Уз лошу и спору процедуру рјешавања станарских права, постоји застрашивање хапшењем и судским процесима против појединаца који годинама живе у Хрватској, а у неком тренутку постану сумњивци за ратни злочин, истиче Синиша Љубојевић, замјеник жупана Карловачке жупаније Каква је демографска кретања у Карловачкој жупанији показао најновији попис становништва, у поређењу с пописом из 2001. године? Карловачка жупанија има укупно 13.000 становника мање у односу на 2001. У жупанији је тада живјело 15.650 припадника српске мањине или 11,04 посто, док по попису из 2011. живи 13.400 Срба или 10.4 посто. Видљиво је да број Срба опада брже од броја становника опћенито, за што су разлози умирање старог повратничког становништва, економске миграције младих

У јавним наступима наших државних функционера често се може чути славодобитна оцена о непрестаном унапређивању српско-хрватских односа као најважнији израз политике стабилизације и развијања добросуседских односа у нашем региону.Ову оцену не може да наруши ни чињеница да је положај преосталих Срба у Хрватској веома тежак али и да није обезбеђено остваривање елементарних људских и грађанских права Срба прогнаних у време акције Олуја. Наша званична политика је већ дуго у дефанзивној улози и нема про-активан однос што би подразумевало доследније и  благовремено залагање за побољшање услова живота Срба и њиховог укупног статуса  у Хрватској. Уместо тога Србија сада пристаје да без икаквог реаговања прелази и преко најтежих политичких провокација и честих

Да би Хрватска могла да „оде са Балкана” и буде прихваћена у друштву ,,модерних” и „цивилизованих” Европљана њено зло је морало да престане да буде посматрано као хрватско У доминантним тумачењима холокауста као да недостаје једна реч. Често се помињу нацисти и добровољни егзекутори, (малобројне) психопате и (многобројни) обични људи, тоталитарни режим и пропаганда, али ту некако нема много Немаца. Није реч само о политичкој коректности. Хвале вредан обзир у великој мери одражавашироко прихваћено веровање да Западна Европа представља синоним за модерно, културно и цивилизовано – оно подразумева и да у срцу Европе, у домовини Канта, Хегела и Вебера, једно овако велико, тешко појмљиво зло може бити или банално или

Данас се навршава 35 година од смрти Диане Будисављевић, хероине која је у Другом свјетском рату из усташких логора спасила 12 хиљада дјеце. Поводом 35 година од смрти Диане Будисављевић, вечерас ће у Гимназији у Бањалуци бити одржана трибина о овој хероини. Дјеца коју је спасавала Дијана Будисављевић била су углавном српска са Кордуна, Козаре, хрватских и босанских села. Ова акција је била једна од најтежих и по броју спасених најобимнијих хуманитарних акција везаних за концентрационе логоре у Другом сјветском рату. Ипак, од посљедица боравка у логорима, послије спасавања је умрло око 3200 дјеце. Каже да је осјетио страхоте усташких прогона у Другом свјетском рату и као једанаестогодишњи дјечак одведен

Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости. Изостанком толеранције рађа се осећање интензивне одбојности према некоме или нечему. Настаје дубоко, трајно и снажно осећање које изражава анимозитет, љутњу и непријатељство према другом. Настаје мржња. (Израз потиснутог осећања немоћи, несигурности и инфериорности.) Серија примитивих стрела одапетих из кроатоцентричних уста Здравка Мамића, извршног председника великог хрватског фудбалског клуба, и упућене високом државном функционеру, министру спорта, и то само зато што је Србин, следиле су крв сваког коме цивилизованост није непозната и страна. Вођен опсесивном унутрашњом присилом, налази за потребно да се у најјавнијој форми за личност високог друштвеног ранга из редова српске популације у Хрватској изрекну речи “…код њега не видите