
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо
На путевима коjима су се кретале краjишке избjегличке колоне остаjали су лешеви убиjених артиљериjским гранатама, авионским ракетама, снаjперским хицима, ножевима… Драга браћо и сестре, поштовани приjатељи, Ми Краjишници са лиjеве обале Уне, ево већ осамнаести пут, онолико пута колико година и траjе наше изгнанство из завичаjа, на овом светом мjесту, палимо свиjеће за покоj душа нашим рођацима, приjатељима, саборцима и сународницима пострадалим у посљедњем рату и пораћу на подручjу Хрватске и бивше РСК, истовремено се сjећаjући и оних коjи страдаше у свим предходним и накнадним ратовима, погромима и прогонима. А непосредни повод за ову тужну манифестациjу jесте 4. август 1995. – дан када су хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку












