Niko se nije tako lako, bezbolno, jednostavno, naprasno, strasno, odricao sebe, svog bića, korena, imena, idetiteta, svojih predaka, dedova i očeva, svoje kulture i istorijske prošlosti kao što su se odricali ljudi ovog tla i ovog vremena. Samo se nama može dogoditi da nam zabluda bude bliža od stvarnosti, zagonetka od rešenja, slepilo od jasnog vida, magla od čistog horizonta; samo nama mogu biti bliži ljudi neznanog korena i neispitane prošlosti od ljudi sa imenom, prezimenom i srednjim slovom oca i majke, samo se nama može dogoditi da damo veru za neveru, umlje za bezumlje. Ako je u nama ostalo još malo poštenja, zagledajmo se, bar za trenutak, u –

List dubrovačkih Srba ,,Dubrovnik” pisao je o svim događajima vezanim za borbe za oslobođenje i ujedinjenje i ličnostima koje su u njima učestvovali.  Povodom smrti Pavla Popovića list ,,Dubrovnik” je istakao da se u Dubrovniku  upoznao sa inteligencijom dubrovačkog starijeg i mlađeg naraštaja.  U svojim sjećanjima u listu ,,Dubrovniku” V. M. Vukmirović je istakao : ,,Davno, još pre Balkanskih ratova, običavali su dolaziti Dubrovniku u posjetu mnogi ugledni Srbijanci. Mi, ondašnji dječaci, u njima smo gledali Srbiju Kralja Petra, koja ima da povede krvavo kolo oslobođenja. … Međutim Pavle nije dolazio u Dubrovnik jedino zbog našeg Arhiva. … Dolazio je on k nama i tražio žive ljude. Dum Ivan kanonik

Proslava 25-godišnjice oslobođenja Stare Srbije 1937. počela je sokolskim sletom u Skoplju, čiji je pokrovitelj bio Knez Namjesnik Pavle.  U proglasu sletskog odbora ističe se : „Rijetko koje mjesto osim Beograda, tako izrazito oličava sudbinu Balkana, koliko naše Skoplje. Uprkos nevoljama robovanja, u njemu se nikad nije gasila nacionalna misao i kulturna snaga našeg naroda, čak ni onda, kada su pod tuđinskim udarcem isčezle dragocjene tvorevine Nemanjića…“.   Proslava oslobođenja trajala je tri dana, a završila se povorkom kroz Skoplje, dugom tri kilometra.(1) Na V pokrajinskom sletu u Skoplju učestvovali su sokoli iz cele Jugoslavije. Najveće zasluge za uspeh sleta imao je Velimir Popović, starešina Sokolske župe Skoplje i predsednik sletskog odbora. (2) Krajem oktobra

Prilikom obilježavanja 16. godišnjice hrvatske vojne operacije „Oluja“ 5. avgusta 2011. godine u Kninu, Ivo Josipović je izjavio da neće proći dugo vremena kada će Srbi iz Krajine zajedno sa Hrvatima slaviti „Oluju“, odnosno 5. avgust kao dan pobjede u domovinskom ratu, nakon što prihvate istorijske činjenice vezane za Drugi svjetski rat koje su na strani hrvatskog naroda i hrvatske države.   Da bi bar donekle potvrdio svoju ocjenu datu 5. avgusta 2011. godine u Kninu Josipović je na perfidan način nastavio da u svojoj državničkoj aktivnosti ponižava u prvom redu krajiške Srbe kroz veličanje hrvatske zločinačke vojne operacije „Oluja“, pa je u Knin 5. avgusta 2012. godine na obilježavanje

Povodom izjave premijera Ivice Dačića da „hoće da vodi realnu politiku, a ne nebesku Srbiju“, njegovo preosveštenstvo umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije poručio mu je da zemaljske Srbije nema bez nebeske.     Epsikop Atanasije je u otvorenom pismu upitao Dačića da li zna da za Srbe Svetoga Save i kosovskog Velikomučenika Lazara nema zemaljske Srbije bez nebeske, kao što nema ni ljudskog bića samo zemaljskog, bez nebozemnog.   U pismu se naglašava da pravoslavna vera i Crkva Božja žive život koji započinje na Zemlji, a nastavlja u Carstvu nebeskom po srpskom svetokosovskom Zavjetu i ne prihvata takozvano „civilizacijsko“ raspolućenje i degradiranje čovjeka i naroda svođenih na ovozemnu horizontalu groba i smrti.   Umirovljeni

Povodom teksta „Ne udvaram se publici”, nedelja, 19. avgusta 2012. U saznavanju prošlosti jedino je legitimna i poželjna naučna revizija (dograđivanje). No, ona ponajmanje utičena društvenu svest. Mediji i slika prednjače. Intervjui povodom pretpremijere filma „Kad svane dan”, sa režiserom Paskaljevićem, glumcima Ejdusom i Nadarevićem, te Filipom Davidom koscenaristom, u sadržaju imaju proizvoljnosti kojezamućuju sliku jedne od najosetljivijih tema Drugog svetskog rata – holokausta. Nekoliko tvrdnji zavređuje komentar: da je uništeno 30.000 Jevreja u Beogradu; da je samo mesto logora Sajmište bilo i stratiše („gde je stradalo …”); da je „Nedićeva policija (je) poslala sedam hiljada ljudi u Topovske šupe i da nije bilo njegove saradnje sa kolaboracionistima (?) logor Sajmište

Međunarodna inicijativa za praćenje antisrbizma poziva donatore i aktiviste da pomognu u suzbijanju antisrbizma u svetu i kod nas. Cilj je da u sledećoj deceniji antisrbizam postane globalno neprihvatljiv. „Imoba“ je novi način specifičnog srpskog delovanja koji su omogućili Internet, društvene mreže i novi mediji. Međunarodna inicijativa za praćenje antisrbizma – MIPA (IAM – International Initiative for Antiserbism Monitoring) objavila je početak kampanje za sakupljanje sredstava za buduće akcije ove organizacije.     Pod sloganom „Dok se ne suprotstavimo…“ Međunarodna inicijativa za praćenje antisrbizma je publikovala detaljnu brošuru koja poziva na organizovanu i profesionalnu akciju usmerenu ka suzbijanju antisrbizma u svetu. Brošura je namenjena donatorima i aktivistima širom sveta, a

List Srba Dubrovčana ,,Dubrovnik” pratio je saradnju Matice srpske iz Dubrovnika sa srpskim ustanovama i društvima u drugim krajevima Jugoslavije. Krajem 1937. održana je u Beogradu prethodna konferencija za osnivanje Saveza srpskih kulturnih i prosvetnih društava. Izabran je akcioni odbor, a šira konferencija, na kojoj je trebalo da se izabere izvršni odbor planirana je 27. februara 1938. na Svetog Savu. Konferenciju je otvorio pretpredsednik glavnog odbora ,,Prosvjete” iz Sarajeva dr. Voja Besarović. Iz njegovog govora o ciljevima Saveza ,,Dubrovnik” preneo je: ,,Životni interesi cijelog našeg naroda … su tražili i traže da se prosvjećenost kao bitni uslov svakog narodnog, duhovnog i kulurnog napretka u svima slojevima naroda što više i

U svom prvom sučeljavanju sa tužiocima haškog suda, Slobodan Milošević je posebnu pažnju posvetio zbivanjima na Kosovu i Metohiji, kako pre, tako i tokom same agresije NATO-a na Jugoslaviju, a naročito onome što se tamo događalo kasnije kad je taj deo Srbije stavljen pod kontrolu međunarodnih snaga. „Iz celog ovog pregleda“ – rekao je on posle nabrajanja onih najdrastičnijih primera počinjenih zločina – „vidi se da se radi o produženom zločinu koji i danas traje i radi se o zločinačkom udruživanju sila koje su izvršile agresiju na Jugoslaviju sa teroristima, ubicama, palikućama i narko-mafijom kosovskih Albanaca, koji danas pored Srba ubijaju i Albance. Dvostruki aršini Možda vi nemate te podatke,