Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је да на ћирилици „није написано ниједно велико зло“ и да му тешко пада борба против српског писма у дијелу Хрватске. „Ни у једном писму нема зла, али забранама се можда жели наметнути нешто друго“, рекао је патријарх Иринеј у Карловцу, гдје је освештао обновљену цркву Светог Николе. Патријарх Иринеј нагласио је да је у Београду „више латинице него ћирилице“, али да је Србима стало до њиховог писма, преносе београдски медији. „Можда је боље ни не говорити о ономе што може да изазове нове сумње, али историју треба сагледати објективно, што је било добро похвалити, а зло назвати злом и то је начин да

Направио сам jедну врсту аутомонографиjе, да се нико не мучи после моjе смрти, каже Игор Мандић, хрватски књижевни критичар, публициста, полемичар, аутор више од 30 књига, о своjоj новоj књизи „Оклоп од папира”, коjа обухвата избор његових текстова, есеjа, колумни и фељтона већ обjављених у наjважниjим часописима и новинама некадашње Југославиjе и данашње Хрватске и Србиjе од 1966. до 2003. године, али и избор интервjуа коjе jе дао протеклих децениjа. Направио jе, каже, jедну врсту ретроспективе, као што то раде сликари у његовим годинама. На питање да ли ћемо га поводом те књиге видети у Београду, на Саjму књига, каже: „То се чврсто надам, ако будем жив”, а на опаску

Око Његошевог маузолеја на Ловћену ни после 40 година не престају расправе и поделе. Да би маузолеј „засео“ на ловћенски врх, „жртвована“ Његошева заветна црква, од које је остао само пусти камен положен на ледини БАШ овога 13. јула, на дан устанка црногорског народа, који је у независној Црној Гори проглашен за дан државности (тог датума је на Берлинском конгресу Црна Гора 1878. међународно призната држава), навршило се четрдесет година од како је отворен Његошев маузолеј на врху Ловћена. Тај јубилеј у медијима готово и да није поменут, па тако и даље млађе генерације не знају како је врх Ловћена бивао рушен и грађен, добивши данашњи изглед. А да би

Велика љубав према књижевности мало позната страна личности великог научника Николе Тесле. Знао напамет велике делове из дела Дантеа, Шекспира, Пушкина Да се Тесла ниjе посветио проналасцима, био би изванредан књижевник“, забележио jе чувени амерички писац Марк Твен, коjи jе дуго приjатељевао са великим научником. То jе само jедна од броjних потврда колико jе гениjе из Смиљана био велики заљубљеник у писану и усмену књижевну реч. Од раног детињства одушевљавао се српском народном поезиjом, а када jе касниjе савршено савладао неколико страних jезика, неуморно jе у оригиналу ишчитавао класике светске књижевности. О овој мање познатој страни личности генијалног научника, истакнути књижевни историчар Васо Милинчевић написао је књигу „Никола Тесла и

Председник Борачке организациjе рекао jе на скупу у Крековима да jе „невесињска пушка“ jединствена, какве у другим народима нема     НЕВЕСИЊЕ – „Невесињске пушка“ jедан jе од наjсветлиjих примера из српске историjе коjи jе показао да се Херцеговци, а ни остали српски народ, никада ниjе мирио са окупациjом и да никада ниjе тираниjу прихватао као модел живота, рекао jе jуче министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, на прослави 139 година од херцеговачког устанка у Крековима код Невесиња. – Херцеговци су се увек борили за равноправност и увек имали ту ноту одважности да пре других покажу храброст и одлучност да се боре за слободу – рекао jе