Njegova svetost patrijarh srpski Irinej izjavio je da na ćirilici „nije napisano nijedno veliko zlo“ i da mu teško pada borba protiv srpskog pisma u dijelu Hrvatske. „Ni u jednom pismu nema zla, ali zabranama se možda želi nametnuti nešto drugo“, rekao je patrijarh Irinej u Karlovcu, gdje je osveštao obnovljenu crkvu Svetog Nikole. Patrijarh Irinej naglasio je da je u Beogradu „više latinice nego ćirilice“, ali da je Srbima stalo do njihovog pisma, prenose beogradski mediji. „Možda je bolje ni ne govoriti o onome što može da izazove nove sumnje, ali istoriju treba sagledati objektivno, što je bilo dobro pohvaliti, a zlo nazvati zlom i to je način da

Napravio sam jednu vrstu automonografije, da se niko ne muči posle moje smrti, kaže Igor Mandić, hrvatski književni kritičar, publicista, polemičar, autor više od 30 knjiga, o svojoj novoj knjizi „Oklop od papira”, koja obuhvata izbor njegovih tekstova, eseja, kolumni i feljtona već objavljenih u najvažnijim časopisima i novinama nekadašnje Jugoslavije i današnje Hrvatske i Srbije od 1966. do 2003. godine, ali i izbor intervjua koje je dao proteklih decenija. Napravio je, kaže, jednu vrstu retrospektive, kao što to rade slikari u njegovim godinama. Na pitanje da li ćemo ga povodom te knjige videti u Beogradu, na Sajmu knjiga, kaže: „To se čvrsto nadam, ako budem živ”, a na opasku

Oko Njegoševog mauzoleja na Lovćenu ni posle 40 godina ne prestaju rasprave i podele. Da bi mauzolej „zaseo“ na lovćenski vrh, „žrtvovana“ Njegoševa zavetna crkva, od koje je ostao samo pusti kamen položen na ledini BAŠ ovoga 13. jula, na dan ustanka crnogorskog naroda, koji je u nezavisnoj Crnoj Gori proglašen za dan državnosti (tog datuma je na Berlinskom kongresu Crna Gora 1878. međunarodno priznata država), navršilo se četrdeset godina od kako je otvoren Njegošev mauzolej na vrhu Lovćena. Taj jubilej u medijima gotovo i da nije pomenut, pa tako i dalje mlađe generacije ne znaju kako je vrh Lovćena bivao rušen i građen, dobivši današnji izgled. A da bi

Velika ljubav prema književnosti malo poznata strana ličnosti velikog naučnika Nikole Tesle. Znao napamet velike delove iz dela Dantea, Šekspira, Puškina Da se Tesla nije posvetio pronalascima, bio bi izvanredan književnik“, zabeležio je čuveni američki pisac Mark Tven, koji je dugo prijateljevao sa velikim naučnikom. To je samo jedna od brojnih potvrda koliko je genije iz Smiljana bio veliki zaljubljenik u pisanu i usmenu književnu reč. Od ranog detinjstva oduševljavao se srpskom narodnom poezijom, a kada je kasnije savršeno savladao nekoliko stranih jezika, neumorno je u originalu iščitavao klasike svetske književnosti. O ovoj manje poznatoj strani ličnosti genijalnog naučnika, istaknuti književni istoričar Vaso Milinčević napisao je knjigu „Nikola Tesla i

Predsednik Boračke organizacije rekao je na skupu u Krekovima da je „nevesinjska puška“ jedinstvena, kakve u drugim narodima nema     NEVESINjE – „Nevesinjske puška“ jedan je od najsvetlijih primera iz srpske istorije koji je pokazao da se Hercegovci, a ni ostali srpski narod, nikada nije mirio sa okupacijom i da nikada nije tiraniju prihvatao kao model života, rekao je juče ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Petar Đokić, na proslavi 139 godina od hercegovačkog ustanka u Krekovima kod Nevesinja. – Hercegovci su se uvek borili za ravnopravnost i uvek imali tu notu odvažnosti da pre drugih pokažu hrabrost i odlučnost da se bore za slobodu – rekao je