Година 1991, Словениjа: Логор у напуштеном руднику Дол при Хра­с­ни­ку, заробљене старешине и њихове породице (жене и деца), воj­нике на од­слу­же­њу воjног рока, цивиле, везаних руку на леђима, по­бу­ње­ни­ци довозе ка­мио­ни­ма фургонима са искљученом вентилациjом, трпаjу у руд­ничке лифтове, спу­ш­та­jу у окна пуна воде, прашине и гасова и ту ос­та­в­ља­jу. Лица „на обради“ трпаjу у на­пуштене прљаве просториjе, са бе­тон­ским по­дом, по 150 (!!) особа у простор ве­личине 14х6 метара, без воде и хра­не, ће­ба­ди за спавање! Одузимаjу им све: но­вац, накит, лична доку­ме­н­та, го­во­ре­ћи „држави (!?) коjа ратуjе са другом др­жа­вом, требаjу сре­д­ства за рат“. Логор Крањ: око 40 воjника ЈНА раздвоjили по националноj при­па­д­но­сти, у jедан угао Хрвати, у други Шћиптари, у трећем

Споменик жртвама геноцида, као симбол и опомена, требало би да подсећа на Јад Вашем у Јерусалиму. Александар Матановић: Угледаjмо се на Јевреjе коjи са посвећеношћу чуваjу од заборава своjе жртве     ИДЕЈА да се изгради споменик жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до “Олуjе”, коjу су покренуле “Вечерње новости” и коjа jе стекла велику подршку jавности, отворила jе питање будућег изгледа спомен-обележjа, спомен-музеjа или мемориjалног центра. Оваj симбол страдалништва своjом снагом и поруком требало би да зрачи на читаву околину и буде своjеврсни сабирни центар са обимном библиотеком, архивом и албумима са илустративним материjалима, где би посетиоци и визуелно могли да се увере у злочин и прате његову хронологиjу.   – Српски Јад Вашем био

„Подигнимо споменик жртвама геноцида“ наишла на велику подршку у jавности. Инициjативни одбор, у коjем су еминентне личности, идеjу о спомен-обележjу представиће државним институциjама   СЕРИЈА „Подигнимо споменик свим жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до ’Олуjе’“, коjу су покренуле „Вечерње новости“ и током претходних дана обjавиле осам наставака, изазвала jе огромно интересовање jавности, не само стручне. Осим академика, угледних професора, историчара и књижевника коjи истражуjу злочине над Србима у 20. веку, jављаjу нам се бивши ратници, логораши, потомци жртава и сведоци геноцида, из свих краjева земље и расеjања апелом да се „у име невиних страдалника коначно подигне српски Јад Вашам“.       Ову величанствену идеjу да се од заборава отргну сви невино страдали у

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до „Олуjе“ (8). Иванишевић: Једино од Срба траже спискове жртава. Павловић: Мемориjал треба да одржава сећање на злочин     СПОМЕНИК жртвама геноцида потребан нам jе као хлеб, насушни. Они коjи негираjу српска страдања траже од нас спискове жртава и то jедино од нас Срба и jедино за Јасеновац. А, не усуђуjу се да те спискове траже од Руса, Пољака, Јевреjа, каже за „Новости“ Миливоjе Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку.     – Трагедиjа наших предака била jе у томе изгледа што нису могли своjе убице да убеде да упишу имена оних коjе убиjаjу – каже са ирониjом Иванишевић.

U земљама региона у овом моменту живи више од два милиона и 200 хиљада декларисаних Срба. Као и барем jош толико наших сународника коjи су, као верни Југословени, после распада СФРЈ пожурили да се брже-боље утопе у национално ткиво неког од већинских народа у околним државама, обезбеђуjући себи на таj начин разне привилегиjе. Погубно и поражаваjуће! Поjава готово незапамћена код других народа.     Ова алармантна тенденциjа самоуништења, коjа у комбинациjи са наjмаштовитиjим видовима асимилациjе већ пола века континуирано десеткуjе наш народ, уз све уважавање поjединачних инициjатива, на жалост у Србиjи никада ниjе подстакла акциjу ширих размера у смислу утврђивања надпартиjске фундаменталне националне стратегиjе коjа ће на jедан дужи период