Navršava se jedno stoleće od komponavanja i prvog izvođenja čuvene koračnice kompozitora Stanislava Biničkog. Danas poznati tekst ”Marša na Drinu” napisao početkom šezdesetih novinar i pesnik Miloje Popović BEOGRAD – Obeležavanje 100 godina od početka Prvog svetskog rata, ujedno je i prilika za podsećanje da se navršava tačno jedno stoleće od komponavanja i prvog izvođenja čuvene koračnice “Marš na Drinu” kompozitora Stanislava Biničkog. “Marš na Drinu” doživeo je i ozbiljnu međunarodnu slavu, tako su holandski sastav “The Spotnicks” ili poznati britanski “The Shadows” takođe objavili obrade “Marša na Drinu”, koje su svojevremeno dosegle visoku popularnost u pojedinim zemljama. Danas poznati tekst ”Marša na Drinu” napisao je početkom šezdesetih novinar i

Bratanci-unuci najpoznatijeg mladobosanskog revolucionara poriču da je Gavrilo oboleo od tuberkuloze pre atentata. – Neraskidiva veza između kulture i borbe za nacionalno oslobođenje     Oživljene su priče da je Gavrilo bio slabog zdravlja, bolešljiv, uključujući i tvrdnju da je i pre atentata bolovao od tuberkuloze. Čuli smo i da u nekim knjigama objavljenim u poslednje vreme upravo tuberkulozu pominju kao razlog što je uopšte izvršio atentat na Franca Ferdinanda. Pošto je u ono vreme to bila teška, neizlečiva bolest koja je odnosila mnogo života, on se navodno zbog toga i odlučio da puca na prestolonaslednika. Na krilima umetničke slobode neko je skovao i navodnu Gavrilovu poruku koja glasi „Posle

Akademik Dragoljub Živojinović o Prvom svetskom ratu: Austrougarska ne bi nikad napala da iza nje nije stajala Nemačka i njene garancije. Niko neće da kaže da srpska vlada nije imala plan za Solunski front     SRBIJA nema nikakve odgovornosti za izbijanje Prvog svetskog rata, izričit je akademik Dragoljub Živojinović, autoritet za ovo razdoblje srpske i evropske istorije HH veka, a svoje reči potkrepljuje i činjenicom da su sa ovakvom ocenom bespogovorno bili saglasni i svi učesnici nedavnog naučnog skupa Srbi i Prvi svetski rat u SANU. Prevladalo je mišljenje, naglašava prof. Živojinović, koji je bio i predsednik Organizacionog odbora pomenutog skupa, da je najveća krivica za izbijanje svetskog rata

U Sarajevu juče je malo šta podsećalo na mladobosance i Gavrila Principa koji je, žrtvujući svoj život za slobodu svih naroda, 28. juna 1914. godine, na Vidovdan, praznik koji Srbi obeležavaju s ponosom, ispalio hitac i ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju.   Nekadašnji muzej „Gavrila Principa“ danas je Muzej grada Sarajeva   Stanovnici grada na Miljacki, ali i tamošnji mediji,mnogoveću pažnju posvećuju početku ramazana, meseca posta muslimana, nego pompezno najavljenim manifestacijama povodom obeležavanja stogodišnjice Sarajevskog atentata i početka Velikog rata, a koje najvećim delom sponzoriše Francuska. Organizatori te navodno „nezapamćene ceremonije”, kojoj posebnu dimenziju treba da da koncert Bečke filharmonije u gradskoj Vijećnici (održan juče u