Велики броj људи присуствовао jе синоћ у Фочи отварању изложбе о НАТО бомбардовању СР Југославиjе 1999. године београдског Музеjа жртава геноцида. Кустос историчар Музеjа из Београда Боjан Ђокић рекао jе да фотографиjе порушених мостова, стамбених обjеката, болница, ТВ торњева, изгорjелих возова, уништених пруга и путева, приказуjу окрутност бомбардовања. Изложбом су обухваћена и бомбардовања српског народа у Првом и Другом свjетском рату, те у ратовима у БиХ и Хрватскоj од 1991. до 1995. године, а циљ изложбе jе, каже Ђокић, да се прикаже контитнуитет српских страдања у 20. виjеку. Ова изложба, коjа jе постављена у фочанском Музеjу Старе Херцеговине, настала jе поводом 15 година од НАТО агресиjе. „Уз поруку да се

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић изjавио jе данас у Добоjу да не постоjе правне препреке за идентификациjу неидентификованих посмртних остатака у Републици Српскоj. Он jе рекао да надлежна окружна тужилаштва имаjу ингеренциjу да издаjу наредбу Заводу са судску медицину да обави индентификациjу. „Одржан jе састанак са представницима Министарства здравља и социjалне заштите Српске и очекуjе се одговор Завода са судску медицину о њиховоj техничкоj оспособљености и финансиjским средствима да се отпочне са идентификациjом, коjа ће већ почетком наредне године бити урађена на одређеном броjу узорака“, истакао jе Коjић на заjедничкоj сjедници Предсjедништва и одбора породица заробљених бораца и несталих цивила Републике

Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић изjавио jе да jе предсjеднику Србиjе Томиславу Николићу током данашњег сусрета пренио искуства из Српске о законским рjешењима када jе риjеч о несталима и правима породица несталих. „Искористио сам прилику да пренесем искуства предсjеднику Србиjе, с обзиром на то да jе у Републици Српскоj значаjниjе риjешено законски, организационо и статусно питање ове наше организациjе и поjединачна права“, рекао jе Митровић новинарима у Београду након састанка. Митровић jе навео да jе предсjедника Србиjе обавиjестио да jе од око 4.000 несталих Срба на простору бивше Југославиjе, 1.681 нестало лице у Републици Српскоj, а међу њима jе више од 800

У Музеjу Старе Херцеговине у Фочи сутра ће бити отворена изложба „Агресиjа на СР Југославиjу 24. март – 10. jун 1999“, чиjи су аутори виши кустос београдског Музеjа жртава геноцида Ненад Антониjевић и директор тог музеjа Вељко Ђурић Мишина. Како jе наjављено из фочанског Музеjа, акценат изложбе стављен jе на 1999. годину, али она не приказуjе само НАТО агресиjу на Србиjу и Црну Гору, већ су аутори покушали да предоче континуитет бомбардовања Србиjе и Југославиjе у читавом 20. виjеку. Изложбом jе обухваћен Први свjетски рат и аустроугарско бомбардовање 1914. и 1915. године, затим Други свjетски рат и њемачко бомбардовање 1941, те савезничко 1944, као и НАТО бомбардовања српских положаjа 1994.

Писац Слободан Деспот о страдању нашег народа у Хрватскоj и о роману „Мед“, недавно награђеном у Францускоj. Од првих дана распада Југославиjе Србима jе додељена улога зликовачког табора, што jе и омогућило „Олуjу“   Слободан Деспот СТРАДАЊЕ Срба у Краjини током рата деведесетих, хрватска „Олуjа“ и злочини, острашћени Балкан и равнодушна Европа, ратни профитери и мирнодопски губитници, људи коjи се питаjу где jе стварност њиховог постоjања: у безбрижности jучерашњице или мржњи данашњице. Све ово стало jе у кратки роман Слободана Деспота „Мед“, коjи jе прошлог месеца освоjио Награду читалаца на Фестивалу европских књижевности у Коњаку, у Францускоj. Тамошња публика читала jе „Мед“ у оригиналу, jер jе написан на француском и