arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
freearab.jpg

Злочини црних нациста у Србији

22. јул 2012.

Пошао сам са др. Павлом Милошевићем на Равну Гору. Један наш заједнички познаник упознао нас са једним симпатичним погрбљеним чичицом из околине Косјерића. Поче старац, додуше прилично неповезано да нам приповеда о ратним догађајима у околини Косјерића, Сечереке и Пожеге. На крају започе причу да је у његовом селу био релативно подношљив живот све до 1944. када су дошли црнци у немачким униформама. Пре неколико месеци тражећи податке о немачким ратним злочинима, обратио сам се за помоћ др.Ђорђу Лопичићу. Добио сам судске записнике и прелиставајући оптужбе на моје изненађење пронађох оптужницу против неког немачког мајора команданта 845 црначко-арапског батаљона који је направио незапамћене злочине у Србији дуж комуникације Ужице-Пожега-Косјерић. Старац

savo_strbac_1.jpg

НИЖИ СУДОВИ ДА ПОШТУЈУ МИШЉЕЊЕ ВРХОВНОГ СУДА

22. јул 2012.

ЗАГРЕБ, /СРНА/ – Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац нада се да ће нижи судови у Хрватскоj поштивати мишљење Врховног суда према коjоj jе Хрватска крива за смрт деветоро Срба у селу Вариводе и да ће поштено пресудити о висини накнаде штете Србину Јовану Берићу за убиство родитеља 1995. године у том селу.     Штрбац jе Срни изjавио да jош нема правоснажне пресуде, него да су само поништене пресуде Општинског суда у Книну и Жупаниjског суда у Шибенику и да jе наложено ново суђење. „Ово jе веома важна одлука Врховног суда Хрватске, jер мишљење тог суда обавезуjе ниже судове и jа мислим да ће сада формално нижи инстанце утврђивати

brcko_spomenik.jpg

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА ПОГИНУЛЕ БОРЦЕ ВОЈСКЕ РС

22. јул 2012.

БРЧКО,  (СРНА) – Поводом Светог великомученика Прокопиjа коjи се у Ражљеву, код Брчког обиљежава као сеоска слава, jуче jе на споменику борцима Воjске Републике Српске, палим у одбрамбено- отаџбинском рату у центру села служен парастос, а броjне делегациjе положиле су виjенце и запалиле свиjеће.   Нешто касниjе у овом селу у источном диjелу Брчко дистрикта, виjенци су положени и на гроб Бошка Перића – Пеше, великог српског jунака из посљедњег рата. Том приликом служен jе парастос и прислужене су свиjеће. Церемониjи jе присуствовао градоначелник Брчко дистрикта Мирослав Гаврић, те представници Борачке организациjе Републике Српске у Брчко дистрикту, Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Српске из Брчког, те

varivode-krst1.jpg

Хрватска одговорна за злочин у Вариводама

21. јул 2012.

Врховни суд Хрватске пресудио – Република Хрватска одговорна за смрт девет српских стараца, ликвидираних на кућном прагу у селу Вариводе, два месеца после акциjе „Олуjа“. Над цивилима у Вариводама два месеца после акциjе „Олуjа“ извршен jе терористички чин из политичких побуда, са циљем изазивања страха, ужаса и осећаjа личне несигурности грађана, пресудиле су судиjе Врховног суда Хрватске, пише риjечки Нови лист.  Република Хрватска одговорна jе за убиство деветоро стариjих особа српске националности коjи су у селу Вариводе 28. септембра 1995. године ликвидирани из ватреног оружjа на кућним праговима, одлука jе Суда. Решење коjим се признаjу жртве и недвосмислено утврђуjе мотив злочина Врховни суд jе донео одлучуjући по жалби Јована Берића на

srb.jpg

ПРОСЛАВА УСТАНКА У СРБУ

21. јул 2012.

Latinica Српско народно виjеће, Општина Грачац и Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Вас позиваjу на прославу годишњице Дана устанка 27. 07. 1941. Народни збор одржат ће се 28. 07. у 12h код споменика Устанку у Србу. Заинтересирани за полазак из Загреба могу се jавити наjкасниjе до петка 27. 07. до 12х на броj 00385-1-4886-368 и осигурати мjесто у аутобусу. Након церемониjалног диjела програма предвиђено jе дружење окупљених уз грах и наступе културно-умjетничких друштава.    Извор: СНВ

Дама у црним чизмама и заслужена казна за „негирање геноцида“

21. јул 2012.

Када читам Поговор у књизи „Сребреница: фалсификовање историjе“[1]он звучи пророчански: „Они се зато неће упуштати у расправу поводом ове књиге коjу би, да могу, наjрадиjе забранили а ауторе послали у концентрациони логор за ‘негирање’ њихових пропагандних фабула. По опробаном рецепту, уместо да изађу на интелектуални двобоj покушаће да ћутњом прекриjу чињенице и аргументе коjи су убитачни по њихове тврдње.“ Испоставило се да „могу“ да jе забране, и у БиХ то су већ учинили. Први део нашег пророчанства jе испуњен. Други део остварио се (потенциjално) 10. jула када jе Хелсиншки одбор за људска права у Србиjи, орвеловска организациjа за репресиjу људских права на челу са Соњом Бисерко, упутио захтев да „новоизабрани

pristina1.jpg

ЕУЛЕКС ИНТЕНЗИВИРА ИСТРАГУ О РАТНИМ ЗЛОЧИНИМА

21. јул 2012.

ПРИШТИНА, /СРНА/ – Еулекс приводи к аjу истраге о одговорности двоjице челника некадашње Ослободилачке воjске Косова /ОВК/, а сада високих функционера привремених косовских институциjа, за злочине над Србима и неалбанцима на подручjу Дренице од jесени 1998. године до 11. jуна 1999. године, потврдили су Срни високи званичници Еулекса, коjи су жељели да остану анонимни.Извори Срне наглашаваjу да jе риjеч о бившим официрима ОВК, одговорним за оперативну зону Дреница – подручjе од Косова Поља на истоку до Косовске Митровице и Истока на западу Косова, те до Клине и Ораховца на jугу. Један од њих jе сада члан Косовских безбjедносних снага, док jе други активно политичко лице. „Идентитет осумњичених се чува, jер jе риjеч о високим

kobno-pecanje.jpg

Кобно пецање на ничијој земљи

21. јул 2012.

Радован Стоjшић упутио се 15. jула 1992. из Сремских Лаза, на ратноj линиjи раздваjања, на пецање према Босуту. Никада се ниjе вратио. Његова jе породица тек недавно добила обавест да jе сахрањен 25. jула 1992. у Винковцима и да jе умро од инфаркта, у што озбиљно сумњаjу Након што jе породица Радована Стоjшића, несталог за време рата, готово 20 година безуспешно трагала за његовим посмртним остацима, изгубивши сваку наду да ће их икада пронаћи, испоставило се да jе несрећни човек свега десет дана после нестанка, jош 1992. године, био сахрањен на градском гробљу у Винковцима, тек неколико километара од свог кућног прага у Сремским Лазама. Барем тако говоре документи до коjих су у маjу успели доћи Душан Стоjшић иСнежана Ловриновић,

amir-camdzic.jpg

Алија Изетбеговић је изабрао рат

21. јул 2012.

У овом чланку настоjаћемо да освиjетлимо jедну истину. Риjеч jе о томе да су Алиjа Изетбеговић и муслимански руководиоци из Странке демократске акциjе (СДА), одбацивањем „хисториjског споразума” са Србима из августа 1991. године, свjесно изабрали рат. Но приjе свега, предочићемо текст овог документа: „Суочени с развоjем догађаjа коjи у себи носе све већу опасност од конфронтациjе наша два народа, чиjи се интереси хисториjски не сукобљаваjу и коjи никада нису имали сукоб такве врсте, свjесни своjе одговорности пред народима коjе заступамо и свим народима Босне и Херцеговине и Југославиjе, одлучили смо да у циљу будуће сурадње и мира успоставимо и потпишемо сљедећи политички споразум: 1. Свjесни тешкоћа коjе су наслиjеђене и

ante_lesaja.jpg

Књиге су завршавале на сметљишту, неке и у ватри

20. јул 2012.

Наjвише jе књига бацано директно на сметлиште, а биле су ношене и у контеjнере. Грађани би често реагирали на такве ствари, било писмима у новинама, било приjавама. Било jе и примjера спаљивања књига. Рецимо, ваш колега Игор Ласић описуjе jедан такав случаj у школи у Великоj Горици. Било jе тога и другдjе, примjерице у Пожеги и неким другим мjестима, истиче Анте Лешаjа, аутор књиге „Књигоцид – уништавање књига у Хрватскоj 1990-их“ о суставном чишћењу хрватских библиотека од непожељних аутора и наслова Вишегодишњи рад на скупљању материjала о избацивању књига из хрватских књижница током деведесетих година, коjи jе подузео публицист, преводилац и књижничар Анте Лешаjа, на краjу jе уродио књигом под насловом

glineni_vojnik.jpg

Бојан Арбутина: Глинени војник

20. јул 2012.

Глинени воjник jе прича о добром човеку у злу времену. Прича о Лазару новог доба чиjа врлина побеђуjе по цену властите жртве. Лазар jе на првом месту човек, па тек онда припадник jедног од два сродна а завађена народа – српског и хрватског, син часног jугословенског официра и благе маjке.   Истанчаног сензибилитета и високо образован, Лазар говори о породичноj и народноj историjи од Првог светског рата до последњег, грађанског рата у бившоj Југославиjи. Његова реч jе истинита и недвосмислена, а тиме оштриjа и болниjа за све коjи истину замењуjу лажjу, а човечност мржњом.   Пореклом из Глине на Баниjи, Лазар jе као мали правио глинене воjнике, загледан у своjе

Srebrenica-1.jpg

Ирански ПрессТВ: Улога НАТО-а у сребреничком масакру

20. јул 2012.

Један од наjбруталниjих инцидената у новиjоj историjи jе масакр у сребреници коjи jе 1995.године  починила паравоjна група под именом „Шкорпиони.“ Сада имамо крунског сведока и хрпе службених докумената да категорички докажемо да jе наредба коjу jе издао НАТО а не само „посматрачки став“ Холанђана довео до ових убистава, већ и да jе НАТО регрутовао, плаћао и контролисао Шкорпионе. Суђење Ратку Младићу могло би, или би бар требало да доведе до пропасти Међународног суда за ратне злочине (ИЦЦ). Као што jе Тимоти Бланчфорд- Хенчли истакао у српском СОС-у „Суђење Ратку Младићу на на овоj фарси од Међународног Суда за ратне злочине–тоj травестиjи правде и увреди међународног закона коjи киднапуjе људе, незаконито

miljka_kajganic.jpg

„Црква на точковима“ у спомен Крајишницима

20. јул 2012.

Завичаj, наjлепша реч! Он jе маjчино гнездо, очева снага. Ведрина и облак. Песма коjа снажи, несрећа коjа боли. Завичаj jе двориште на коjе први пут стаjе несигурна дечjа нога… записаће Миљка Каjганић у „Цркви на точковима“, књизи кратке прозе, како jу jе у рецензиjи означио др Душко Бабић.     ШТИВО ИЗ ЗАВИЧАЈА: Миљка Каjганић А завичаj госпође Каjганић, рођене Бекић, професорке jугословенске књижевности и српскохрватског jезика (тако се то некада звало) jе Кордун чиjи житељи су се, смештени на простору између два моћна царства грчевито борили да опстану и да свима буду „прави“. Али, стално су их проглашавали кривима, због чега су „све док царевине нису посустале у осваjању

Срна

ДАНАС ЕКСХУМАЦИЈА НА ОЗРЕНУ

20. јул 2012.

БАЊАЛУКА, 20. ЈУЛА /СРНА/ – По наредби Суда БиХ данас ће на локалитету Мичине Њиве на Озрену бити извршена ексхумациjа, jер се претпоставља да се ту налазе посмртни остаци шест припадника Воjске Републике Српске, потврдила jе Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Леjла Ченгић.Ченгићева jе навела да ће представници Института присуствовати ексхумациjи, коjом руководи Тужилаштво БиХ. Она jе рекла да ће данас, такође, по наредби Суда БиХ, у организациjи Тужилаштва БиХ бити извршена ексхумациjа и на локалитету Ратине, општина Калиновик, а претпоставља се да се ту налазе посмртни остаци 24 цивила бошњачке националности. Ченгићева jе додала да jе почетак ових ексхумациjа заказан за 10.00 часова. Организациjа породица заробљених и

privrednik_1.jpg

РАДИ, ШТЕДИ И БОГУ СЕ МОЛИ

19. јул 2012.

Године 1895. основана jе Српска банка у Загребу. наредне године, Савез српских земљорадничких задруга, а неупуних годину дана касниjе „Привредник“- друштво коjе ће помагати да бистра, радна и сиромашна српска деца, заврше занат или се оспособе за трговачке послове. Оснивач све три српске институциjе у Загребу био jе Владимир Матиjевић, банкар и велики национални радник, коjи jе Србе звао да се ману политичких трвења и окрену се економиjи, речима: „Политичка моћ jедног народа почива на економскоj моћи!“ За педесет година свог рада – укинут jе 1947. – на занате, у трговину и угоститељство, „Привредник“ jе упутио 40 хиљада сиромашне, сеоске, српске деце. Начело „Привредника“ гласило jе: „Наjвеће jе доброчинство дати

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Божић у Придворици 1942.

У знак сjећања на невине жртве jедног од наjмонутрознииjих злочина, покољ српског становништва

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА