arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
sud-bih.jpg

Оптужнице за злочин над Србима у Кукавицама

Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против четири лица за ратни злочин над српским цивилима у конвоjу избjеглица 1992. године у близини Рогатице, саопштено jе из ове правосудне институциjе. Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против четворице бивших припадника тзв. Армиjе РБиХ, коjа их терети за ратни злочин у коjем jе убиjено више од 20 цивила српске националности у мjесту Кукавице, у општини Рогатица. Тужилац Посебног одjељења за ратне злочине подигао jе оптужницу против Емира Драковца из Горажда, запосленог у Оружаним снагама БиХ у чину капетана, те Мухамеда Шишића, Азиза Шуше и Тарика Шишића, саопштено jе из Тужилаштва БиХ. Мухамед Шишић терети се да jе као командант Диверзантског вода, а остали оптужени да су као припадници

svijece.jpg

Парастос за српске логораше

Служењем парастоса и полагањем виjенаца испред споменика на Томасовом Брду, општина Дервента, данас ће бити обиљежене 22 године од погибиjе осам српских логораша коjи су 1992. године изгубили живот док су копали ровове за потребе хрватске воjске.   Споменик се налази на раскрсници путева Горња Лупљаница – Велика Сочаница – Дажница. Обиљежавање ће бити настављено и испред спомен-плоче постављене на садашњи Центар за културу, некадашњи Клуб Воjске Републике Српске, гдjе jе био формиран логор за Србе. Организатор обиљежавања jе Удружење заробљеника општине Дервента.   Извор: БН Телевизиjа

Немачка: САД да изруче нацисту

Њуjорк — Немачка тражи изручење 89-годишњег Јохана Ханса Бреjера из Пенсилваниjе под сумњом да jе повезан са смрћу стотина хиљада људи у нацистичким логорима.   Бреjера су америчке власти ухапсиле jуче у његовом дому у месту Филаделфиjа под оптужбом да jе био стражар у логорима Аушвиц и Бухенвалд, пренео jе Роjтерс. Немачка jе претходно обjавила налог за његово хапшење, саопштио jе амерички судиjа Тимоти Раjс када се Бреjер поjавио пред судом у Филаделфиjи. Немачка га терети да jе помогао и допринео убиjању 216.000 Јевреjа, наводи агенциjа АП. Оптужница га терети по 158 тачака за заверу у извршењу убиства, а свака тачка представља jедан воз пун затвореника из Мадjарске, Немачке и Чехословачке коjи

trebinje.jpg

ГУШИЋ: МИЛЕНКО ВУКОВИЋ НИЈЕ ЗЛОЧИНАЦ

Члан Борачке организациjе Републике Српске из источне Херцеговине Воjин Гушић изjавио jе да jе изненађен данашњим хапшењем саборца Миленка Вуковића због сумње да jе починио ратни злочин, истичући да jе риjеч о поштеном и честитом човjеку, коjи током рата ниjе починио никакве злочине. Гушић jе за Срну оциjенио да jе срамно да се тако хапсе борци Воjске Републике Српске, коjи су током одбрамбено-отаџбинског рата само часно бранили своjу териториjу од агресора. „Нисмо очекивали да на овакав начин хапсе људе. Требало jе прво да упуте позив на разговор, а не да хапсе на овакав начин, jер то оставља дугорочне трауме на циjелу породицу“, сматра Гушић. Миленко Вуковић /56/ ухапшен jе рано jутрос у Невесињу

oluja-ekshumacija.jpg

Ексхумирано 18 лица убијених у „Олуји“

Посмртни остаци 18 особа, од коjих двиjе жене, коjи су убиjени у акциjи хрватских оружаних снага „Олуjа“, ексхумирани су из заjедничке гробнице са локациjе „Гробље“ у Слуњу, саопштено jе данас из Документационо-информационог центра „Веритас“. Ексхумациjу jе од 16. до 18. jуна ове године обављала Управа за заточене и нестале при Министарству боираца Хрватске, а у своjству посматрача присуствовали су представници Комисиjе за нестала лица Србиjе. Према „Попису погинулих лица у акциjи `Олуjа` са мjестом покопа посмртних остатака“, коjи jе хрватска страна предала српскоj страни у марту 1996. године, jедно тиjело закопано jе под именом Милорад Сикирица, рођен 1939. године из села Понорац, а остали под ознаком НН. На основу прегледа протокола коjе породице жртава

svijece.jpg

ПАРАСТОС СРБИМА УБИЈЕНИМ НА МИЉЕВАЧКОМ ПЛАТОУ

Парастос страдалим Србима на Миљевачком платоу У цркви Светог Марка у Београду данас jе служен парастос за 40 Срба коjе су припадници хрватске воjске и полициjе убили на данашњи дан приjе 23 године на Миљевачком платоу, териториjи коjа налазила под заштитом УНПРОФОР-а. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац подсjећа да се злочин практично одиграо пред очима свиjета и да jе Савjет безбjедности УН донио резолуциjу коjом га jе осудио. Штрбац каже да jе хрватско правосуђе прошле године изрекло само двиjе пресуде коjе jош нису правоснажне за нискорангиране припаднике Хрватске воjске, док се командант jединица коjе су извеле ту акциjу Иван Бачић ових дана гласно по хрватским медиjима хвали како jе

mirjana-bobic-mojsilovic.jpg

Срби су криви што су устали против Турака, криви су за Први и Други рат, криви су за Јасеновац и 1999. Има ли нешто због чега нису криви?

Стварно, шта jе имао Гаврило Принцип да сања о рушењу Аустроугарске империjе, слободи Босне, уjедињењу или о смрти? Да ниjе био задоjен идеjама какве се данас, сто година касниjе, сматраjу политички некоректним, свет би био онаj стари. Обележавање стогодишњице атентата у Сараjеву коjи jе био, како смо учили, повод за избиjање Првог светског рата, одлична jе прилика да се напокон ревидира историjа, што jе иначе jедан од главних проjеката Великог брата.   Испоставља се да су, наиме, све гласниjи они коjи доказуjу да jе због лудог Србина, школарца, свет кренуо кривим путем, те да су због тога Срби одговорни за увлачење света у прву велику и масовну кланицу, коjа jе однедавно преименована у Велики рат. Можда и

ХАПШЕЊЕ СТАНАРЕВИЋА ПОД ПАТРОНАТОМ БОШЊАЧКЕ ПОЛИТИКЕ

БАЊАЛУКА, 18. ЈУНА /СРНА/ – Замjеник предсjедника Борачке организациjе Републике Српске /БОРС/ Мико Шкорић оциjенио jе да хапшење бившег припадника Воjске Републике Српске Жељка Станаревића показуjе пристрасност у раду Суда и Тужилаштва БиХ, као и да су ове институциjе у служби само jедне – бошњачке политике.   „Овакав поступак Тужилаштва БиХ представља `силовање памети српског народа и српског борца`, jер jе очигледно да правосудне институциjе праве разлику између народа“, рекао jе Шкорић Срни, коментаришући jучерашње хапшење Станаревића у мjесту Пискавица код Бањалуке. Шкорић каже да се оваквим потезима Тужилаштва и Суда БиХ настоjи приказати искривљена слика о ратним дешавањима у БиХ, према коjоj су jедино Срби криви за рат, док су сви остали

koridor.jpg

У НЕДЈЕЉУ НА ДУГОЈ ЊИВИ СЈЕЋАЊЕ НА АКЦИЈУ „КОРИДОР“

МОДРИЧА, /СРНА/ – Обиљежавању 22 године од завршетка акциjе Воjске Републике Српске под називом „Коридор“, коjе ће бити одржано у недjељу, 22. jуна, на Дугоj Њиви код Модриче, присуствоваће наjвиши званичници Српске, Борачке организациjе, те амбасадори Србиjе и Русиjе у БиХ, потврђено jе данас у Модричи на сjедници Пододбора за обиљежавање овог датума. Предсједник Пододбора Владе Српске за обиљежавање историјских датума Велимир Дуњић рекао је да ће обиљежавање завршетка једне од најбитнијих и најхуманијих акција у одбрамбено-отаџбинском рату почети светом литургијом, коју ће у манастиру на Дугој Њиви од 9.30 часова служити Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом. Владика Хризостом ће од 11.00 часова служити парастос борцима погинулим у акцији „Коридор“, након чега ће цвијеће

osijek.jpg

Осијек: Подигнута оптужница против десеторице Срба

Тужилаштво у Осиjеку подигло jе оптужницу против десеторице осумњичених за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима у Трпињи и Борову Насељу 1991. те jе од суда затражило да им продужи притвор у коjем су од jула прошле године.   Оптужница осумњиченим на терет ставља да су, као припадници паравоjних снага, од септембра до краjа новембра 1991. заповиjедали и учествовали у противзаконитом лишавању слободе и злостављању наjмање 63 цивила, ратна заробљеника и рањеника од коjих су 24 убили. Продужење истражног затвора тужилаштво jе предложило Жупаниjскоме суду због, како jе наведено, опасности од биjега те посебно тешких околности у коjима jе почињено кривично дjело за коjе jе прописана дуготраjна затворска казна. У саопштењу тужилаштва истиче се да су „осумњичени те злочине

Гаврило Принцип

За кога је Гаврило Принцип терориста?

Варница коју су Срби укесали у Сарајеву, на Видовдан 1914., запалила је складиште барута, препуњено политичким, економским и војним супарништвом међу западним силама: Великом Британијом и Њемачком. Разлог да у причу укључим и Гаврила Принципа, јесте мијењање историје и понављање узрока свјетских ратова и садашње кризе. Тада и сада Притисак Запада да се промјени свјетска историја, проглашавајући Србина Гаврила Принципа терористом, даје нам додатни разлог да “дигнемо свој глас” против тог зла, ако то неће они који нас предствљају; не смијући или, чак и помажући „демократију, клечећи пред западним г(р)адовима. Запад је чврсто одлучио да Њемачку, по сваку цијену, ослободи терета њених злочина; ослобађајући је кривице која је довела до

sud-cekic.jpg

ДАЈИЋ И ХАДРОВИЋ ОСУЂЕНИ НА ПО ДЕСЕТ ГОДИНА ЗАТВОРА

ЗЕНИЦА, 17. ЈУНА /СРНА/ – Кантонални суд у Зеници осудио jе Фадила Даjића и Вахида Хадровића на по десет година затвора због убиства српског цивила 9. jуна 1993. године у мjесту Пландиште код Какња.   Суд jе утврдио да jе 9. jуна 1993. године тадашњи полицаjац Вахид Хадровић након псовки прво шаком, а онда кундаком пушке у главу ударио цивила Секулу Полетана, наниjевши му повреде опасне по живот, а потом га jе из аутоматске пушке усмртио Фадил Даjић, испливши пет до шест хитаца. Судско виjеће прогласило jе оптужене кривим, оциjенивши исказе свjедока тужилаштва, бивше колеге осуђених коjи су били очевици догађаjа, прихватљивим и вjеродстоjним, пренио jе Бирн. „Свjедоци одбране нису били очевици,

jadovnicka-golgota.jpg

Јадовничка голгота Свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године

Књига Драгана Шућура представља допринос недовољно истраженој теми Покоља, геноцида над српским народом, а посебно теми мученичког страдања свештенослужитеља његове Цркве у НДХ. У комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, који је формиран одмах након проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла 1941.,  за само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе – од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1998 Јевреја, 99 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац. Именични попис жртава израдио је др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно: комплекс усташких логора 1941. На сакупљању

Сарајево

КАД РИЈЕЧИ СТРИЈЕЉАЈУ

На шта би Сараjево личило и какву би историjу имало да су након 1945. године на градским дестинациjама постављени натписи у коjима се каже да су на том мjесту „хрватски злочинци“ или „муслимаски злочинци“ или „хрватско-муслимански“ злочинци убили толико и толико Срба?   БИЈЕЉИНА, 17. ЈУНА /СРНА/ – Убиjаjу идеологиjе, мржње, предрасуде, а за неки будући рат могле би бити одговорне и риjечи – довољно jе прошетати кроз некадашње мултиетничко Сараjево и прочитати натписе у коjима су Срби прозвани за сваки злочин или погибиjу Сараjлиjа у сукобима деведесетих година прошлог виjека. Изрази: „српски злочинци“, „српски фашисти“ или „српске убице“ доминираjу на десетинама сараjевских дестинациjа, стављаjући знак jеднакости између народа и

koridor.jpg

У МОДРИЧИ СЈЕДНИЦА ПОДОДБОРА О „КОРИДОРУ ЖИВОТУ“

БАЊАЛУКА, 17. ЈУНА /СРНА/ – Пододбор Владе Републике Српске за обиљежавање значаjних историjских догађаjа данас ће у Модричи одржати састанак поводом предстоjећег обиљежавања „Видовдана – пробоj коридора“.   Почетак састанка планиран jе за 13.00 часова, а биће одржан у кабинету начелника општине Модрича, наjављено jе из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Након састанка планиране су изjаве за медиjе. Пробоjем коридора, акциjе коjа jе завршена на Видовдан – 28. jуна 1992. године, окончана jе 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног диjела Републике Српске. У акциjи „Коридор 1992“, коjа jе означена као судбоносна, погинула су 273 борца Воjске Републике Српске, 70 припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске и 70 бораца Воjске Републике

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.