arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Izlozba_Prijedor.jpg

Изложба и филм о страдању цивила на Козари 1942. године

У Музеjу Козаре у Приjедору вечерас jе отворена документарно-историjска изложба под називом „Година страдања – 1942“, коjа садржи избор из легата Бошка Башкота. Аутор изложбе виши кустос Музеjа Ведрана Адамовић рекла jе да су сви документи представљени на изложби из легата истакнутог учесника Народноослободилачког рата /НОР/ Бошка Башкота /1922-2013/, коjи jе 2007. године овоj установи уступио више од 1.000 копиjа архивске документациjе из периода НОР-а. „Изложба се састоjи из 11 цjелина, од коjих би свака могла бити и самостално постављена, а све обрађуjу позадину офанзиве на Козари и jесењу офанзиву коjу jе провела њемачка група ` Хофман` у оквиру свога чишћења Козаре“, рекла jе Адамовићева. Она jе додала да изложба

Zavetnici_pred_australijskom_Ambasadom_u_Beogradu.jpg

Капетана Драгана не изручивати Хрватској

Српски сабор „Заветници“ одржао jе данас пред аустралиjском Амбасадом у Београду миран протест против намjере Аустралиjе да Драгана Васиљковића, познатог као Капетан Драган, изручи Хрватскоj, коjа га терети за наводне ратне злочине. На скупу под називом „Стоп изручењу Капетана Драгана“, чланови Српског сабора „Заветници“ предали су службеницима Амбасаде протестно писмо у коме су изразили негодовање поводом наjновиjе одлуке Федералног суда Аустралиjе коjом jе одбачена Васиљковићева жалба на раниjу одлуку о његовом изручењу Хрватскоj. „Наjпознатиjи српски ратни командант током 90-тих година прошлог века, чувен по дисциплини и строгом примењивању кодекса части у jединици коjу jе управо формирао, предат jе судском одлуком своjим неприjатељима као живи талац страшне неправде“, наведено jе у

Porodice_nestalih_Srba_na_Kosovu_i_Metohiji.jpg

Апел Вучићу да затражи процесуирање албанских злочинаца

Удружење породица киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи апеловало jе на предсjедника Владе Србиjе Александра Вучића да са премиjером самопроглашеног Косова Исом Мустафом, током предстоjећег састанка у Бриселу, разговара о ослобађању отетих Срба. „Ми не знамо судбину наших наjближих чланова породица коjи су на правди Бога киднаповани од албанских терориста. Зато молимо нашег премиjера Александра Вучића да гласно и jасно затражи од представника ЕУ да одобре привођење правди албанских злочинаца“, наводи се у саопштењу Удружења. Из Удружења подсjећаjу да ниjедна Влада Србиjе од 1998. године, када су почеле прве отмице Срба, до данас ни у jедноj донесеноj Резолуциjи о Косову и Метохиjи ниjе тражила слободу за отете Србе. У

Ova_hrpa_kamenja_je_sve_sto_je_ostalo_srpskim_vojnicima_u_Prilepu.jpg

Споменике Србима руше, војницима Рајха дижу

Обележjа нашим воjницима и официрима у ратовима од 1912. до 1918. године налазе се у jадном стању. Костурница српских воjника у Прилепу готово затрта. Од шест бетонских крипти, крст само на jедноj. Немачким солдатима – подигнут мемориjал Ова хрпа камења jе све што jе остало од споменика српским воjницима у Прилепу ПРИЛЕП jе од 1912. до 1918. године био средиште борби у балканским ратовима и у Правом светском рату. Овде jе изгинуло неколико хиљада српских воjника и официра. Њима су подигнути костурнице и спомен-пирамида, али су они данас, због намерног немара македонских власти, у jадном стању – каже, за „Новости“, Милош Мељанац, аутор недавно обjављене књиге „Прилепски контрасти“, коjи jе

Unistena_kolona_vzila_JNA_u_Dobrovoljackoj.jpg

Адвокат најавио кривичну пријаву против Салиховића

Адвокат Милан Романић планира да Тужилаштву БиХ поднесе кривичну приjаву против главног тужиоца БиХ Горана Салиховића, jер ни након скоро три године ниjе добио одговор на питање зашто jош нису риjешени приговори поводом обавjештења да се обуставља истрага у случаjу „Добровољачка“. Романић jе рекао Срни да ће кривичну приjаву због нерада Салиховића наjвjероватниjе подниjети у фебруару, када ће бити навршено три године од подношења приговора поводом обустављања истраге. „Ако се породице Томановић и Гвозденовић, чиjи сам правни заступник, сложе, и ако видим да има елемената кривичног дjела, против Салиховића ћу подниjети кривичну приjаву због његовог, али и нерада његовог претходника Јадранке Локмић-Мисирача. Парадокс jе да о тоj приjави одлучуjе управо

Преминула Стоја Поповић, мајка тројице погинулих бораца

У Бањалуци jе преминула Стоjа Поповић /86/, маjка троjице погинулих бораца Воjске Републике Српске. Предсjедник Градске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бањалука Станислав Бркић рекао jе Срни да jе Стоjа Поповић преминула jуче, а да ће бити сахрањена сутра на мjесном гробљу у селу Дабар, општина Сански Мост. „Синови Василиjе, Никола и Мирослав живот су дали за стварање Републике Српске. Василиjе jе погинуо 1995. године на бихаћком ратишту, Никола 1992. на модричком ратишту, а Мирослав jе нестао 1995. године код Санског Моста“, додао jе Бркић. Он jе напоменуо да jе Мирослав идентификован 26. априла 2004. године – девет година од нестанка на ратишту код Санског Моста.

Хакија Мехољић

Орић је убијао, пљачкао и богатио се

„Новости“ у поседу документа о међумуслиманским обрачунима у ратноj Сребреници. Одговаран за смрт и начелника полициjе и муслиманског воjног команданта   Хакиjа Мехољић СРЕБРЕНИЦА – Хакиjа Мехољић, начелник Станице безбедности у Сребреници, у разговору са начелником Центра служби безбедности у Тузли, 21. августа 1995. године, сведочио jе да jе, од 26. априла 1993. године, када jе постављен на ту дужност до „пада“ тог градића у источноj Босни, регистрована 23 убиства, од коjих jе 21 расветљено, осумњичени су били под истрагом, „али да се више од тога ниjе могло да учини“. „Новости“ су у поседу те службене белешке, коjу jе сачинио Хаjрудин Алиспахић, где се, поред Мехољића, као извор о догађањима

Parastos_zrtvama_u_Prkosu_Lasinjskom.jpg

Помен за 1.446 жртава усташког терора у Пркосу Ласињском

У Пркосу Ласињском, у Карловачкоj жупаниjи, данас jе одржана комеморациjа као знак сjећања на 1.446 жртава усташког терора, већином православне вjероисповиjести коjе су убиjене 21. децембра 1941. године. Осим антифашистичких удружења и потомака жртава, виjенце су код спомен -костурнице положили замjеник жупана карловачког за српску националну мањину Синиша Љубоjевић и предсjедник Жупаниjског виjећа српске националне мањине Чедо Косановић. Овом приликом служен jе парастос, jер су у спомен-костурници углавном посмртни остаци православаца, уз тиjела двиjе Јевреjке, неколико Рома, као и Хрвата коjи су се супротставили усташком терору. У име Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Миле Вучетић jе подсjетио да jе на данашњи дан приjе 73 године започела ова усташко-домобранска офанзива, те

Капетан Драган

Сутра протестни скуп „Стоп изручењу капетана Драгана“

Српски сабор Заветници организоваће сутра у Београду протестни скуп под називом „Стоп изручењу капетана Драгана“, на коjем ће изразити негодовање поводом одлуке Федералног суда Аустралиjе коjом jе одбачена жалба Драгана Васиљковића на раниjу одлуку о његовом изручењу Хрватскоj, коjа га оптужуjе за ратни злочин. Протестни скуп биће одржан испред зграде Амбасаде Аустралиjе на Новом Београду са почетком у 14.00 часова. „Заветници“ су jутрос покренули инициjативу – Пошаљите протестно писмо Амбасади Аустралиjе, пружите подршку капетану Драгану Васиљковићу! „Поводом одлуке аустралиjског правосуђа и Министарства унутрашњих послова да се jедан од наjвећих српских ратних команданата током деведестих година Драган Васиљковић испоручи Хрватскоj, изражавамо негодовање и сматрамо да капетан Драган у Хрватскоj неће имати

Grobnica_kod_Zmijanca.jpg

Први помен жртвама комунизма у Јагодини

Владика шумадиjски Јован служио jе у цркви Покрова Пресвете Богородице на Стрелишту у Јагодини први парастос за 3.000 жртава комунистичког режима у Јагодини и Поморављу послиjе Другог свjетског рата. Владика Јован рекао jе да парастос стриjељаним и убиjеним људима, чиjе jе страдалништво почело послиjе 12. септембра 1944. године, никад до сада ниjе одржан. „После 70 година, њихове душе могу да се упокоjе“, рекао jе владика Јован. Један од инициjатора Организационог одбора за одржавање парастоса Момир Милановић сматра да jе у Јагодини постоjало десетак стратишта, од коjих jе ово на Стрелишту наjвеће, преноси „Блиц“. Осим Стрелишта помињу се багремар Мике Милановића на Ђурђевом брду, локациjа између Нове фабрике каблова и аутопута,

Dragoljub_Mihailovic.jpg

Заборавили на ђенерала Дражу

Ни три године од „отварања потраге“ за земним остацима команданта Југословенске воjске у отаџбини генерала Драгољуба Михаиловића, jавност не зна где jе покопан, да ли потрага jош траjе, ако jе заустављена зашто jе заустављена, да ли су претражене све потенциjалне локациjе и колико jе то трагање коштало. Државна комисиjа за утврђивање околности погубљења генерала Михаиловића, формирана 27. априла 2009, пуне две године истраживала jе архиве, саслушавала сведоке, копала по документациjама у Лондону и Москви. Пошто jе представила налазе 14. априла 2011, посао преузима Државна комисиjа за проналажење и обележавање таjних гробница убиjених после 12. септембра 1944. И она jе почела да ради две године раниjе. У рукама jе имала исказе

Dubrovnik.jpg

Соколско друштво Дубровник и сеоске соколске чете

Соколско друштво у Дубровнику jе у свом  раду оснивало сеоске соколске чете у околини Дубровника. Соколско друштво Дубровник приредило је 26. 5. 1929. излет у Трстено. Из Дубровника је кренуло паробродом 149 чланова  сокола свих категорија, са њима је ишла соколска музика и доста излетника. Кренули су уз свирку и песму Трстеному. Мештани на челу са главарем Николом Дољанином и и учитељем Лујом Мозара срдачно су поздравили излетнике. Милева, кћерка Мозаре срдачно је поздравила соколице и даровала киту цвећа Милени Груборовој. Соколи и соколице приредили су јавну вежбу, а Позоришна секција приказала је актовку „Нада Истре” од Клонимира Шкалка. На поласку Трстењани су изразили жељу да их опет скоро посете. Приликом

zoran_milanovic.jpg

Нетачна тврдња Милановића да је заштитио српску заједницу

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта изjавио jе да ниjе тачна тврдња хрватског премиjера Зорана Милановића да су он и његова Влада заштитили српску заjедницу у Хрватскоj и да би то требало бити разлог да се Влада Србиjе изjасни о иступима лидера СРС Воjислава Шешеља. „Низ чињеница недвосмислено показуjе да се погоршао положаj Срба од када jе Хрватска ушла у ЕУ. Повећан jе броj националистичких испада према Србима, а атмосфера личи све више на деведесете године /20. виjека/“, наводи Линта у саопштењу. Он jе посебно истакао чињеницу да jе Хрватска, након потписивања приступног уговора са ЕУ краjем 2011. године, у буџетима за 2012, 2013. и 2014. годину драстично смањила или

Patrijarh_Irinej.jpg

Патријарх: Вјера је очувала српски народ

Његова светост патриjарх српски Иринеj служио jе вечерње у цркви Светог пророка Илиjе на Сокоцу, те поручио да jе српски народ очувала вjера коjу су бранили кроз читаву своjу историjу, не само риjечима и обичаjима, већ и своjим животима.   Патриjарх Иринеj Вечерње богослужење патриjарху су саслуживали митрополит дабробосански Николаj, епископи захумско-херцеговачки и приморски Григориjе, сремски Василиjе и банатски Никанор, те свештенство. Патриjарх Иринеj рекао jе да jе српски народ данас поносан на светосавску културу и историjу, коjа га jе уздигла и подигла у ред културних народа са пориjеклом, прецима и коjи се труди да оправда своjим животом историjу и славну прошлост. „Ми смо своjи, наше сродство jе дубоко крвно,

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 21. децембар 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

21. децембра 1941. године усташе су у Пркосу Ласињском и Дугом Селу Ласињском на наjмонструозниjи начин одузели 1.446 људска живота, међу коjима jе било 359-оро деце до 15 година живота. Усмрћивани су не само из ватреног оружjа, већ и наjзвjерскиjим иживљавањима – ножевима, премлаћивањима, спаљивањима, злостављањима и на друге монструозне начине. У току акциjе коjу jе наредио Анте Павелић, након усмрћивања свих ухваћених житеља, опљачкана су, а затим и спаљена нападнута села. Циљ jе био уништити било какве услове за даљи живот на овим просторима.     Везане виjести: Годишњи помен у Пркосу Ласињском Uništen spomenik u Prkosu kod Karlovca

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.