arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Srna_zvornik_parastos.jpg

Обиљежене 22 године погибије 126 српских бораца

Парастосом, прислуживањем свиjећа и полагањем виjанаца на Глођанском брду код Зворника обиљежене су 22 године од страдања 126 бораца Воjске Републике Српске, коjе су 6. новембра 1992. године на овом мjесту убили припадници такозване Армиjе БиХ. Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом са свештенством служио jе парастос, коjем су присуствовале породице погинулих бораца, предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић, предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић, представници општина и борачких организациjа из Зворника, Шековића, Братунца и Власенице, као и ученици зворничких средњошколских установа. Епископ Хризостом jе, након парастоса, рекао да су невине жртве на Глођанском брду велики мученици и страдалници коjи су дали животе

Srna_univerzitet_banjaluka.jpg

Сјећање на студенте и раднике погинуле у отаџбинском рату

На спомен-плочу погинулим студентима и радницима Универзитета у Бањалуци данас су, у оквиру програма обиљежавања 39 година рада и развоjа Универзитета, положени виjенци и прислужене свиjеће, те jе служен парастос. На плочи jе уписано 87 имена, углавном студената и асистената, али и других радника коjи су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату као припадници Студентске бригаде и редовни воjници Воjске Републике Српске /ВРС/. Ректор бањалучког Универзитета Станко Станић навео jе да се сваке године, поводом дана Универзитета, полаже цвиjеће на спомен-плочу за 87 хероjа отаџбинског рата да би им се jош jедном одала почаст и исказала захвалност породицама чиjи су наjмилиjи дали животе за изградњу Републике Српске. Наводећи да Универзитет приводи краjу

Obiljezavanje_mitrovdanske_bitke.jpg

Сутра почиње обиљежавање „Митровданских битака 1992. и 1994. године“

У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова у Невесињу ће сутра почети обиљежавање „Митровданских битака 1992. и 1994. године“, коjе су симбол одбране Невесиња и источне Херцеговине. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Републике Српске Велимир Дуњић рекао jе на конференциjи за новинаре у Бањалуци да програм обиљежавања почиње свечаном академиjом и обраћањем званичника у 19.00 часова у Културном центру у Невесињу.  Он jе навео да ће програм обиљежавања бити настављен у суботу, 8. новембра, у 9.00 часова служењем Свете архиjереjске литургиjе у цркви Васнесења Господњег у Невесињу. Дуњић jе наjавио да ће у 11.00 часова бити служен помен борцима погинулим у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату

srpski_vojnici.jpg

Жртвовали се за спас Срба

У новоj згради Југословенске кинотеке, амбасадор Италиjе у Београду Ђузепе Манцо свечано jе отворио изложбу фотографиjа „За српску воjску – jедна заборављена прича“, по репринт издању коjи jе приредила новинарка РАИ Мила Михаjловић. Хероjство за вечно приjатељство: Са свечаности у Југословенскоj кинотеци Реч jе о изузетно важноj операциjи спасавања српске воjске у зиму 1915-1916, након продора аустроугарске воjске, током коjе jе тадашња италиjанска морнарица уз помоћ Француза и Енглеза, превезла 260.895 српских воjника и избеглица, српску владу и краљевску породицу.   Оваj догађаj, пример jедне од наjвећих спасилачких операциjа у историjи човечанства, симбол италиjанско-српског приjатељства, заборављен jе током читавог jедног века. Причу jе од заборава отргла Мила Михаjловић, коjа jе

cedomir_antic.jpg

Теорија завере

Епилог инцидента на утакмици Србиjа-Албаниjа jе очекиван. Српска репрезентациjа jе награђена, па кажњена. Испада да су стране подjеднако одговорне. Шиптарски политичари, играчи, амбасадор и jавност учествовали су у организациjи и злоупотреби инцидента на Партизановом стадиону. Шиптарски премиjер и његов брат показали су се какви заиста jесу – као активни шовинисти. Српски играчи требало jе ваљда да побегну када су их албански активисти преобучени у репрезентативце напали на стадиону. Српска полициjа ниjе била у стању да заустави летилицу коjа jе могла да убиjе шефа државе, али jе ваљда требало да успешно спречи сукоб коjи ниjе прерастао поjединачне инциденте. Као и обично, у историjи шиптарске борбе за државу, прво су напали Шкиjе

Srna_izlozba.jpg

Отворена изложба о доприносу жена у Великом рату

У Галериjи науке и технике Српске академиjе науке и уметности синоћ jе отворена изложба „Жене у Првом светском рату“, коjа говори о доприносу жена током Великог рата у Србиjи, о чиjим храбрим и пожртвованим дjелима готово да нема трагова у српском друштву. „Организовали смо ову изложбу да би на наjлепшиjим, наjпосвећениjим наjпожртвованиjим примерима показали колико jе дубок наш заборав и колико наша захвалност мора бити већа, пре свега кроз знање о овим судбинама коjе су вредне не jедне изложбе, него филмског сериjала“, рекла jе аутор изложбе Александра Нинковић Ташић. Академик Драгољуб Живоjиновић указао jе на то да жене, како странкиње коjе су долазиле као медицински радници, тако и Српкиње заслужуjу

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 06. новембар 1992. Годишњица страдања Срба у Подрињу

Глођанско брдо, Зворник. Злочин се догодио у зору, 6. новембра 1992. године када су припадници муслиманских снага, након мучења, поубиjали 126 воjникa из састава Зворничке и Шековачке бригаде Воjске Републике Српске, као и цивиле коjи су се ту затекли.     Везане виjести: Парастос на Глођанском брду  

oluja.jpg

Хрватска: Оптужница за убиство Срба после Олује

Државно тужилаштво у Риjеци подигло jе оптужницу против пензионисаног припадника Хрватске воjске Раjка Кричковића (56) због убиства трочлане српске породице Совиљ у селу Киjани код Грачаца 1995. године након акциjе „Олуjа“.  Са прославе „Олуjе“ у Хрватскоj У саопштењу обjављеном на интернет страницама тужилаштва, наводи се да се оптуженом ставља на терет да jе као припадник 118. домобранске пуковниjе ХВ из Госпића од 15. до 28. августа 1995. у селу Киjани, испред њихове куће убио цивиле Р. С. и М. С. пуцаjући у њих, док jе М. С. запалио заjедно с кућом и стоком. Из Жупаниjског државног тужилаштва у Риjеци навели су само инициjале жртава, али не оптуженог, али хрватски медиjи

zgrada-starog-sajmista.jpg

Ускоро изградња Меморијалног комплекса Старо сајмиште

Радови на изградњи Мемориjалног комплекса на Старом саjмишту у Београду у спомен жртвама нацистичких логора, коjи ће бити српски „Јад Вашем“, почеће сљедеће године, наjављено jе на конститутивноj сjедници Комисиjе града Београда за изградњу овог мемориjалног комплекса. Радови ће почети прво на кули на простору Старог саjмишта, односно бившег управног одjељења Јевреjског логора Земун, као и касниjе пролазног њемачког логора на Старом саjмишту jер се то може одмах урадити.  „Ово ниjе мемориjал Београда већ страдања српског, jевреjског и ромског народа. Ово jе мемориjал универзалне људске патње“, рекао jе министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин, коjи jе потпредсjедник ове комисиjе. Он jе подсjетио да jе Београд

velika_albanija_foto_en_wikipedia_org_iff.jpg

Кочо Данај послао писмо Влади Србије: Дајте нам нашу територију

Албански историчар Кочо Данаj, заговорник такозване „природне Албаниjе“, послао jе писма владама Црне Горе, Србиjе, Грчке и Македониjе у коjима поново тражи део териториjа тих земаља ради „уjедињења Албанаца“. Неће велику, „само“ „природну“ Албаниjу У данашњем издању подгорички лист „Дан“ обjавио jе да jе Данаj редакциjи послао текст писма у коме се инсистира на „самоопредељењу“ Албанаца у другим земљама, ако се, како jе наведено, Република Српска одвоjи од Босне и Херцеговине и припоjи Србиjи. Албаниjа jе, по речима Данаjа, jедина земља у Европи коjа „дуж своjих граница има саму себе“. Данаj у свом писму „теши“ суседе Албаниjе да он ниjе за „велику Албаниjу“, него за „природну“, jер, како наводи, он

pozivnica-1.jpg

Оне су својом храброшћу и својом патњом задивиле Свет

У среду, 5. новембра 2014. године у 18 сати у Галериjи науке и технике САНУ, Ђуре Јакшића 2, биће отворена изложба „Жене у првом светском рату“ ауторке Александре Нинковић Ташић у организациjи Галериjе науке и технике САНУ.  „Ја сам их гледао на ратишту, с пушком и бомбом у руци, и у болницама, у коjима су на метеринске и сестринске груди привиjале рањене jунаке, и у повлачењу кроз непроходне албанске гудуре, где се на немоћне и сломљене болом пуцало у леђа из заседа, и у коjима се масовно умирало од глади и зиме. Гледао их и дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха! Ниjе било жртве коjе

nenad_01.jpg

Сећање на мученике пострадале у аустроугарским логорима

Црквена општина Беч традиционално сваке године 1. новембра (на верски и државни празник Свих светих) организуjе посете гробљима српских интернираца и страдалника из Првог светског рата на простору Бургенланда на истоку Аустриjе. Овогодишња посета гробљима издваjала се посебно тиме што jе са народом на поклоничко путовање кренуо и надлежни Епископ Његово Преосвештенство г. Андреj. Верници су наjпре посетили гробље у Брук Ноjдорфу, где jе одслужен мали помен пострадалим Србима, а затим и древни Нежидер (Neusiedl am See), где jе током рата невино пострадало више хиљада Срба. Заjедно са наjвишим представницима месних општинских власти, воjске и полициjе, а у организациjи аустриjских удружења за заштиту гробаља, верници на челу са своjим Архипастиром

dreznica.jpg

Без имена и без имовине

Становнике некадашње Партизанске Дрежнице наjвише љути што су им државне институциjе отеле добар дио друштвене имовине Дрежница, српско насеље у масиву Мале Капеле, на тромеђи Лике, Горског Котара и Хрватског Приморjа, само jе jедно у низу краjева коjи ће за двадесетак година опустити и остати без домицилног становништва, успркос броjним ресурсима и предностима коjе има у односу на друге хрватске краjеве. Богата jе шумом, каменом, чиста jе земља за производњу природне и еколошке хране, чист jе зрак. Близу jе Бjелоласица што jе шанса за сеоски туризам, наравно, да се ХОЦ-у ниjе догодило све оно, од пожара па надаље, а сада и стечаj. Близу су Бегово Раздоље и Самарске стиjене… Промиjењено

milan_vrankovic.jpg

Отели му кућу и станове!

Мада jе грађански рат у Хрватскоj завршен пре скоро две децениjе, Милан Вранковић, шваjцарски пензионер, родом из Пристега код Бенковца, jош не може да живи на свом имању. Он jе у Пристегу 1972. године направио кућу, а 1984. у Бенковцу купио два трособна стана, сваки од по 100 квадратних метара. Има ли краjа неправди: Милан Вранковић Кућа у селу Пристегу jе 1995. године спаљена и потпуно уништена, комисиjа на челу са Бранком Кутиjом 2. децембра 1997. моjе станове даjе избеглицама, а да ме о томе чак нису ни обавестили. Дакле, класична отимачина! Било их jе 12 чланова фамилиjе Удовичић из Бугоjна и нису могли сви да стану. Разбили су 50

Конкурс за пројекте Срба из региона

4. новембар 2014.  Конкурс за суфинансирање проjеката организациjа Срба из региона отворен jе од 4.  до 19. новембра. Предмет конкурса очување jезика и идентитета, али и економска сарадња са матицом. Министарство спољних послова, Управа за сарадњу с диjаспором и Србима у региону, расписуjе конкурс за суфинансирање проjеката коjи своjим квалитетом доприносе очувању и jачању веза матичне државе и Срба у региону. Предмет конкурса jе суфинансирање проjеката коjи имаjу за циљ употребу, учење, чување и неговање српског jезика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног, етничког, jезичког и верског идентитета и унапређење економске сарадње Републике Србиjе и Срба у региону. Укупна вредност опредељених средстава за оваj Конкурс износи до 60.000.000 (словима: шездесет

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.