arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
razarac_dubrovnik.jpg

ОБЛАСНИ ОДБОР ЈАДРАНСКЕ СТРАЖЕ У ДУБРОВНИКУ

Јадранска стража основана jе 1922. Друштвени знак био jе буздован Краљевића Марка извучен напола из мора. (1). У Дому Јадранске страже у Тивту Јадранска стража одржала jе 22.марта 1931. своjу скупштину. Таjник Блажо Ђуровић обраћаjући се омладини истакао jе: „ од тебе омладино, узданицо наша, сви ми очекуjемо остварење своjих снова, … а особито наша браћа и сестре коjи данас чаме у ропству туђина, гледаjу у тебе и чекаjу да им ти наjавиш зору нових дана, ускрснуће своjе.“ Идеал Јадранске страже био jе „Све за Јадран, а Јадран ни за што.“ (2). Делегациjа Јс. из Трпња посетила jе национално село Горњу Врућицу. Од 240 становника учланило се 30 лица, т.j.

kneginja-zorka.jpg

Недељковић: Пододбор Друштва “Књегиња Зорка” у Дубровнику

Добротворне Задруге Српкиња биле су просветна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро-Угарскоj. Прва Задруга основана jе 1867. у Новом Саду а Задруга Српкиња Дубровкиња основана 1887. Свима им jе био заjеднички задатак : организовање жена за рад на општем добру, оснивање српских виших девоjачких школа и културни рад преко новина „Женски Свет“. Лист jе излазио jеданпут месечно у Новом Саду од 1886 до 1914. Лист „Женски Свет“ писао jе о раду дубровачке задруге. Задруга Српкиња Дубровкиња приредила jе на св. Николу 6 (18) децембра 1894. Беседу. На беседи jе суделовало Српско пjевачко друштво „Слога”, грађански оркестар, ученице српске женске школе Божа Бошковића : Мила Јелић, Љубица Врчевић, Илка Герун,

Otvaraњe-izlozhbe-Moјe-Јadovno-20.jpg

ИЗЛОЖБЕНА ПОСТАВКА „МОЈЕ ЈАДОВНО“ ДО 20. ЈУЛА

Прву изложбу након 71 године од великог страдања Срба и Јевреjа у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, постављену у холу Одсjека за историjу  Филозофског факулетета у Бањоj Луци, за нешто више од три седмице видjело jе око 500 посjетилаца,а Ви ту могућност имате jош само до до 20 jула.  Млади људи, углавном студенти са више факултета , до сада готово потпуно необавиjештени о величини и  бруталности злочина у поменутом комплексу логора, имали су прилику да се упознаjу са  свим значаjним аспектима jадовничког страдња Срба и Јевреjа. Ова изложба поред информативно-изложбеног карактера има и истраживачки карактер у обиму у коjем jе то методолошки могуће у раду са оваквом врстом историjских извора

Derventa_spomenik.jpg

ХАМЗИЋ СЕ КРИЈЕ У ЊЕМАЧКОЈ

ДЕРВЕНТА, 16. ЈУЛА (СРНА) – Бивши припадник ХВО-а Нихад Хамзић звани Фриц, против кога jе потврђена оптужница због ратног злочина над српским цивилима у логорима на подручjу Дервенте и Брода, криjе у Њемачкоj од када jе сазнао да jе на списку оптужених, jавља дописник Срне.   Хамзић, коjи jе jедно вриjеме након рата живио у Босанском Петровцу, био jе немилосрдан према заробљеним српским цивилима, а његову тортуру осjетили су чак и они с коjима се приjе рата дружио и радио. Чедо Марић каже да jе са Хамзићем радио у Фабрици обуће у Дервенти и да су били нераздвоjни. „Када сам доведен у логор Хамзић ме ниjе познавао већ ме jе

Срна

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА И ЦИВИЛМА

ШАМАЦ, 16. ЈУЛА /СРНА/ – У Доњоj Црквини код Шамца данас jе служен парастос за 16 бораца погинулих у Народноослободилачком рату /НОР/ од 1942. до 1945. године, за 10 погинулих бораца од 1992. до 1995. и за три цивилне жртве. Парастос jе служен у организациjи Борачке организациjе и Мjесне заjеднице Доња Црквина, а постављена jе и спомен-плоча угледном Србину из овог краjа Ристи Јеjићу на дому “Марко Душановић“ у Доњоj Црквини. Парастос jе служио свештеник Миодраг Стевановић, након чега су породице погинулих положиле виjенце и цвиjеће. Спомен-плочу Ристи Јеjићу открила су дjеца погинулих бораца из Доње Црквине Перо Вуjичић и Боjан Вуковић. „Приjе осам година у свом програму Борачка организациjа

jadvasem.jpg

ПРОСВЈЕТНИ РАДНИЦИ СРПСКЕ ПРВИ ПУТ НА СЕМИНАРУ У ЈАД ВАШЕМУ

ЈЕРУСАЛИМ, 16. ЈУЛА /СРНА/ – Свечаном церемониjом данас jе у Јерусалиму озваничено прво институционално учешће просвjетних радника из Републике Српске /РС/ на семинару Међународне школе Јад вашема, водећег мемориjалног и научно-истраживачког центра холокауста у свиjету.     „Група од 10 просвjетних радника из циjеле Српске, организована од Педагошког завода Републике Српске и предвођена његовим директором Миром Грбић, похађаће интензиван jедноседмични семинар, коjи финансиjски покрива ова израелска установа“, изjавио jе за Срну помоћник шефа Представништва РС у Израелу Александар Николић. Полазнике семинара на отварању су срдачно поздравили шеф Представништва Републике Српске у Израелу Арие Ливне, амбасадор БиХ у Израелу Бранко Кесић и директор Међународне школе Јад вашема Дорит Новак. Током семинара

vesna_terselic.jpg

Мерчеп треба доживјети пресуду

Мислим да би наjтрагичниjи епилог суђења Мерчепу био да се услиjед погоршаног здравственог стања оптуженику догоди нешто jош горе, тако да jе важно, понављам, водити рачуна о здравственом стању оптуженика. У прилог томе, сjетимо се случаjа Ђуре Бродарца, осумњиченог за злочине у Сиску и Осиjеку, а на међународноj разини случаjа Слободана Милошевића, истиче Весна Тершелич, водитељица Документе. Како гледате на одлуку Врховног изванрасправног виjећа загребачког Жупаниjског суда да се због незадовољаваjућих увjета у болници за особе лишене слободе Томислав Мерчеп, оптуженик за ратне злочине против цивила, брани са слободе? – С обзиром на увjете у затворскоj болници та одлука ниjе изненађуjућа, jер треба водити бригу о здрављу затвореника. Наравно да свjедоцима ниjе лако кад оптуженик

zociste_1.jpg

Рушили српске светиње а сада долазе да се помоле за здравље

Окупиране териториjе – Празник светих чудотвораца Козме и Дамjана обележен jе у суботу светом архиjереjском литургиjом у истоименом манастиру у Зочишту код Ораховца на окупираним териториjама. Светоj литургиjи коjу jе служио владика Теодосиjе, епископ рашко-призренски, уз саслужење свештенства присуствовало jе више стотина верника коjи су пристигли из свих краjева окупираних териториjа али и централне Србиjе. „Посебно ме радуjе што jе на овогодишњу славу стигао велики броj верника, коjи jе, како се процењуjе, навећи од када jе манастир обновљен“ – истакао jе Марjан Шарић, председник српске општине Ораховац, на чиjем поручjу се налази манастир Зочиште и истоимено село. И док обjашњава да осим неколико монаха у манастиру, у Зочишту од 1999.

jevreji_logor.jpg

Пронађен злочинац одговоран за депортацију 15.000 Јевреја

Центар Симон Визентал проследио jе мађарском тужилаштву информациjе о ратном злочинцу из Другог светског рата Ласлу Чатариjу, осумњиченом за учешће у депортациjи више од 15.000 Јевреjа, jављаjу београдске агенциjе   Како jе саопштила канцелариjа Визенталовог центра у Јерусалиму, веруjе се да у Будимпешти живи Чатари коjи jе на врху листе наjтражениjих ратних злочинаца те међународне jевреjске организациjе за људска права.   Центар каже да jе мађарским тужиоцима доставио нов доказ о Чатариjу.   По Центру Симон Визентал, Чатари jе био шеф полициjе у словачком граду Кошице, коjи jе у време Другог светског рата био део Мађарске, и у лето 1941. jе имао „кључну улогу“ у депортациjи 300 Јевреjа у Украjину где су убиjени.   Чатари jе осумњичен

obnova_kuca.jpg

Затвор због продаје обновљених кућа

Избеглим Србима, коjи не живе у обновљеним кућама у Хрватскоj, стижу тужбе да врате уложен новац. Представници Срба упозораваjу да су то етнички мотивисани судски процеси и да нема ни егзистенциjалних, али ни безбедносних услова за повратак Срба. Срби протерани из Хрватске дуго су чекали на обнову своjих у рату уништених кућа, али им сада хрватска држава шаље тужбе за повраћаj новца уложеног у обнову пошто у тим кућама нико не живи. Представници Срба из Хрватске упозораваjу да су то етнички мотивисани судски процеси и да нема ни егзистенциjалних, али ни безбедносних услова за повратак Срба. Захтеваjу укидање Закона по коме Срби наjмање 10 година мораjу да живе у обновљеним

kostres-92.jpg

ОСВЕШТАН СПОМЕНИК СРПСКИМ ЖРТВАМА У КОСТРЕШУ

ДЕРВЕНТА, /СРНА/ – У Кострешу код Дервенте   14. jула   jе освештан новоизграђени споменик, подигнут у знак сjећања на цивиле и воjнике из овог мjеста коjи су убиjени у Одбрамбено-отаџбинском рату. Споменик, коjи jе подигнут у порти православне цркве у Кострешу, освештао jе локални свештеник, а виjенце и цвиjеће положиле су делегациjе Скупштине општине, борачких удружења и политичких странака из Дервенте. Предсjедник општинске Борачке организациjе Боро Добриловић рекао jе да су припадници регуларне воjске Хрватске и паравоjних хрватско-муслиманских jединца у маjу 1992. године напали село Костреш, у коjем су живjели Срби, и убили велики броj људи, међу коjима jе било стариjих особа, али и жена и дjеце. „Још се трага за десет лица чиjи

zlocini_kosovo.jpg

И дипломате прикривају тешке злочине на Косову

Сурово убиство брачног пара Јевтић у Талиновцу само jе jедан у низу злочина над Србима на Косову и Метохиjи коjи jошнису р асветљени. Злочини се нижу пред очима међународних снага. Ни скоро две године после обjављеног извештаjа о трговини органима на Косову нема првих резултата истраге. Не зна се ни ко jе налогодавац и организатор мартовског погрома из 2004. године, када jе убиjено 19 особа, као ни ко jе подметнуо експлозив испод аутобуса 2000. године у Подуjеву, када jе у терористичком нападу убиjено 10 Срба. Породице око 300 жртава трговине органима и даље чекаjу одговор на питање ко jе крив за злочине какви се не памте. На овом случаjу тренутно раде два међународна тима на Косову –

sahrana_bratunac.jpg

Крађом костију прикриван злочин

чланови породица погинулих, саборци, борачка и општинска делегациjа, састављена од српских представника власти, положиле су цвеће и запалили свеће на Воjничком гробљу у Братунцу, где jе сахрањен наjвећи броj настрадалих и на српским стратиштима у Биљачи и Сасама. Десет накнадно ексхумираних тела 10. jуна 2010. године сахрањено jе – седам на Воjничком гробљу у Братунцу, jедан мушкарац jе по жељи породице сахрањен у породичном гробљу на Залазjу где jе пре 20 година пао у заробљеништво бранећи своjе село и породицу, а двоjе идентификованих превезени су у Србиjу и сахрањени у местима где им живе породице. Породице страдалих Срба, коjи су пре више од две године ексхумирани у сребреничком селу Залазjе, тврде

zivko_budimir.jpg

Будимир помиловао осуђеника за ратни злочин

Предсjедник Федерациjе БиХ Живко Будимир, прошлогодишњим потписивањем одлука о помиловању 96 осуђеника, за коjе у чак 85 случаjева сагласност нису дали првостепени судови и федерално Министарство правде прекршио jе Закон о помиловањима Будимир jе, наиме, супротно Закону о помиловању ФБиХ, коjи забрањуjе помиловање ратних злочинаца, одлучио ослободити неиздржаног диjела казне Меху Ибришевића, осуђеног на 15 година затвора за ратне злочине коjи jе иза решетака зеничког затвора требао бити до 27. децембра 2014. године. Исти извор наводи да jе индикативан и случаj помиловања извjесног Мате Булића, за коjег у евиденциjама о помиловању нема никаквих података осим да jе осуђен на 15 година затвора, што према висини казне, открива да jе у питању теже кривично дjело. У

koka-kola-rusija.jpg

Латино и Методије (8) – Идеолошке флоскуле против ћирилице

Коjим писмом пишеш? Питање jе коjе се може поставити само Србину. Ми смо тренутно jедини народ у цивилизованоj Европи, чиjи се апсолутно сви припадници могу похвалити да умиjу читати и писати по двиjе азбуке, на jедном те истом jезику.   Оваj фељтон се намjерава бавити тим феноменом. Његовим посљедицама по српске националне, односно културне интересе. Од када датира овакво стање, какви су његови резултати, и шта нас очекуjе у будућности?   ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА СТРУЧНО ПОЛИТИЧКИ   Уз ризик очаjања, треба признати да jе противћирилични метод успио на идеолошком пољу. На залудним интернет форумима, напримjер, може се примjетити профил подлеглог српског омладинца. Познатог као тинеjџер. Не само да jе усвоjен агресорски систем

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.