg

Нерешено или још један пораз

Пропуштена jе историjска прилика да се Европи и свету темељно, ваљано и аргументовано презентуjе вековно страдање српског народа западно од Дрине, са посебним освртом на Други светски рат. Да се спомену све jаме, сви логори, сва стратишта. Али и све „Олуjе“, кроз коjе су Срби пролазили током последњих ратова. Можда чак и више од тога боли чињеница да jе jедини представник Србиjе у суду гласао против наше контратужбе. Може се рећи да jе коначан исход пресуде МСП у Хагу потпуно очекиван. Њена суштина се може свести на стихове оне дечjе броjалице „мир мир, мир, нико ниjе крив, ава, ава, ава, нико ниjе крава, купус и печење, слатко помирење“. Навикнута на

Slika_3_b.jpg

Јањa- Не желе улице назване по српским личностима и писцима (ВИДЕО)

Већином гласова владаjуће коалициjе Скупштина града Биjељина подржала jе приjедлог надлежне градске комисиjе да 13 улица у Јањи добиjе нове називе. Већином гласова владаjуће коалициjе Скупштина града Биjељина подржала jе приjедлог надлежне градске комисиjе да 13 улица у Јањи добиjе нове називе. У Јањи промиjенили називе улицаФото: РТРС Тако ће у Биjељини доћи само до корекциjе назива, док у Јањи, мjесту са већински бошњачким становништвом улице добиjаjу нове називе. Одборници СНСД-а нису подржали оваj приjедлог. Локална власт jе, кажу, чекала да прођу избори, па онда одлучила да избрише називе улице именоване по српским историjским личностима. Историjске личности Марка Краљевића, кнеза Милоша, Карађорђа и Његоша, али и свjетске књижевнике Милоша Црњанског

Staljiin_Cercil_Ruzvelt.jpg

Подела света уз грузијско вино

Новообjављени документи обелоданили детаље везане за Конференциjу на Криму од 4. до 11. фебруара 1945. Организациjу скупа у Јалти Стаљин поверио Бериjи МОСКВА ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА ТРЕНУТНО врло лоши односи између Русиjе, САД и Велике Британиjе главни су разлог што се 70. годишњица одржавања чувене Међународне конференциjе у Јалти, на коjоj су донете важне историjске одлуке, обележава скромно и без подсећања на славне дане заjедничког ратовања. Додуше, Јалту нису заборавили историчари, па су организовани научни скупови, али jе на Западу очигледна тенденциjа да се умањи допринос СССР-а у победи над фашизмом. Три лидера земаља победница над фашизмом срела су се на Јалти пре седам децениjа, где jе и одржана чувена

Milo_Lompar.jpg

МИЛО ЛОМПАР, професор Београдског универзитета – Програмско поништавање српских националних интереса

Разговарала Љиљана Богдановић На историjском поразу и његовим исходима могуће jе осмислити мање или више солидан начин постоjања. Али, за разлику од пораза, на идеjи издаjе – у различитим облицима: од самоиздаjе до издаjе политичких начела – можемо саградити само зиданицу на песку: и у економиjи, и у култури, и у политици О исходишту актуелних прилика и кретања у култури, следствено и незаобилазно и о политичкоj сцени Србиjе и о духу времена чиjе  jе бескомпромисно, а филигранско „откључавање“  неопходно да би се проникло у значење овдашњих,  наизглед парадоксалних ситуациjа и догађања, разговарамо са Милом Ломпаром, професором Београдског  универзитета, истакнутим српским интелектуалцем и аутором значаjних студиjа о националном културном идентитету. Догађању и

Izbjeglice_u_Hrvatskoj.jpg

Без личне карте око 40.000 Срба

Одjава или брисање из евиденциjе о пребивалишту хрватског министарства унутрашњих послова неће утицати на имовинска права Срба из Хрватске Александар Милошевић / „Избрисани“ не губе ни право на стамбено збрињавање ОДЈАВА или брисање из евиденциjе о пребивалишту хрватског министарства унутрашњих послова неће утицати на имовинска права Срба из Хрватске. Оваj потез Загреба неће угрозити њихова права на стамбено збрињавање и примање пензиjе, као ни на судбину старе девизне штедње. Потез хрватских власти, коjе су применом новог закона о пребивалишту из евиденциjе избрисали око 260.000 држављана Хрватске, овако тумачи потпредседник Српског националног виjећа из Загреба Александар Милошевић. Према информациjама коjе jе добио из хрватског Министарства управе, на списку избрисаних jе око

Srpsko_sabranje_Bastionik.jpg

Баштионик на Косову и Метохији

Србско сабрање Баштионик започело jе своjе активности у овоj години одласком на Косово и Метохиjу, гдjе су се активисти Баштионика упутили 30.01. с намjером да уруче помоћ прикупљену у сjедишту Баштионика, књижари „Ризница“ у Бањалуци. Прво наше одмориште био jе манастир Студеница, задужбина Светог Симеона, симбол србске духовности и државности.   Да међу Србима jош увиjек има братске љубави, свjедоче домаћини студеничког конака коjи су нас, сазнавши да путуjемо на Косово, ослободили плаћања конака. Уз Божиjу помоћ и заступничким молитвама Светог Симеона прешли смо „границу“. Тешко да било ко може равнодушно, без бола у срцу, проћи ту на силу наметнуту бариjеру неправде, на коjоj вам шиптарски полицаjац тражи пасош са

Parastos_kod_spomenika_u_Drakulicu.jpg

МАСАКРИ КАО УВОД ЗА НАПАД НА КОЗАРУ

Усташки покољи у бањалучким насељима Мотике, Шарговац, Дракулић, те руднику Раковац били су припрема за напад на Козару у љето 1942. године, али и увод у покушаj ликвидациjе Срба у тадашњоj НДХ. „Побрините се одмах за таjни покоп поубиjаних Срба. Одстраните по могућности одмах све трагове“, гласио jе телеграм команде „Усташке надзорне службе“ са ознаком „таjно“. Телеграм jе из Загреба упућен подређенима у Бањалуци шест дана након покоља, на данашњи дан, приjе 73 године. Таj усташки злочин претходио jе почетку великих припрема за напад на Козару, али и рjешавању „српског питања“. „У раду Изудина Чаушевића `Усташка власт и терор на Козари 1941-1942` виде се паралелна дешавања – Павелић сазива Сабор

Devastirane_srpske_kuce.jpg

Хоће ли држава икада обештетити Србе чије су куће летеле у ваздух?

Пише: Вероника Решковић Кад држава више од двадесет година окреће главу и не решава проблеме хиљада своjих грађана, с правом можемо поставити питање – каква jе то држава? Управо jе то случаj с минираним кућама Срба коjе су у првоj половини 1990-их летеле у ваздух широм Хрватске. И то не у ратним подручjима, него у градовима попут Задра, Осиjека, Бjеловара, Карловца, Сиска, Сплита… За те осветничке походе готово нико ниjе одговарао, а о обештећењима многи власници више ни не сањаjу. Проблем обештећења и обнове уништене имовине хрватских грађана српске националности на подручjима коjа су била под контролом легалне хрватске власти, поново jе отворио Милорад Пуповац на првом овогодишњем Актуелном преподневу

Devet_godina_od_smrti_13-te_zvjezdice.jpg

ДЕВЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ „ТРИНАЕСТЕ ЗВЈЕЗДИЦЕ“

На Градском православном гробљу у Приjедору данас jе обиљежено девет година од смрти Слађане Кобас, jедине преживjеле бебе из бањалучког породилишта ратне 1992. године, када jе због затвореног коридора и немогућности допреме кисеоника за инкубаторе умрло 12 новорођенчади.  „Када би одлазила у болницу, тjешила jе она мене, а не jа њу“, рекао jе данас Слађанин отац Стоjан. Слађана Кобас рођена jе 18. jуна 1992. године у Бањалуци. Одрасла jе уз оца Стоjана, брата Мирослава, сестру Мирjану и баку Јоку. Од првог дана живота борила са броjним и различитим здравственим проблемима, само од 2000. до 2004. имала jе пет операциjа очиjу, а октобра 2004. године диjагностикован jоj jе и рак костиjу.

Tudjman.jpg

Очараност Туђманом

Етничка лустрациjа jе од Хрватске учинила jедну од национално наjчишћих држава у Европи    Пише: Маринко Чулић Обично се мисли да jе Туђман зналачки искористио историjски тренутак у Хрватскоj и међународном окружењу коjи jе обиљежио пад комунизма, и то сигурно стоjи. Али стоjи и обратно: и Хрватска и то окружење искористили су Туђмана за остваривање проjеката своjих елита Приjе пет година, на десету годишњицу смрти Фрање Туђмана, Хрватску су преплавиле оштре критике на његов рачун, а сада, на петнаесту годишњицу, све се промиjенило, одасвуд стижу похвале и изрази уважавања. Ово jе на ХРТ-у изjавио своjедобни шеф кабинета првог хрватског предсjедника Јуре Радић, и то jе без сумње наjтачниjе што се

Spomen_kosturnica.jpg

СРЕДИНОМ ГОДИНЕ УРЕЂЕЊЕ СПОМЕН-КОСТУРНИЦЕ У ВАРДИШТУ​ ​

Српско соколско друштво „Соко“ Добрун настоjаће да реализуjе све планиране активности током 2015. године упркос умањењу буџета, закључено jе на сjедници Предсjедништва овог друштва, одржаноj у манастиру Светог Николаjа у Добрунскоj Риjеци.  Предсjедник Соколског друштва „Соко“ Славко Хелета рекао jе Срни да ће чланови свих секциjа „Сокола“ средином године реализовати велику акциjу санациjе и уређења костурнице и Спомен-капеле погинулим српским воjницима из Првог свjетског рата, током 1915. године. „Спомен-костурницу у Вардишту на Видовдан 1932. године освештао jе митрополит дабробосански Петар Зимоњић уз саслужење свештенства и монаштва Митрополиjе дабробосанске, Епархиjе жичке и у присуству око 5.000 вjерника коjи су ванредним возовима дошли из Србиjе и БиХ“, подсjетио jе Хелета. Он jе

Autor_filma_Boris_Malagurski.jpg

МАЛАГУРСКИ: СРБИЈА СЕ МОЖЕ ИШЧУПАТИ ИЗ ОКОВА НЕОЛИБЕРАЛИЗМА

Борис Малагурски, аутор филма „Тежина ланаца два“, сматра да Србиjа и њени грађани имаjу снагу и могућност да се „ишчупаjу“ из окова пропалог неолибералног економског концепта, коjи су jоj наметнули ЕУ и Међународни монетарн фонд (ММФ). „Ако jе Исланду са 300.000 становника пошло за руком да се ишчупа из чељусти неолибералног економског концепта, коjи jе земљу довео на просjачки штап и после тога постао jедна од наjуспешниjих економиjа света, зашто то не би пошло за руком и Србиjи, али и другим земљама Балкана“, рекао jе Малагурски у Новом Саду послиjе премиjерне проjекциjе његовог новог филма, коjа jе синоћ уприличена за новосадске новинаре. Он jе додао да jе циљ његовог новог

Dmitrovic_1.jpg

Ово је истина

Пуне 23 године просторима Балкана и Европе кружи jедна густа, крвава лаж Ратко Дмитровић Пуне 23 године просторима Балкана и Европе кружи jедна густа, крвава лаж. Неко време становала jе у архивама Међународног суда за ратне злочине у Хагу, а након пресуде по тужби Хрватске и контратужби Србиjе ево jе поново овде: у Загребу, где jе рођена, и у Београду где се гнезди по потреби и где нико од српских званичника (из jош увек неутврђених разлога) већ 15 година не сме ни у очи да jе погледа, камоли да оспори њено постоjање. То jе лаж о рату деведесетих, о растакању Титове Југославиjе, а гласи: Југославиjу jе разбила Србиjа, предвођена Милошевићем,

Top_je_bio_vreo_premijera_Kozarska_Dubica.jpg

ПРЕМИЈЕРНО ПРИКАЗАН ФИЛМ „ТОП ЈЕ БИО ВРЕО“

У Козарскоj Дубици вечерас jе премиjерно приказан филм режисера Богдана Скерлића „Топ jе био врео“, а премиjери jе присуствовао дио глумачке екипе. Вечерашња проjекциjа у биоскопскоj сали у Дому културе у Козарскоj Дубици, општини у коjоj jе 2011. године снимљено 95 одсто филма, представља и прво званично приказивање филма у Републици Српскоj. Продуцент и глумац Тихомир Станић рекао jе на конференциjи за новинаре да jе филм „Топ jе био врео“ већ приказан на неколико значаjних међународних и домаћих фестивала и да jе добио награде за глуму, камеру, костим, режиjу и монтажу. „То jе jедан добар показатељ да jе у свим сегментима и свим категориjама продукциjе то добар филм и ми

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.