arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
plaski1.jpg

ПЛАШКИ, ЛИКА: Прича стара 73 године и време данашње

2. јул 2014.

Пред „затварање“ прошлог броја, у четвртак, око 18.30, добио сам позив од господина Милорада Милошевића, из организације „Јадовно“, да са њим и са још стотину других људи из Србије и Републике Српске, проведем три дана на ходочашћу Личкој Крајини и једном од највећих стратишта Срба у Другом светском рату, Јадовну. Без трунке премишљања, прихватио сам позив, обавестио жену, директора новина, и почео припреме за пут. Времена је било мало, јер се већ сутрадан, у петак у подне, испред Храма Светог Саве на Врачару, кретало пут Плашког. У Београд смо стигли око пола дванаест; обавили последње припреме: куповина евра ради солвентности када ступимо на тло ЕУ, куповина воде и нечега за

standard-1.jpg

Јадовно није пир шаке усташа, већ злочин хрватског државног пројекта

1. јул 2014.

То што српски политичари нису уз своj народ ни кад jе жив, а особито када jе мртав – ниjе ништа ново Двадесетдеветог јуна медији преузимају од Танјуга вест и обавештавају како је одржана комеморација „жртвама усташког терора у Јадовну“. Од маркантнијих личности из света политике били су присутни неизоставни Милорад Пуповац, а њему се придружио онај што више нема дугачку косу а није Самсон, па је сада министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, из Србије, наравно, као што се ту нашао и Дамир Метељан, изасланик врха хрватског сабора. Овом приликом изостао је Стипе Месић, запамћен по прошлогодишњем надахнутом говору о антифашизму у Хрвата и злоделима фашиста

Мраковица

СЈЕЋАЊЕ НА БИТКУ НА КОЗАРИ И СТРАДАЊЕ СРБА У ПОДРИЊУ

1. јул 2014.

БАЊАЛУКА, 1. ЈУЛА /СРНА/ – У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова у петак, 4. jула, биће oбиљежене 72 године од Битке на Козари, а у суботу, 5. jула, страдање Срба у Подрињу у отаџбинском рату. Тим поводом сутра ће у 11.00 часова, у Прес-центру Владе Републике Српске у Бањалуци бити одржана конференциjа за новинаре, саопштено jе из Бироа Владе за односе са jавношћу. Битка на Козари почела jе 10. jуна 1942. године и траjала jе 27 дана, до пробоjа на jугозападном диjелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође. Битка на Козари, у коjоj су малоброjне партизанске jединице браниле народ у збjегу, била jе значаjна за цjелокупни

plaski-1.jpg

Плашки: Умре 40, роди се један

1. јул 2014.

„Новости“ у посети личкоj општини Плашки, у коjоj jе до лета 1995. године живело око 7.000 Срба. Хрвати се због недостатка посла исељаваjу, Срби биолошки нестаjу     У ПЛАШКОМ jе до лета 1995. године живело 7.000 Срба и свега 11 хрватских породица. После воjне акциjе „Олуjа“, Плашчанско поље, коjе се налази између Горског Котара и Лике, етнички jе очишћено. Плодну земљу, коjу мештани зову „мала Калифорниjа“, населило jе око хиљаду Хрвата из западне Босне. Повратак протераног православног живља текао jе споро. Они коjу су савладали страх, имали су проблема са бирократиjом. Ако им куће нису биле порушене, биле су заузете. Ипак, почетком овог века око хиљаду Срба одлучило jе

brcko-panorama.jpg

ПРИ КРАЈУ ИСТРАЖНЕ АКТИВНОСТИ ПРОТИВ ПЕЉТЕ

1. јул 2014.

БРЧКО, 1. ЈУЛА /СРНА/ – Тужилаштво у Брчком проводи завршне истражне активности за кривично процесуирање Менсура Пељте пред Основним судом дистрикта за ратни злочин над Србима почињен на подручjу приjератне брчанске општине 1992. године. Секретар Тужилаштва Самир Бегановић изjавио jе да су мjере кривичног гоњења према овом осумњиченом предузете због основа сумње да jе током 1992. године у Горњем Рахићу код Брчког починио ратни злочин према цивилном становништву и ратним заробљеницима. “Сумња се, да jе М.П. као припадник воjне формациjе `ХОС`, мучио, нечовjечно поступао, наносио велике патње и повреду тjелесног интегритета и здравља према цивилима и ратним заробиљеницима српске националности заточеним у кругу бившег шумског газдинства `Маjевица` на локалитету Окраjци”,

binicki.jpg

Век “Марша на Дрину”

1. јул 2014.

Навршава се jедно столеће од компонавања и првог извођења чувене корачнице композитора Станислава Биничког. Данас познати текст ”Марша на Дрину” написао почетком шездесетих новинар и песник Милоjе Поповић БЕОГРАД – Обележавање 100 година од почетка Првог светског рата, уjедно jе и прилика за подсећање да се навршава тачно jедно столеће од компонавања и првог извођења чувене корачнице “Марш на Дрину” композитора Станислава Биничког. “Марш на Дрину” доживео jе и озбиљну међународну славу, тако су холандски састав “The Spotnicks” или познати британски “The Shadows” такође обjавили обраде “Марша на Дрину”, коjе су своjевремено досегле високу популарност у поjединим земљама. Данас познати текст ”Марша на Дрину” написао jе почетком шездесетих новинар и

gavrilo-princip-mlad.jpg

Принцип је био и песник

1. јул 2014.

Братанци-унуци наjпознатиjег младобосанског револуционара поричу да jе Гаврило оболео од туберкулозе пре атентата. – Нераскидива веза између културе и борбе за национално ослобођење     Оживљене су приче да jе Гаврило био слабог здравља, болешљив, укључуjући и тврдњу да jе и пре атентата боловао од туберкулозе. Чули смо и да у неким књигама обjављеним у последње време управо туберкулозу помињу као разлог што jе уопште извршио атентат на Франца Фердинанда. Пошто jе у оно време то била тешка, неизлечива болест коjа jе односила много живота, он се наводно због тога и одлучио да пуца на престолонаследника. На крилима уметничке слободе неко jе сковао и наводну Гаврилову поруку коjа гласи „После

Суд БиХ

РЕГИОНАЛНОМ САРАДЊОМ ДО ОПТУЖНИЦЕ ЗА СТРАДАЊЕ СРБА ИЗ ТРНОВА

30. јун 2014.

Једну од наjобимниjих оптужница за страдање више од 90 Срба са подручjа општине Трново код Сараjева, Тужилаштво БиХ подигло jе захваљуjући регионалноj сарадњи, саопштило jе данас Тужилаштво Србиjе за ратне злочине. Тужилаштво БиХ jе, уз помоћ колега из Србиjе, предложило саслушање око 140 свjедока и приложило више од 300 доказних материjала. “Након дуготраjне и темељне истраге у овом предмету, прикупљени су докази о поjединачним извршењима ратних злочина на подручjу више села у региону Трнова, против више десетина идентификованих починилаца. Ови предмети биће предложени за процесуирање у надлежним ентитетским правосудним институциjама”, наводи се у саопштењу. Међу жртвама наjвише jе било старих лица, од коjих су неки имали више од 80 година,

hercegovina-prebilovci-2012-06.jpg

Владика Јован и министар Вулин на Јадовну 29. јуна 2014. у жалосној улози

30. јун 2014.

Српски владика Јован Ћулибрк и министар у Влади Србиjе Александар Вулин били су на скупу, над српским гробом, практично без свога народа. Њихово учешће на овом скупу ниjе било у функциjи истинског очувања сjећања на жртве свога народа. Како jе могуће „комеморирати“ заjедно са тим „антифашистима“ коjима прибраjаjу и „хрватске бранитеље“ из последњег рата – оне коjи су убиjали и прогонили Србе из Хрватске, рушили споменике српским жртвама… Хрватска се практично риjешила Срба тако што их jе елиминисала убиjањем, протjеривањем и католичењем као фазом асимилациjе у Хрвате. Осим тога, она се добрим диjелом риjешила и сjећања на огромне српске жртве настале у хрватском државном терору током 20. виjека, а коjи

slavko_lisica.jpg

ОТКРИВЕН СПОМЕНИК ГЕНЕРАЛУ СЛАВКУ ЛИСИЦИ

30. јун 2014.

БАЊАЛУКА, 30. ЈУНА /СРНА/ – На гробу генерала Воjске Републике Српске Славка Лисице на гробљу “Свети Пантелиjа” у Бањалуци откривен jе споменик поводом годишњице његове смрти.   Изградњу споменика генералу Лисици помогли су Општинска борачка организациjа Брод и локална власт, jер jе генерал Лисица био почасни грађанин ове општине, саопштено jе из Борачке организациjе Републике Српске. Породица генерала Лисице споменик jе открила у присуству његових сабораца. Генерал Лисица рођен jе 1944. у селу Ламинци код Градишке, а рат га jе затекао на мjесту начелника оклопно-механизованих jединица Книнског корпуса ЈНА у чину потпуковника. Заjедно са Ратком Младићем, коjи jе тада био начелник Книнског корпуса, учествовао jе у борбама око Книна 1991. године, а

Зејтинлик: Последња веза са уснулим пуковима

30. јун 2014.

Ђорђе Михаjловић, чувар Зеjтинлика и сећања на славу страдања српске воjске у Великом рату. Пола века бдиjе над хиљадама хумки српских ратника. Дочекуjе, испраћа и упозорава: Не заборавите jунаке Мени је судбина наменила ову дужност. Часну дужност. Исто, као што су је, судбински, преузели моји: деда Сава и отац Ђуро. Има ли часније дужности од ове да чуваш гробове јунака који су нас све надвисили љубављу према отаџбини и слободи. Овако говори старина Ђорђе Михајловић, чувар Зејтинлика, српског војничког гробља у Солуну. Часна старина троши осамдесет седму годину живота, а више од пола века бдије над уснулим, српским пуковима. Над осам хиљада хумки – именованих и безимених српских ратника. Дани

svijece.jpg

ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ БРЕЖАНА

30. јун 2014.

СРЕБРЕНИЦА, 30. ЈУНА /СРНА/ – Код спомен-обиљежjа у сребреничком српском селу Брежани данас ће бити служен парастос за тридесет и двоjе Срба из овог села, убиjених 30. jуна 1992. године. Помен поводом 22 године од страдања Срба у Брежанима организуjе Одбор за обиљежавање значаjних датума страдања српског народа Сребренице са преживjелим становницима и члановима породица настрадалих Срба из тог села. У 11.00 часова биће служен парастос, прислужене свиjеће за покоj душа настрадалих и положено цвиjеће уз споменик коjи су мjештани овог села подигли као знак сjећања на своjе невино настрадале чланове породица, комшиjе и сроднике. Настављаjући етничко чишћење српског становништва у селима око Сребренице и Братунца муслиманске снаге из Сребренице

Драгољуб Живојиновић

Академик Живојиновић: Кајзер је желео рат, а не Срби

29. јун 2014.

Академик Драгољуб Живоjиновић о Првом светском рату: Аустроугарска не би никад напала да иза ње ниjе стаjала Немачка и њене гаранциjе. Нико неће да каже да српска влада ниjе имала план за Солунски фронт     СРБИЈА нема никакве одговорности за избиjање Првог светског рата, изричит jе академик Драгољуб Живоjиновић, ауторитет за ово раздобље српске и европске историjе ХХ века, а своjе речи поткрепљуjе и чињеницом да су са оваквом оценом беспоговорно били сагласни и сви учесници недавног научног скупа Срби и Први светски рат у САНУ. Превладало jе мишљење, наглашава проф. Живоjиновић, коjи jе био и председник Организационог одбора поменутог скупа, да jе наjвећа кривица за избиjање светског рата

cesma-ada.jpg

На Ребровцу откривена спомен-чесма за 57 бораца

29. јун 2014.

БАЊАЛУКА – Представници Градске Борачке организациjе Бањалука и Мjесне Борачке организациjе Ада открили су на гробљу Сjеница у бањалучком насељу Ребровац спомен-чесму за 57 бораца Воjске Републике Српске коjи су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсjедник Градске Борачке организациjе Горан Рогић рекао jе да су погинули борци већином били припадници Првог краjишког корпуса и да jе велики дио њих погинуо на посавском ратишту, а дио на пробоjу коридора и осталим ратиштима Републике Српске. “Наши споменици демантуjу све оне коjи говоре да су Срби били агресори, а ово нажалост показуjе колико су и Срби били жртве у посљедњем рату”, рекао jе Рогић. Предсjедник Мjесне борачке организациjе Ада Миле Благоjевић рекао jе да су активности

muzej-sarajeva.jpg

Почетак Великог рата Сарајево обележава и с погледом на Фердинанда

29. јун 2014.

У Сараjеву jуче jе мало шта подсећало на младобосанце и Гаврила Принципа коjи jе, жртвуjући своj живот за слободу свих народа, 28. jуна 1914. године, на Видовдан, празник коjи Срби обележаваjу с поносом, испалио хитац и убио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену Софиjу.   Некадашњи музеj „Гаврила Принципа“ данас jе Музеj града Сараjева   Становници града на Миљацки, али и тамошњи медиjи,многовећу пажњу посвећуjу почетку рамазана, месеца поста муслимана, него помпезно наjављеним манифестациjама поводом обележавања стогодишњице Сараjевског атентата и почетка Великог рата, а коjе наjвећим делом спонзорише Француска. Организатори те наводно „незапамћене церемониjе”, коjоj посебну димензиjу треба да да концерт Бечке филхармониjе у градскоj Виjећници (одржан jуче у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА