септембар 2014 - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за септембар 2014

ЗАШТО СЕ СА ИСТОМ ПОСВЕЋЕНОШЋУ НЕ ТРАГА И ЗА СРПСКИМ ЖРТВАМА

30. септембар 2014.

БЕОГРАД, 30. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Удружење породица страдалих на Косову и Метохиjи од 1998. до 2000. године запитало jе српско Тужилаштво за ратне злочине и Еулексовог тужиоца у Приштини зашто са истом посвећеношћу и професионализмом не трагаjу и за српским жртвама, као за албанским. „Породице косметских српских страдалника, изнурене од 26-годишњег чекања и безнађа, моле надлежне институциjе да се сете и српских жртава и помогну да се процес сазнавања истине о њима убрза“, наводи ово удружење. У саопштењу удружење поздравља захтjев Тужилаштва за ратне злочине да се додатно истражи локациjа у Батаjници, за коjу се сумња да би могла бити масовна гробница косметских Албанаца страдалих током 1999. године на Косову

Завичајно удружење Билогора: „Јадовничке жртве 1941.“

30. септембар 2014.

Садржаj диска ВИДЕО ЗАПИСИ Грубишно Поље 27 IV 1991. Комеморациjа и парастос – траjање 1h 43′ 37″ Грубишно Поље 28 IX 2012. Комеморациjа и парастос – траjање 34′ 42″ ВИЈЕСТИ ИЗ ДНЕВНИКА РТР СРПСКЕ – траjање 59″ ТЕКСТОВИ У pdf ФОРМАТУ 01 АПРИЛСКЕ ЖРТВЕ 1941, општина Грубишно Поље 02 АПРИЛСКЕ ЖРТВЕ 1941. источне Билогора укупно 03 Енрико Јосиф, О КАЗНИ НЕПОКАЈАЊА 04 „Грубишнопољски лист“ од 19. 4. 1991. 05 „Грубишнопољски лист“ од 26. 4. 1991. 06 „Грубишнопољски лист“ од 30. 4. 1991. 07 Милан Басташић, Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. 08 Милан Басташић, Текст говора на Комеморацији 1991. 09 Милан Басташић, ЈАЗОВКА И ЈАДОВНО 10 Суђење Сивјановићу 11 Душан Басташић,

Хладни рат обновљен у Србији

30. септембар 2014.

У оквиру међународног програма Руски дани у Москви иступао jе српски политиколог, уредник спољнополитичког одељења листа Chronicles и професор универзитета у Бања Луци Срђа Трифковић. Држећи у престоничком Президент-хотелу предавање на тему Вишеполарни свет: изазови коjи стоjе пред Русиjом, професор Трифковић jе, може се рећи, „одржао предавање“ неким председницима водећих земаља. Према Трифковићу, хладни рат никада ниjе ни завршен. Наставио га jе Клинтон, прекршивши обећање да неће проширивати НАТО на Исток. Наставља га и Обама у болноj тачки за Русиjу, тачниjе у Украjини. Иступања америчког лидера српски политиколог jе разложио у детаље. Између осталог, професор Трифковић сматра: оци-оснивачи САД би се у гробу преврнули када би сазнали да њихов следбеник

Тајне хрватске архиве крију истину о улози фирме „МПРИ“

30. септембар 2014.

О улози америчке „МПРИ“ у припреми хрватске злочиначке акциjе „Олуjа“ више ће се знати када буду отворене таjне хрватске архиве, коjе су „запечаћене“ на 30 година, или када неко из те воjне фирме одлучи да проговори о свему, изjавио jе Срни предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. Коментаришући одлуку суда у Чикагу да пред правосуђем те државе не може бити покренут случаj по тужби против воjне консултантске фирме „МПРИ“ из САД да jе обучавала и опремала хрватске снаге током акциjе „Олуjа“, Будимир jе рекао да jе то очекивана одлука. „Од ове тужбе ниjе се ни могло много очекивати, jер исти jе налогодавац био и у

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ОПШТИНЕ

29. септембар 2014.

ДЕРВЕНТА, 29. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Полагањем виjенаца и служењем парастоса погинулим борцима испред централног-спомен обиљежjа у Дервенти jе обиљежен 29. септембар, дан када jе приjе 22 године ослобођена општина Дервента у одбрамбено-отаџбинском рату. Виjенце и цвиjеће положили су начелник општине Милорад Симић и његов замjеник Игор Жунић, потпредсjедник Скупштине општине /СО/ Милан Ђукић, делегациjе борачких организациjа проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и представници политичких странака. Начелник општине Дервента Симић уприличио jе свечани приjем за руководство општинске Борачке организациjе и представнике других борачких организациjа. „Ово jе дан када се сjећамо оних коjи су наjзаслужниjи за слободу свих нас, да покажемо да нису заборављени, као и њихове породице. Правимо нормализациjу стања и радимо

ПРИЈАТЕЉ СРБА: Пронађена сва писма Арчибалда Рајса о страдању Срба

29. септембар 2014.

Двоjица Срба из Шваjцарске месеце су провели у архивама “Газете” из Лозане, прикупљаjући новинске чланке коjе jе др Арчибалд Раjс слао из Србиjе о злочинима над цивилима и са Солунског фронта. У издању Геополитике недавно jе изашла књига “Ратни извештаjи из Србиjе и са Солунског фронта”, скуп текстова коjи jе велики приjатељ Србиjе др Арчибалд Раjс слао шваjцарским новинама током Првог светског рата. Приређивачи књиге су двоjица Срба из Шваjцарске, професор Живко Марковић и Милан Старчевић, Србин рођен и одрастао у Шваjцарскоj, вишегодишњи истраживач Раjсовог дела, научника коjи jе кариjеру и здравље жртвовао због српског народа. – Када jе Милан приређивао jедну књигу о Раjсу 2007. године о погромима

Тихомир Станић за Курир: Јасеновац ће бити круна моје каријере

29. септембар 2014.

То jе прича о Диани Будисављевић и деци коjу jе спасла из логора. Све што сам радио до сада радио сам да бих се оспособио за оваj филм Тихомир Тика Станић, jедан од наjпознатиjих српских глумаца, у последње време и продуцент, почиње снимање филма о Јасеновцу, злогласном логору из Другог светског рата. Не криjе да се нада да ће остварење бити круна његове кариjере, а инспирациjу jе пронашао у причама коjе jе током детињства слушао од преживелих логораша. – То ће бити прича о Диани Будисављевић и деци коjу jе спасла. Диjана jе рођена и сахрањена у граду Инзбруку. На њеном гробу сутра ћемо с Бригитом Кнежевић и Јеленом Радоjчић,

Патријарх Иринеј подржао хуманитарну активност Фонда “Дијаспора за матицу“

29. септембар 2014.

Усташка шаховница на насловници „Гласа ХДЗ-а“

29. септембар 2014.

На насловници jулског броjа „Гласа ХДЗ-а“, мjесечника коjи се штампа и диjели бесплатно под покровитељством Хрватске демокртаске заjеднице (ХДЗ) БиХ дистрикта Брчко, доминираjу порука „Корачамо даље“ и шаховница коjа jе коришћена у вриjеме НДХ, пишу данас „Независне новине“. Како су бањалучком дневнику потврдили наjугледниjи хералдичари и историчари у региону, нема никакве дилеме да jе шаховница обjављена на насловници „Гласа ХДЗ-а“ коришћена у вриjеме усташке власти Анте Павелића. Главни и одговорник уредник тог гласила jе Анто Домић, брчански градоначелник и jедан од потпредсjедника ХДЗ БиХ, коjи у сваком броjу пише уводнике на различите теме. Према риjечима угледног хералдичара и члана више међународних хералдичких и фалеристичких друштава Драгомира Ацовића, нема никакве дилеме

Дијаспора: Поплављенима милион евра

29. септембар 2014.

Београд — Фонд диjаспора за матицу ће, поред већ додељених 125.000 еура, одвоjити jош милион евра за санирање последица поплава у Србиjи и Републици Српскоj. Помоћ ће бити расподељена наjтеже погођеним општинама, у првом реду, за санирање обjеката jавних установа као што су школе, обданишта, болнице, одлучено jе на заседању Скупштине и извршних органа Фонда диjаспора за матицу. У раду скупштине учествовали су представници српског расеjања из Европе, Северне Америке и Аустралиjе, представници Владе Србиjе, Српске православне цркве, локалних самоуправа, институциjа науке и, културе и здравства, народни посланици и друге jавне личности. Извештаjе о раду и предлоге за рад Фонда у наредном периоду поднели су председник Управног одбора из Берлина

Годишњица страдања припадника ЈНА у Бјеловару (29.09.1991)

29. септембар 2014.

Уjутро у 7.20 часова, 29. септембра 1991, припадници Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске отпочели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом. Пошто jе изостала помоћ виших команди ЈНА, а настала ситуациjа на измаку дана ниjе давала никакву шансу за даљу успjешну одбрану, командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Воjновићу, пуковник Раjко Ковачевић, наредио jе обуставу даље одбране, одлагање оружjа, предаjу воjника и старjешина и њихово построjавање у кругу касарне, након чега су око 19 часова припадници ЗНГ ушли у касарну из коjе се више ниjе пружао никакав отпор. По уласку у касарну, Јуре Шимић,

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА СРПСКЕ ЦИВИЛЕ УБИЈЕНЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

28. септембар 2014.

ШИБЕНИК, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У знак сjећања на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе, коjи су убиjени након хрватске акциjе „Олуjа“, у селима Вариводе и Гошић данас су одржани комеморативни скупови и служени парастоси. Служен jе парастос за шеснаест особа стариjе животне доби коjе су у љето 1995. године остале у своjим кућама. Раниjих година комеморациjи су присуствовали представници државног врха Хрватске, при чему се обавезали да ће се залагати за кажњавање злочинаца, наводе у Српском народном виjећу /СНВ/. Будући да се више од 19 година након завршетка хрватске акциjе „Олуjа“ готово ништа ниjе урађено на процесуирању одговорних за почињене злочине, Српско народно виjеће ни ове године на комеморациjу

ПОМЕН ЈУНАЦИМА ШУМАДИЈСКИХ ДИВИЗИЈА

28. септембар 2014.

МИЛИЋИ, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Служењем парастоса погинулим српским ратницима, те прислуживањем свиjећа и полагањем цвиjећа на спомен-костурницу, данас jе у насељу Дервента у општини Милићи обиљежена стогодишњица од почетка Првог свjетског рата и погибиjе бораца шумадиjских дивизиjа на просторима општина Милићи, Власеница и Хан Пиjесак. Комеморациjу у Дервенти организовали су Борачка организациjа општине Милићи и милићко Српско просвjетно и културно друштво „Просвjета“. „Данас обиљежавамо 100-годишњицу од Првог свjетског рата. Морам да напоменем да jе овде на овим просторима погинуло 1.230 бораца шумадиjских дивизиjа и бораца овога краjа. Окупили смо се на овом мjесту, jер jе дио погинулих ратника сахрањен овдjе и њихове кости леже у овоj гробници“, рекао jе

ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА БОРЦИМА ИЗ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

28. септембар 2014.

ХАН ПИЈЕСАК, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – На Борачком брду код Хан Пиjеска данас jе откривена и освештана спомен-плоча и служен парастос погинулим борцима из Првог свjетског рата, поводом 100 година од почетка Великог рата и првог ослобађања краjева Сараjевско-романиjске региjе од аустроугарске власти 1914. године. Спомен-плочу су открили начелник општине Хан Пиjесак Љубивоjе Шупић и предсjедник општинског Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године Јанко Голиjан. Голиjан jе наjавио да ће на овом мjесту и наредних година бити одржаване манифестациjе у знак сjећања на прво ослобађање општине Хан Пиjесак и осталих краjева Сараjевско-романиjске региjе у Првом свjетском рату. Он jе напоменуо да на спомен-плочи нису уписана

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОСНИВАЊА ШЕСТЕ САНСКЕ ПЈЕШАДИЈСКЕ БРИГАДЕ

28. септембар 2014.

ОШТРА ЛУКА, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У Оштроj Луци данас jе обиљежен Дан оснивања Шесте санске пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске. Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић рекао jе да се данас навршаваjу 23 године од формирања Шесте партизанске бригаде у оквиру ЈНА коjа од 1992. године постаjе Шеста санска пjешадиjска бригада у саставу Воjске Републике Српске. „Оно што jавност Републике Српске врло мало зна jесте да су овдjе у Санском Мосту сви они коjи нису пружали оружани отпор, коjи се нису илегално наоружавали и коjи се нису паравоjно и параполициjски организовали, остали мирно да живе без обзира на националност до краjа рата“, рекао jе Савчић. Он jе подсjетио