август 2012 - Страница 10 од 10 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за август 2012 » Страна 10

Скандал: У друштвеној игри ‘Олуја 1995’ убијају Србе, побједник онај ко први стигне до Книна!

6. август 2012.

Јосип Брнић патентирао jе нову хрватску друштвену игру “Олуjа 1995.”, како би дjецу подсjетио на Домовински рат. Игра jе слична “Човjече, не љути се”. – На идеjу сам дошао приjе три године, слушаjући што се све негативно прича о Олуjи. Нисам желио да се заборави таj битан догађаj за Хрватску – обjашњава предузетник Јосип Брнић (47) из околине Загреба. “Олуjа 1995.” jе хрватска верзиjа “Човjече, не љути се”, а циjена од 14 куна и више jе него пожељна за полупразне џепове грађана. Намиjењена jе за четири играча, а сваки добиjе фигурицу и баца коцку. Зависно од броjа, заузима поља на плочи, а старт jе у околини Хрватске Костаjнице. Ако играч стане на противничко поље, избацуjе

УПОРЕДИО ИСУСА СА СТЕПИНЦЕМ?

6. август 2012.

ЗАГРЕБ, 5. АВГУСТА (СРНА) – Наjвиши воjни свештеник Хрватске Јураj Језеринац упоредио jе Исуса Христа са злогласним кардиналом Алоjзиjем Степинцем, коjи jе подржавао усташку Независну Државу Хрватску!? Језеринац jе синоћ на миси на Книнскоj тврђави уочи обиљежавања 17. годишњице воjно-полициjске акциjе „Олуjа“ рекао да су „у историjи постоjали многи неправедни судови, коjи су осудили, на примjер, Христа или кардинала Степинца“, преноси агенциjа Хина. Воjни ординариj Језеринац позвао jе на, како jе рекао „очување истине о Домовинском рату“, те пренио поздраве генерала из Хага – посебно Анта Готовине и Младена Маркача. На миси на Книнскоj тврђави били су вршилац дужности предсjедника Сабора Јосип Леко, министар за питања бораца Предраг Матић и

УСПОСТАВИТИ ДОСТОЈАНСТВЕН ОДНОС ПРЕМА ПРЕБИЛОВАЧКИМ ЖРТВАМА

6. август 2012.

ПРЕБИЛОВЦИ, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Код рушевине Спомен-храма у Пребиловцима, код Чапљине, данас jе служена Света литургиjа са поменом за становнике овог села и Србе из околних мjеста коjе су 1941. године побиле усташе. Са данашњег скупа поручено jе да што приjе треба обновити Спомен-храм, порушено и попаљено село, те успоставити достоjанствен однос према жртвама српског народа и према Пребиловцима. Ово село, коjе jе симбол страдања српског народа, али и уопште страдања у Другом свjетском рату, не би требало да остане рушевина, jер jе то срамота, рекао jе Срни предсjедник Управног одбора Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура. „Страшно jе и што су уништени сви споменици Србима убиjеним од 1941.

02.08.2012 Витовље, парастос страдалим у логору Јадовно

3. август 2012.

Везане виjести: СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРБИМА СТРАДАЛИМ У ЛОГОРУ ЈАДОВНО

ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СТРАДАЊА СРБА У ЈЕЛАШЦИМА

3. август 2012.

ВИШЕГРАД, 2. АВГУСТА (СРНА) – У селу Јелашци код Вишеграда на данашњи дан 1992. године муслиманске снаге упале су у село и на звjерски начин убили десет српских цивила, међу коjима и двоjе дjеце. На кућном прагу убиjени су Тривун Јелачић, његова жена Сава, снаха Мира и њена дjеца – осмогодишњи Видоjе и десетогодишња Мира. Од муслиманског метка страдали су Славка и Драган Шушњар, коjи су убиjени у дворишту куће и на сеоском путу. У кући, док су припремали кафу, убиjени су Миле Савић, његова супруга Петка и брат Радомир, коjи jе тада дошао из Обреновца да помогне брату у купљењу сиjена. „Ово jе страшан злочин. Побиjени су цивили, људи

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА И ЈЕВРЕЈА

3. август 2012.

САНСКИ МОСТ 2.АВГУСТА (СРНА)- Полагањем виjенаца и парастосом данас jе у Санском Мосту обиљежена 71. годишњица страдања 5.500 Срба и 50 Јевреjа убиjених у љето 1941. године.Литургиjу и парастос у помен на страдале у Цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и на гробљу Шушњару служио jе владика Хризостом уз саслужење свештеника епархиjе бихаћко – петровачке, а помену jе присуствовао изасланик Јевреjске заjеднице у БиХ Дарио Атиjас из Добоjа. „Са овог мjеста шаљемо поруку мира и да се ово никад не заборави и да наше сjећање траjе „ рекао jе Атиjас. И ове године jе са Шушњара упућен позив властима у Санском Мосту и Унско – санском кантону да заштите спомен комплекс на Шушњару

ОТКРИВЕНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ СТРАДАЛИМА НА ИЛИНДАН 1941. ГОДИНЕ

3. август 2012.

НОВИ ГРАД, 2. АВГУСТА /СРНА/ – У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву код Новог Града данас jе откривено спомен – обиљежjе за 33 цивила страдала на Илиндан 1941. године. Међу страдалима jе и 14 дjеце до седам година, од коjих двоjе тек рођених те 1941. године. Парох Ненад Томић, коjи jе освештао спомен-обиљежjе и служио парастос, рекао jе да су жртве све до есхумациjе 2006. године, „почивале у миру али не и у смираjу, jер ниjе било сахране и опjела“. „Данас смо отишли и корак даље и освештали достоjно спомен-обиљежjе коjе ће служити за сjећање и опомену, а уjедно jе то и наша захвалност њима што су стаjали на стражи отаџбине“, додао jе Томић.

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА ИЗ ПРЕБИЛОВАЦА

2. август 2012.

У суботу, 4.августа 2012, у 8 часова, код рушевине Спомен храма у Пребиловцима код Чапљине, Херцеговина, служиће се Света литургиjа, са поменом у продужетку, а поводом 71- годишњице страдања становника овог села и Срба из околних села од усташа. У току љета 1941. усташе су у броjним крашким jамама, риjекам и другим стратиштима поубиjале преко 4000 Срба из Доње Херцеговине. Само из Пребиловаца од 1000 становника, убиjено jе њих 826 , а до краjа рата броj погинулих попео се на 850, од око 1000 предратних становника. Од тога њих 600 су жене и дjеца, наjвише пострадали у Шурманачкоj jами код Међугорjа, у коjу су живи гурнути 6.августа 1941. Њихове кости,

СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРБИМА СТРАДАЛИМ У ЛОГОРУ ЈАДОВНО

2. август 2012.

ТРАВНИК, 2. АВГУСТА /СРНА/ – У Витовљу, на Влашићу, данас jе служен парастос за 43 становника тог села и Мудрика коjи су 2. августа 1941. године на превару одведени из своjих села, вагонима пребачени у Госпић и побиjени у усташком комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг. „Освештана jе и обновљена спомен-плоча jадовничким новомученицима из Витовља и Мудрика, коjа jе до 1992. године стаjала у центру тог села, а онда jе уништена“, рекао jе Срни предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Сада jе, захваљуjући потомцима jадовничких новомученика са Витовља и Мудрика плоча обновљена, постављена у цркви Светог Илиjе и освештана. Парастосу jе присуствовало више од 100 потомака и поштовалаца jадовничких жртава. Помен jе служио

КРСНА СЛАВА И СЈЕЋАЊЕ НА СТРАДАЛЕ БОРЦЕ

1. август 2012.

МРКОНЈИЋ ГРАД, 1.АВГУСTА /СРНА/ – Правда увиjек стигне и ми jе чекамо, поручила jе данас начелник општине Мркоњић Град Дивна Аничић на свечаности поводом обиљежавања Светог пророка Илиjе, крсне славе општине, и Дана 11. мркоњићке лаке пjешадиjске бригаде. Око 300 воjника 11. мркоњићке пjешадиjске бригаде дало jе своjе животе у протеклом рату за Републику Српску, а у Мркоњић Граду jе пронађена и jедна од наjвећих масовних гробница из коjе jе есхумирано 181 тиjело. Све жртве су звjерски мучене и убиjане, а ни до данас за те стравичне злочине нико ниjе одговарао. „Двадесет година причамо исту причу, али кажу да jе понављање маjка знања и вjеруjемо да ћемо jедног

МАЈКА МИЛА ЏОДАН

1. август 2012.

Већ трећу годину обилазим Петрову гору. Дотичем старе ране. Бугарим… Први пут смо се сусрели jануара 1942. године, око Божића. Био сам у jеданаестоj години. Она сниjежна и сурова. Надвиjене гране испод сниjежних наноса. Као да смо у тунелу. Саонице клизе. Сниjег испод њих пуцкета. Коњи понекад заржу и фркћу кроз иње облеђених ноздрва. Много нас jе. Нас шестеро: мама Драгица, отац Симо, сестре: Мариа, Босиљка и Љубица, па уз нас уjак Ипоjа са женом Милиjом, оцем Јусом и двоjе дjечице: Мариjом и Илиjом. Циjели jануар смо у земуници. Јутра су била чудесна… Лед изнад нас, као сиге у пећини. Мора се. Бjежали смо од зла и смрти. Други пут се видjесмо

Јован Рашковић (1929-1992) Двије деценије од Јованове смрти

1. август 2012.

Српски академик и политичар Јован Рашковић (Книн, 5. јул 1929 – Београд, 28. јул 1992), умро је прије тачно двије деценије. Прерано преминули, свјетски угледни психијатар и неуропсихијатар, оставио је дубок траг у медицвинској науци, и у крајишкој, као и цјелокупној српској политици трагичних деведесетих година. Остао је савјест времена, што успијева само ријеткима. Јован Рашковић, син книнског адвоката Душана Рашковића (каснијег судије Врховног суда Хрватске) и мајке Славке, из велепосједничке породице Лукавац, рођене у Тепљуху код Дрниша, живио је у Книну до почетка Другог свјетског рата. Тада га је отац, чију су главу уцијениле нове усташке власти (прогласиле су га „четничко-комунистичким вођом“), склонио у манастир Крка код Кистања а потом

ИЗ ЦРКВЕНОГ ЖИВОТА: Помени Господе, Пострадале у Јадовну

1. август 2012.

„Да се сећамо овога дана увек и свагда. Дужни смо да памтимо све пострадале претке и чланове Цркве“ Епископ горњокарловачки Герасим Молитвено сећање на пострадале средином 1941. године у селу Јадовно, Србе и Јевреjе одржано jе jуна месеца ове године. У храму Христа Спаситеља у Бања Луци, такође jе служен парастос за све пострадале од Усташа у логору „Јадовно“. Јуна 24, служен jе парастос у Јадовну код спомен обележjа. Освештана су два Часна крста коjа су постављена код Шаранове jаме на Велебиту и на месту где jе био логор (Чачић Долац). У последњим политичким дешавањима, од 1990. jе у Хрватскоj порушено око 3.000 спомен обележjа против фашизма, иако

ФОТО: МОЛИТВЕНО СЈЕЋАЊЕ НА ЛИЈЕВАЊСКЕ МУЧЕНИКЕ

1. август 2012.

Извор: Лијевно Везане вијести: Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“ Страница „Ливанско поље“ на нашем сајту

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА ЕКСХУМАЦИЈЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ „КАМЕН“

1. август 2012.

БАЊАЛУКА, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса, паљењем свиjећа и полагањем цвиjећа данас ће бити обиљежен дан ексхумациjе 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“ код Гламоча. Програм обиљежавања почеће у 11.30 часова служењем парастоса на мjесту масовне гробнице, након чега jе предвиђено паљење свиjећа, полагање цвиjећа и обраћање званичника, рекао jе Срни предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Митровић jе навео да су од 108 ексхумираних тиjела из масовне гробнице „Камен“ до сада идентификована 102 лица. Бивша Комисиjа за тражење несталих лица Републике Српске у jулу 1997. године ексхумирала jе тиjела 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“.