2014 - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за 2014

СПОМЕН-ПОДРУЧЈЕ У ОВОЈ ГОДИНИ ПОСЈЕТИЛО 6.000 ЉУДИ

31. децембар 2014.

Спомен-подручjе Доња Градина у овоj години посjетило jе 6.000 људи, а наjвише у априлу, када се одржаваjу парастос и помен свим невино страдалим жртвама логора Јасеновац и његовог наjвећег стратишта у Доњоj Градини. „Наjвише посjета било jе у априлу, када jе Спомен-подручjе посjетило 4.179 људи, а парастосу и помену присуствао jе велики броj домаћих и страних званичника“, потврђено jе у Јавноj установи Спомен-подручjе „Доња Градина“. Ове године, у организациjи Спомен-подручjа „Доња Градина“, први пут jе одржана радионица за ученике средње школе, коjа jе добро прихваћена и коjа ће, према наjавама, бити организована и у будућности. „Ову годину обиљежила jе и покретна изложба `Економиjе jасеновачког логора` аутора Тање Тулековић, коjа jе

Календар геноцида: 01. јануар 1942. Годишњица страдања Срба у Лици

31. децембар 2014.

Шума Зеленковац, у Млакви. Усташе су 1. jануара 1942. убиле 11 Срба Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

За Википедију спремни

30. децембар 2014.

Десничари „преузели” контролу над хрватском Википедиjом, па се тамо може прочитати да jе Анте Павелић побољшао статус Срба „Емпириjска” истраживања хрватске Википедиjе: у Јасeновцу убиjена 481 особа Загреб – Хрватска верзиjа Википедиjе изазвала jе праву драму тврдњама да „НДХ ниjе била тоталитарна држава”, као и да су жртве у Јасеновцу „побили партизани”. Усташки покрет ниjе био свесно десничарски радикалан, расистички и тоталитаран, за поjаву усташке иконографиjе у модерноj Хрватскоj криви су масони, антифашизам jе ограничавање свих основних људских слобода, партизанских злочина било jе трипут више него усташких, а у Хрватскоj се редовно организуjу антифашистичко-четничке прославе на рачун пореских обвезника, може да се прочита на хрватскоj верзиjи Википедиjе, наводи „Јутарњи

Дискриминаторски нови нацрт закона о правима бораца

30. децембар 2014.

Координациjа српских удружења породица несталих, убиjених и погинулих са простора бивше Југославиjе затражила jе повлачење нацрта закона о борачким правима из скупштинске процедуре, jер jе дискриминаторски. Допис да из скупштинске процедуре буде повучен Нацрт закона о правима бораца, воjних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица упућен jе Министарству за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе. У захтjеву jе наведено да таj нацрт закона не садржи одредбе о несталим лицима и правима њихових породица, те не укључуjе лица коjа су као цивили нестала или изгубила живот и послиjе формалног престанка ратних операциjа, али у вези са ратом. Нацрт закона уређуjе права цивилних инвалида рата и чланова њихових породица

Омладина ХДЗ-а: Вараждин град „југосмрадова“?!

30. децембар 2014.

Незадовољна чињеницом да jе кандидат СДП-а за предсjедника Хрватске Иво Јосиповић добио наjвише гласова Вараждинаца у првом кругу избора, омладина ХДЗ-а пронашла jе кривца у „jугосмрадовима и УДБИ“?! Текст на феjсбук профилима „вараждинске младежи“ ХДЗ-а, у коме се нападаjу грађани Вараждина зато што су већински гласали за Јосиповића, пун jе националистичких и ксенофобичних опаски. „Вараждин jе jугославизован од времена пљачке и убиjања његових грађана од стране шумских бандита послиjе 1945. године. Дошло jе за 45 година Југославиjе у наш чисти хрватски Вараждин превише jугокомуњара“ – стоjи у тексту омладине ХДЗ-а. Омладина ове странке сматра да су „официри ЈНА и Удбаши долазили плански и да су били контролисани из Београда“. „Управо

Улицу назвати по генералу Славку Лисици

30. децембар 2014.

Борачка организациjа општине Брод затражиће од локалне управе да садашња Стадионска улица буде названа по генералу Воjске Републике Српске Славку Лисици, коjег грађани сматраjу наjзаслужниjим за ослобођење ове општине у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. На сjедници Скупштине ове организациjе делегати су били jедногласни у ставу да буде покренута ова инициjатива. Предсjедник Борачке организациjе општине Брод Зоран Видић рекао jе да jе организациjа ове године имала низ активности на терену и да у раду има подршку локалне заjеднице. „Редовно смо обиљежавали значаjне датуме и одржавали помен парастосе. Осим тога, настоjали смо да помогнемо да борачке категориjе лакше остваре права коjа им припадаjу, почев од стамбеног збрињавања, лиjечења, обезбjеђивања стипендиjа и уџбеника дjеци

Зуроф: Мисе Павелићу – једном од највећих масовних убица – значка срама за Католичку цркву

30. децембар 2014.

„ТЕШКО ЈЕ ПОВЕРОВАТИ ДА СЕ У ЦЕНТРУ ГРАДА ЧЛАНИЦЕ ЕУ ЗБОГ ТОГА ОКУПЉАЈУ СТОТИНЕ ЉУДИ…” Центар „Симон Визентал” осудио jе данас одржавање мисе у Загребу за пронацистичког усташког поглавника Анту Павелића, истичући да то представља „значку срама” за католичку цркву. „Тешко jе поверовати да се у центру главног града чланице Европске униjе, веома близу загребачке jевреjске заjеднице, на стотине људи окупило jуче у знак сећања на jедног од наjвећих европских масовних убица”, навео jе директор израелске канцелариjе тог центра Ефраим Зуроф. Зуроф jе нагласио да jе обележавање 55 година од смрти Павелића „увреда за стотине хиљада његових жртава” и да представља „значку срама” за католичку цркву. На годишњице смрти Анте

Циљ – Статус удружења од репупубличког интереса

29. децембар 2014.

Удружење жена жртава рата из Републике Српске има циљ да добиjе статус удружења од посебног републичког интереса и да се редовно финансира из буџета Републике, рекла jе предсjедник овог удружења Божица Живковић Раjилић. Раjилићева jе истакла да jе удружење ове године позитивно пословало захваљуjући реализациjи проjеката „Жене жртве рата говоре“ и „Снага jе у нама“. Она jе послиjе сjеднице Надзорног одбора удружења у Градишци напоменула да jе ово удружење добило jеднократне помоћи од предсjедника Републике Српске и предсjедника Владе Српске. „Данас jе поднесен захтjев Министарству локалне управе и самоуправе Републике Српске за додjелу jеднократне помоћи“, навела jе Раjилићева. Удружење жена жртава рата из Републике Српске има 263 члана. Извор: Везане

Павић: Херојство учесника НОР-а – примјер

29. децембар 2014.

Градоначелник Приjедора Марко Павић рекао jе данас да се оваj град поноси борцима Народноослободилачког рата /НОР/, jер су они ударили темеље ономе што данас има. „Њихова борба против фашизма, хероjство коjе су показали, као и одговорност према заjедници коjу су градили, може данас служити свима нама за примjер, као и за све будуће генерациjе“, рекао jе Павић, коjи jе данас ветеранима НОР-а у просториjама Градског одбора СУБНОР-а уручио пригодан новогодишњи промотивни материjал. Он jе додао да jе посjетио борце НОР-а у знак сjећања за оно што су урадили, како би им исказао поштовање и пожелио срећне предстоjеће празнике. Предсjедник Градског одбора СУБНОР-а Вељко Родић каже да без подршке локалне заjеднице

Постхумо одликовани борци Републике Српске

29. децембар 2014.

Породицама 17 погинулих бораца Воjске Републике Српске из Дервенте данас су уручена одликовања „Медаља заслуге за народ“, коjим их jе одликовао предсjедник Републике Српске Милорад Додик. Члановима погинулих бораца одликовања jе уручио предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Према његовим риjечима, предсjедник Српске jе на приjедлог ове организациjе постхумно одликовао 205 бораца из циjеле Републике Српске. „Ова одликовања су наjмање што друштво може да пружи породицама погинулих бораца коjи су животе дали, бранећи и штитећи Републику Српску. Породицам остаjе право и на надоканду и она неће изостати“, рекао jе Митровић. Мира Драгић преузела jе признање доиjељено постхумно њеном супругу, коjи jе

Туча у Загребу због мисе Павелићу: Усташе викале „Помоз’ Бог четници“

28. децембар 2014.

И ове године jе jедна загребачка црква одлучила jе да одржи мису за усташког злочинца Анту Павелића, а његови поклоници потукли су се с антифашистима. „Помоз бог четници“ и „нећете jош дуго“ узвикивали су следбеници усташког поглавника Анте Павелића коjи су стигли у Базилику Срца Исусова у Загребу, како би присуствовали миси за ратног злочинца. Како jавља портал Лупига, пред црквом их jе дочекало седамдесетак демонстраната коjи су говорили како Павелић не спада у хрватски друштвени простор, jасно поручивши шта мисле о његовом лику и делу. Павелићевим поклоницима се такве поруке нису свиделе па су међу демонстранте бацали петарде и грудве, а у два наврата су им отели транспарент. Дошло

Капетан Драган: Ако ми не помогнете, у Хрватској ће ме убити!

28. децембар 2014.

Драматични апел Капетана Драгана из аустралиjског затвора, где чека екстрадициjу: Очекуjем помоћ од Владе Србиjе и српског народа да ме не изруче Загребу. Адвокати га све више избегаваjу из страха да неће наплатити ни основне трошкове Познаници су престали да га посећуjу у затворском комплексу НЕ могу да схватим да ме jе Србиjа отписала. Убиће ме у Хрватскоj ако ми не помогнете – ексклузивно за “Новости” каже Драган Васиљковић, познатиjи као Капетан Драган, српски политички затвореник у Аустралиjи, после наговештаjа да ће ускоро бити изручен Хрватскоj. Из притворске ћелиjе у затвору Паркли поручуjе да дане

Игуманова палата без обележја

28. децембар 2014.

Предратни фотографи листа „Време“ забележили су тренутак када jе на врху палате подигнута велика скулптура, 1938. године ПРЕДРАТНИ Београд био jе препун задужбина. Штавише, постоjало jе правило да неко кога jе Бог подарио успехом, има задатак да се одужи долазећим генерациjама. На неки начин правили су себи спомен, а истовремено и велику услугу потомцима. Једно од таквих здања jе и Игуманова палата, коjа и данас краси центар града на Теразиjама. Предратни фотографи листа „Време“ забележили су тренутак када jе на врху палате подигнута велика скулптура, 1938. године. Новинари су записали како су „радници почели монтирање монументалног споменика Сими Игуманову“. После рата оваj градски белег jе нестао. Скинут jе са здања

Апел Влади Србије да спријечи екстрадицију

27. децембар 2014.

Драган Васиљковић, познатиjи као капетан Драган, кога Хрватска терети за наводне ратне злочине, упутио jе Влади Србиjе апел из затвора у Аустралиjи да сприjечи његову екстрадициjу Загребу, упозоривши да ће га у Хрватскоj убити, уколико му званични Београд не помогне. „Не могу да схватим да ме jе Србиjа отписала. Убиће ме у Хрватскоj ако ми не помогнете“, рекао jе Васиљковић, послиjе наговjештаjа да ће ускоро бити изручен Хрватскоj. Он jе из притворске ћелиjе у затвору „Паркли“ рекао за „Вечерње новости“ да дане проводи у тешкоj неизвjесности. „Високи званичници Србиjе су ме охрабривали да издржим робиjу, да ће ми помоћи. Обећали су ми то. Зато и очекуjем помоћ од министра /спољних

Помен команданту Митру Максимовићу Манди

27. децембар 2014.

У Угљевику jе данас обиљежено 12 година од погибиjе воjводе Митра Максимовића Манде, команданта Специjалне jединице Воjске Републике Српске /ВРС/ „Мандини лавови“. Служењем помен-парастоса, полагањем виjенаца и прислуживањем свиjећа окупљени чланови породице, саборци, представници политичког живота општине Угљевик и броjни приjатељи, одали су почаст воjводи Манди. Предсjедник Борачке организациjе општине Угљевик Јован Маринковић рекао jе да jе воjвода Мандо задужио српски народ на овим просторима, те да га народ Републике Српске памти као великог човjека, борца, спортисту. „Као знак сjећања на овог српског jунака сваке године 27. децембра у Угљевику се организуjе низ активности. Борачка организациjа заjедно са Угљевичанима чува сjећање на српског jунака“, истакао jе Маринковић и напоменуо да