„NATO-demokratije“ su, naime (i isto tako – nažalost), izabrale put svih ostalih imperija u istoriji čovečanstva. Budućnost će pokazati, da li će one naći snage da naprave jedan radikalni zaokret u smislu „put u budućnost vodi preko vraćanja korenima“ Hteo bih prvo da pomenem empirijsko saznanje, da naime pri objavljivanjima naučnih ili opštih publicističkih priloga, koji kritički reflektiraju faktičko stanje u SAD, Nemačkoj i drugim demokratijama zapadnog tipa, po pravilu a. stižu povratne optužbe, da se pri tome radi o „anti-demokratskom“ stavu i delanju, kao i b. da se ti prilozi prećutkuju, ignorišu, da se odbija i revnosno sprečava njihovo objavljivanje, širenje i komentarisanje. Stoga želim da profilaktički konstatujem i

Hrvatska je od Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice zatražila da se Srbima prognanim iz te države tokom devedesetih godina prošlog veka ukine izbeglički status. Predsednik Koalicije udruženja izbelica Miodrag Linta ocenjuje da bi prihvatanje takvog zahteva od UN predstavljalo „završni čin etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske”.   Linta podseća na to da trenutno u Srbiji živi 41.000 lica s izbegličkim statusom i više od 250.000 onih koji su vremenom izgubili taj status i priliku za održiv povratak i postali državljani Srbije, ali da su ostali bez svojih imovinskih, stečenih i statusnih prava. On ukazuje na to da Hrvatska nije ispunila svoje obaveze i vratila svojim građanima srpske nacionalnosti osnovna

Posle rasprave pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po uzajamnim optužbama Hrvatske i Srbije za genocid u građanskom (domovinskom) ratu poslednje decenije prošlog veka, teško se može pretpostaviti da će se odnosi između dve nekadašnje bratske republike u državi Jugoslaviji normalizovati, a kamoli krenuti uzlaznim putem.     Kao što se i moglo očekivati, rasprava je bila prilika i za Hrvatsku i za Srbiju da jedna drugoj sipaju so na ranu, izazivajući, u najmanju ruku, nezadovoljstvo i potištenost izrečenim optužnicama. Izlaganja predstavnika Hrvatske i Srbije završena su odgovorima i primedbama na tužbe, dok će sudije Međunarodnog suda pravde u Hagu saopštiti presude iduće godine. Da li se iko, posle svega

Ambasada Srbije u Velikoj Britaniji obeležila je stogodišnjicu Prvog svetskog rata i proslavila Međunarodni dan žena sa izložbom o škotskim bolničarkama i njihovoj ulozi u Velikom ratu, koju je osmislila Zvezdana Popović, u slavu žena i njihove hrabrosti koje su uticale na mnoge živote, posebno u Srbiji.   Izložba je priređena u čast britanskih lekara i medicinskih sestara čiji je posvećeni rad ugrađen u dobre odnose između srpskog i britanskog naroda koji traju do danas. Veče u ambasadi Srbije u Londonu je još jedan u nizu važnih događaja za unapređenje srpsko-britanskih odnosa Godine 2012. obeležena je 175 godišnjica srpsko-britanskih diplomatskih odnosa, odnosa koji su svoj najsjajniji period imali upravo između

(Ne) Poštovana gospođo Napala Kanđa – pardon Nataša Kandić, koristim svoje zakonom utemeljeno pravo slobodnog mišljenja, na kojeg se eto vidim godinama i Vi sami “časno i moralno Vašim fondom za humanitarno pravo“ opozivate i promovišete, da svoj privatan stav ovim otvorenim putem o Vama izrazim, s rizikom svjesnim da ubilježen na nekakvoj crnoj listi omiljenih Vam zapadnih prijatelja osvanem, – koji Vas tako brižno štite paze i maze, i svesrdno zatrpavaju silnim deviznim hrpama za svaki Vaš duboko uklesani retorični bolni biljeg u plemenite duše mukotrpnog srpskog življa. Nesporna mi je lična sumnja gospođo “Kanđa,“ da ste u stilu Vašeg “moralnog karaktera“ došli na ideju 1992 godine da osnujete