arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
borovo-noseca-slika.jpg

У Борову отворена изложба и одржано предавање Моје Јадовно

Српски народни форум из Борова и удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке,  организовали су у суботу отварање изложбе „Моjе Јадовно“ и предавање на ту тему у Културном центру Борова. Изложбом се кроз документовану визуелизациjу приказуjу страховити злочини над српским, и jевреjским жртвама у оквиру комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић – Јадовно – Паг формираном на подручjу Лике почетком априла 1941. године у коме jе убиjено више од 40.000 жртава. Аутори изложбе су Предраг Лозо, Драгослав Илић и Душан Ј. Басташић. Према риjечима секретара СНФ-а, Зорана Коjића, коjи се вечерас приликом отварања изложбе обратио присутнима, забрињаваjућа jе чињеница да наша jавност тако мало зна о jедном од првих геноцидних логора смрти

svijece.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 4.000 ПОГИНУЛИХ БОРАЦА

СОКОЛАЦ, 16. ЈУНА /СРНА/ – У манастиру Светог великомученика Георгиjа на Равноj Романиjи данас jе служен парастос за 4.000 бораца са простора сараjевско-романиjске региjе погинулих у отаџбинском рату, чиjа су имена уписана на унутрашњим зидовима овога манастира. „Ево, помолисмо се Богу за покоj душа наших воjника и воjсковођа, чиjа су имена уписана на унутрашњим зидовима овог храма Светог великомученика Георгиjа, светитеља коjи jе и сам био воjник и воjсковођа и страдао за Господа свога“, рекао jе настоjатељ овог манастира Андреj Ковачевић. Он jе нагласио да, као што нема васкрсења без Часног крста и без муке, тако нема веће љубави него живот дати за ближње своjе и отаџбину своjу. „Ми хришћани дужни смо

Радисав РИСТИЋ: НЕКАЖЊЕНИ ЗЛОЧИНИ или 23 године од словеначког крвавог пира

Од дана када су краjем jуна 1991. године словеначки злочинци починили гнусна убиства над тек завоjниченим припадницима ЈНА, протекле су пуне 23 године. Данас готово нико не помиње, нити се, нажалост, сећа времена када су многе породице младих воjника завиjене у црно. Многи од монструозних примера, што спада у посебан грех српских званичника и српске националне историjе, нису до данас нигде забележени. Сви ти злочини, међутим, врло добро су били познати хашким истражитељима, претходном и актуелном словеначком руководству, баш као и српском, али у вечном незабораву остају само породицама мучки убијених, рањених и обогаљених војника, људи, жена и деце. Не заборављају их, наравно, и многи који данас, као инвалиди, са

hram-rudo-jasenovacke-zrtve.jpg

ОСВЕШТАНИ ТЕМЕЉИ ХРАМА ЈАСЕНОВАЧКИМ МУЧЕНИЦИМА

У селу Соколовићи код Рудог данас су освештани темељи храма посвећеног  еликомученицима jасеновачким, коjи се налази на мjесту цркве коjу jе у 16. виjеку саградио велики везир Отоманске империjе Мехмед-паша Соколовић. Храм ће бити подигнут на мjесту гдjе jе везир, српско диjете по имену Баjица, одведено у данку у крви у Стамбол, саградио цркву своjоj маjци коjа jе остала у православљу, а саградио jе и џамиjу оцу, коjи jе отишао у Турску и прешао на ислам. Муслимани су пет пута обнављали џамиjу у Соколовићима, али никад ниjе обнављана црква коjа jе срушена када jе велики везир Мехмед-паша убиjен у Стамболу. Јереj Василиjе Цвjетковић рекао jе да ће до jесени у Соколовићима, поред „луне“,

spomen-ploca-soluncima.jpg

Цикоте – Спомен-плоча Солунцима

У власеничкоj мjесноj заjедници Цикоте данас jе откривена спомен-плоча погинулим солунским борцима, добровољцима из тога краjа, коjи су се борили у саставу Дринске дивизиjе од 1914. до 1918. године.   Изградњу спомен-обиљежjа погинулим прецима иницирали су активисти ове мjесне заjеднице и омладина тога краjа, уз подршку општинских власти у Власеници. Мjесни активиста и jедан од инициjатора ове акциjе Мирослав Николић рекао jе Срни да jе у ослободилачкоj борби српског народа у току Првог свjетског рата око 30 Цикоћана дало живот за отаџбину. „Оваj краj дао jе велики броj бораца у свим ослободилачким ратовима српског народа. Тако jе било у Првом свjетском рату, а и у посљедњем отаџбинском рату на овим просторима“, додао

vojnicko-groblje.jpg

Заборављени трагови српске војске

Више од 6.000 српских воjничких гробаља налази се у 50 држава широм света. Само у Македониjи, има их неколико десетина. Нажалост, ни у години у коjоj се обележава стотину година од Великог рата, готово ништа ниjе урађено на њиховом уређењу.   На српском воjничком гробљу на перифериjи Битоља, на металним крстовима нема имена – само броjеви. Изнад се налази костурница у коjоj су посмртни остаци 4.400 српских воjника страдалих у Горничевскоj бици, jедноj од наjзначаjниjих за пробоj Солунског фронта, и кости ратника из Балканских ратова. О гробљу брину jедино представници Српско-македонског друштва. На простору од Битоља до Каjмакчалана има око 75 пуковских гробаља српских незнаних jунака. Председник Српско-македонског друштва Драгиша Страхињић процењуjе да

stradanje-neretva.jpg

Парастос за Србе нестале у долини Неретве

На Буни код Мостара и Клепцима код Чапљине данас су упаљене свиjеће и положено цвиjеће, а у Староj цркви у Мостару служен парастос за 431 особу српске националности, од коjих 289 цивила коjи су у jуну 1992. године нестали у долини Неретве. Предсjедник Удружења несталих региjе Херцеговина Предраг Ковачевић рекао jе да за злочине над Србима у долини Неретве jош нико ниjе процесуиран. Он jе нагласио да се трага за jош 98 тиjела, а да се у спомен-костурници у Невесињу налазе 52 тиjела. „Хрватске оружане снаге регуларне Хрватске воjске извршиле су 14, 15. и 16. jуна 1992. године агресиjу на долину Неретве од Метковића до Коњица, гдjе су `очистили` 100.000

solunski-front-naslovna.jpg

Сага о великој апокалипси

Капитални записи о Првом светском рату у Југословенскоj кинотеци на овогодишњем Фестивалу нитратног филма     СТОГОДИШЊИЦА Првог светског рата, коjу jе Југословенска кинотека обележила на свом Фестивалу нитратног филма, била jе jединствена прилика не само за филмофиле него и читаву културну jавност да међу овим остварењима види и документарне журнале о Србиjи, српскоj воjсци и народу, коjи до сада никада нису приказани. Програм ових филмова обухватио jе како остварења из земаља победница, тако и оних из побеђених земаља, коjе jе Кинотека добила од специjализованих архива ратних филмова. Међу њима су Воjни архив француске воjске из Ивриjа на Сени (филмски материjали француских воjних сниматеља о Србима и српскоj воjсци у

djokic.jpg

СУТРА ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА ОДБРАНЕ САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ

БАЊАЛУКА, 15. ЈУНА /СРНА/ – Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић присуствоваће сутра обиљежавању дана одбране Сараjевско-романиjске региjе на Воjничком гробљу „Мали Зеjтинлик“ на Сокоцу. У 9.00 часова биће служен помен и положени виjенци погинулим борцима Сараjевско-романиjског корпуса Воjске Репубике Српске, а у 9.30 часова предвиђен jе духовни програм, наjављено jе из ресорног министарства. У манастиру Свети Георгиjе на Равноj Романиjи у 10.00 часова биће служен парастос погинулим борцима. Организатор манифестациjе jе Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова. Извор:  

Миодраг Линта

ХРВАТСКА ДА ОСНУЈЕ ФОНД ЗА ОБЕШТЕЋЕЊЕ ЖРТАВА

БЕОГРАД, 14. ЈУНА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта затражио jе данас да Хрватска отпише парничне трошкове за тужбу против те државе због убиства члана породице од 1991-1995. године и да оснуjе фонд за обештећење свих жртава рата.   Линта jе позвао Министарство правде Србиjе и српско Тужилаштво за ратне злочине да траже од хрватске стране да коначно расвиjетли броjна убиства српских цивила и ратних заробљеника. Он jе у саопштењу поздравио пресуду Европског суда за људска права у Стразбуру у корист Ане Јелић, чиjег jе супруга српске националности у новембру 1991. године у Сиску ухапсила хрватска полициjа, а затим га убила. Линта jе оциjенио да ова пресуда показуjе да у

istocno-sarajevo.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ФОРМИРАЊА ОДРЕДА СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ ИЛИЏА

Припадници Осмог одреда Специjалне полициjе Илиџа, у сарадњи са Удружењем ветарана служби безбjедности Републике Српске – Подружница Источно Сараjево и Борачком организациjом Источна Илиџа, обиљежиће данас 22 године од формирања одреда. Предсjедник Подружнице Источно Сараjево Удружења ветарана служби безбjедности Републике Српске Радован Пеjић рекао jе Срни да jе током одбрамбено-отаџбинског рата од 1992. до 1995. године у темеље Републике Српске животе положило 28 припадника Осмог одреда Специjалне полициjе Илиџа. Према програму обиљежавања 22 године од формирања Осмог одреда Специjалне полициjе Илиџа, данас ће у 11.00 часова у цркви Светог Василиjа Острошког на Вељинама бити служен помен преминулим припадницима ове jединице. „У 12.00 часова биће организован сусрет породица погинулих припадника Осмог одреда са

ratko-tribina.jpg

Окупација

Сећате се: Албанци су тог дана у Приштини, на седници коjа jе почела у 15 часова, прогласили независност, уз директан пренос на Си-Ен-Ену, Би-Би-Сиjу и Јуроњузу   МНОГО jе, готово неиздрживо много, лоших, ирационалних, катастрофалних српских поступака и одлука у протекле две и по децениjе о коjима се може полемисати, на њихову тему организовати панеле и семинаре, писати књиге, бранити докторате. Нема у том смислу међу Србима jединствених ставова, нити ће их бити. Што се моjе маленкости тиче, држим да ми jе много тога jасно, да знам одговоре (то никако не значи да сам бистриjи од оних коjи тврде супротно, напротив) али jедна одлука српских властодржаца из 2008. године ни данас ми,

ratko-mladic.jpg

Свједок о гранатирању Маркала

Данас jе у одбрану у одбрану Ратка Младића у Хагу, сведочио бивши преводилац воjних посматрача УН Милорад Батинић.     Он jе рекао да jе у зиму 1994. официр Воjске Републике Српске тврдио да су Муслимани подметнули лешеве на сараjевскоj пиjаци Маркале. Батинић, коjи jе формално и сам био припадник ВРС, описао jе сусрет међународних воjних посматрача с официром ВРС Марком Лугоњом коjи им jе, на основу телевизиjског снимка с лица места, “два-три сата” после експлозиjе на пиjаци 5. фебруара 1994. рекао: “Ја сам убеђен да jе то наштиман процес”. Лугоња jе тврдио да jе обавештаjна служба ВРС, пре експлозиjе, “утврдила да се задњих седам дана из мртвачнице Кошево не врше

tomislav-nikolic.jpg

“Србија ушла у рат да би опстала”

Србиjа jе ушла у Први светски зато што алтернативу ниjе имала и да би опстала, изjавио jе данас председник Србиjе Томислав Николић.     Николић jе нагласио да су на сцени покушаjи фалсификовања историjе и да би неки српску борбу за слободу, коjа jе цео век у свету била симбол борбе за правду и истину, сада да баце у блато. Николић jе на отварању међународног научног скупа поводом стогодишњице Првог светског рата у САНУ рекао да би данашњи скуп могао да носи назив “Чудних ли времена, чудних ли обичаjа”. “Узалудни су броjни докази о неким догађаjима, чињенице и историjска грађа, поjединци из моћног ешалона ће чињенице извадити из контекста, преокренути,

mrkonjic-policija.jpg

Мркоњић Град: Парастос за 22 убијена полицајца

У Станици jавне безбjедности Мркоњић Град данас jе обиљежена 22-годишњица од убиства 22 мркоњићка полицаjца. Њих су на звjерски и подмукао начин убили 13. jуна 1992. године припадници паравоjних формациjа Зелених беретки и ХОС-а (Хрватски оружаних снага) у Шебезима.   За почињене злочине у Шебезима jош нико ниjе одговарао. МУП Републике Српске приjе девет година поднио jе Тужилаштву БиХ приjаву против Јозе Ловреновића, званог Цоле, Шимуна Сарафа, Илиjе Парака, Смаjе Газића, Јозе Лучића из Јаjца и Енеса Кадића, званог Ћело и Усташа из Доњег Вакуфа.   Извор: БигПортал

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.