Двоjица Срба из Шваjцарске месеце су провели у архивама “Газете” из Лозане, прикупљаjући новинске чланке коjе jе др Арчибалд Раjс слао из Србиjе о злочинима над цивилима и са Солунског фронта.   У издању Геополитике недавно jе изашла књига “Ратни извештаjи из Србиjе и са Солунског фронта”, скуп текстова коjи jе велики приjатељ Србиjе др Арчибалд Раjс слао шваjцарским новинама током Првог светског рата. Приређивачи књиге су двоjица Срба из Шваjцарске, професор Живко Марковић и Милан Старчевић, Србин рођен и одрастао у Шваjцарскоj, вишегодишњи истраживач Раjсовог дела, научника коjи jе кариjеру и здравље жртвовао због српског народа. – Када jе Милан приређивао jедну књигу о Раjсу 2007. године о погромима

МИЛИЋИ, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Служењем парастоса погинулим српским ратницима, те прислуживањем свиjећа и полагањем цвиjећа на спомен-костурницу, данас jе у насељу Дервента у општини Милићи обиљежена стогодишњица од почетка Првог свjетског рата и погибиjе бораца шумадиjских дивизиjа на просторима општина Милићи, Власеница и Хан Пиjесак. Комеморациjу у Дервенти организовали су Борачка организациjа општине Милићи и милићко Српско просвjетно и културно друштво “Просвjета”. “Данас обиљежавамо 100-годишњицу од Првог свjетског рата. Морам да напоменем да jе овде на овим просторима погинуло 1.230 бораца шумадиjских дивизиjа и бораца овога краjа. Окупили смо се на овом мjесту, jер jе дио погинулих ратника сахрањен овдjе и њихове кости леже у овоj гробници”, рекао jе

ХАН ПИЈЕСАК, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – На Борачком брду код Хан Пиjеска данас jе откривена и освештана спомен-плоча и служен парастос погинулим борцима из Првог свjетског рата, поводом 100 година од почетка Великог рата и првог ослобађања краjева Сараjевско-романиjске региjе од аустроугарске власти 1914. године. Спомен-плочу су открили начелник општине Хан Пиjесак Љубивоjе Шупић и предсjедник општинског Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године Јанко Голиjан. Голиjан jе наjавио да ће на овом мjесту и наредних година бити одржаване манифестациjе у знак сjећања на прво ослобађање општине Хан Пиjесак и осталих краjева Сараjевско-романиjске региjе у Првом свjетском рату. Он jе напоменуо да на спомен-плочи нису уписана

Погром над Србима у Босни и Херцеговини 1914. ниjе збир стихиjски изведених злочина, него jе реч о државноj политици тадашњег Беча, сагласили су се историчари окупљени на научном скупу у Гацку Jедан од наjвећих погрома над Србима у 20. веку десио се у Источноj Херцеговини на простору старе немањићке државе, и то непосредно након Сараjевског атентата 1914, у околностима коjе су историjски добро познате. Броj Срба побиjених од стране босанско-херцеговачких муслимана, наравно помогнутих од Хрвата, а нахушканих од аустроугарске воjне и цивилне власти, ни до данас се не зна. Познато jе само то да jе чак 11. 000 муслиманских ножева убиjало и масакрирало све што jе српско. На сцену jе