У Аушвицу и другим немачким логорима убиjање jе обављано на индустриjски начин, а Јасеновац jе био дивљачка супротност свему томе. У мемориjалном подручjу Јасеновац, на месту бившег усташког логора смрти, код споменика Камени цвет, 12. маjа била jе одржана комеморациjа у знак сећања на пробоj последњих затвореника из логора 22. априла 1945. године, и у знак почасти за све страдале и преживеле логораше.   Тим поводом разговарамо са Јашом Алмулиjем (рођен 1918), новинаром, своjевремено председником Јевреjске општине Београд, аутором три књиге у коjима jе током протекле децениjе кроз многа сведочанства приказао трагедиjу Јевреjа у Другом светском рату. Књигу „Јевреjи и Срби у Јасеновцу”, издање Службеног гласника из Београда, обjавио jе 2009.

Ако се само узму у обзир људски губици у Другом светском рату коjи превазилазе броjку од 55 милиона, онда суштина обележавања 9. маjа треба да буде – никад више. Ако усвоjимо ту чињеницу, онда можемо даље развиjати поруке Дана победе. Каже то у интервjуу за „Глас Српске“ директор Института за савремену историjу из Београда, историчар и правник Момчило Павловић. – Допринос српског народа победи над фашизмом на простору Југославиjе jе одлучуjући не само по жртвама него и по свеопштем антифашистичком и антинемачком расположењу. Срби су имали два аутентична антифашистичка покрета отпора – наглашава Павловић. * ГЛАС: Колика jе важност 9. маjа, Дана побjеде над фашизмом и његовог обиљежавања? ПАВЛОВИЋ: Дан победе jе

„Далеко jе сунце“, каже jедан писац, бивши партизан, коjи касниjе ниjе разликовао отпор српског партизанског покрета отпора од шаке Отпор омладинаца Мадлен Олбраjт,  балканског одељка бироа „Нед“-а и „Ирис-а“. Ниjе он крив, помешало се све. Али, нисмо се ми зато борили.     Почеле су прославе победе над „мрачним фашистичким добом историjе“, а мрак као да jе остао на нашоj ретини до данас. Ко не види да борба ниjе завршена, боље да ништа и не гледа, нити да ишта прославља. Нисмо се ми зато борили. Трговци су jош у Храму, иако их jе Исус Христос пре више од две хиљаде година  отерао. И не само што су у храму, него

Совjетски маршал Георгиj Жуков ратификовао jе 9. маjа 1945. године, испред савезника споразум о њемачкоj капитулациjи у Другом свjетском рату, коjу jе дан раниjе у име Трећег раjха потписао њемачки фелдмаршал Вилхелм Каjтел. Од тада се оваj датум у великом броjу земаља обиљежава као Дан побjеде над фашизмом. Овом чину претходило jе скоро шест година крвавог сукоба, наjтрагичниjег у историjи човjечанства. Други свjетски рат коначно jе завршен безусловном капитулациjом царског Јапана послиjе трагичне употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакиjу 6. и 9. августа 1945. Дан побjеде над фашизмом наjзначаjниjи jе празник у европском календару, а с обзиром на то да означава преломни тренутак у коjем jе и дефинисан будући

Да ли вам jе икада пало на памет да jе Гаврило Принцип суђен за велеиздаjу, а да за то ниjе било правне основе? Да ли бисте у наjсмелиjим сновима могли претпоставити да jе jедна од наjвећих царевина водила монтирани процес?! Зашто да не, када нам jе данашњица крцата сличним поjавама! Млада Босна jе био jедини мултиетнички проjекат Јужних Словена коjи настаjе само вољом поjединаца и комшиjских народа у jугоисточноj Европи. Ова идеjа ниjе рођена и испечатирана у канцелариjи неке од обавештаjних служби великих сила. Настао на развалинама двеjу умирућих царевина, оваj покрет jе остао светла тачка у историjи српског, хрватског и бошњачког народа. Снага те идеjе ниjе скривена у пукоj