Освета је код нас слађа од меда и шећера заједно. Суђење Мили Дакићу класична је освета суда. Ни један га свједок не терети, а суђење траје. Кад то један суд чини од саме државе, онда злочин постаје већи, али у Хрватској се појавио надчовјек јер по једној синтагми, Хрват у Домовинском рату не може направити злочин. То је најизразитији облик расисзма јер је ријеч о надчовјеку. Миле Дакић је пјесник и свједок времена. За пјеснике се каже да су „савијест народа“. Миле је свједочио на изворан начин; описао је стравичне покоље у црквама, многе је персонализирао јер је познавао грађане свога завичаја. Дакић је водио најзначајнију, комеморативну закладу „Петрова гора“.

Изложба под називом „Усташки злочин геноцида у селу Међеђа, 1941-1945. године“ jе самостална изложба аутора Тање Тулековић о страдању становништва села Међеђа. Документи, факсимили, фотографиjе, спискови жртава и свjедочења преживjелих свjедока оживљаваjу наjтежи период у историjи овог села. За вриjеме тзв. Ендехазиjе (1941-1945.) село Међеђа дало jе 1075 жртава: 119 бораца и 956 жртава усташког злочина геноцида. Потпуно jе угашено 45 огњишта. Самим тим било jе наjстрадалниjе село босанско-дубичког подручjа.   Истраживањима у периоду април-jун, 2008. године дошло се до нових података о броjу жртава усташког злочина геноцида, њих jош 80, као и jош jедно опустjело домаћинство. Из разговора са мjештанима овог села произашла jе комплетна слика о дешавањима на

Коjим писмом пишеш? Питање jе коjе се може поставити само Србину. Ми смо тренутно jедини народ у цивилизованоj Европи, чиjи се апсолутно сви припадници могу похвалити да умиjу читати и писати по двиjе азбуке, на jедном те истом jезику. Оваj фељтон се намjерава бавити тим феноменом. Његовим посљедицама по српске националне, односно културне интересе. Од када датира овакво стање, какви су његови резултати, и шта нас очекуjе у будућности? ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА СТРУЧНО ПОЛИТИЧКИ Латиницом стане више штампаног текста. Latinicom stane više štampanog teksta. То jе прва у низу урбаних легенди о инфериорности ћирилице. И заиста, погледом на горње редове то дjелуjе тако. А зашто дjелуjе? Зато што ниjе истина! Примjенимо ли

Будимпешта — Мађарски тужиоци привели су и подигли оптужницу за ратне злочине против Ласла Ч. (97) осумњиченог да jе учествовао у депортациjи Јевреjа у Аушвиц 1944. године.     Ласло Ч. кога jе центар Симон Визентал идентификовао као Ласла Чатариjа, приведен jе данас, навели су тужиоци. Он jе затворен у кућни притвор на наjвише 30 дана, изjавио jе његов адвокат Габор Хорват. Како су пренеле агенциjе, Хорват jе изjавио да jе уложио жалбу на пресуду о кућном притвору, коjа отвара могућност властима да осумњиченом за учешће у Холокаусту одузму пасош. Чатари jе раниjе данас рекао да jе невин и да jе само следио наређења. „Он негира кривицу за злочине коjи му се

Јадранска стража основана jе 1922. Друштвени знак био jе буздован Краљевића Марка извучен напола из мора. (1). У Дому Јадранске страже у Тивту Јадранска стража одржала jе 22.марта 1931. своjу скупштину. Таjник Блажо Ђуровић обраћаjући се омладини истакао jе: „ од тебе омладино, узданицо наша, сви ми очекуjемо остварење своjих снова, … а особито наша браћа и сестре коjи данас чаме у ропству туђина, гледаjу у тебе и чекаjу да им ти наjавиш зору нових дана, ускрснуће своjе.“ Идеал Јадранске страже био jе „Све за Јадран, а Јадран ни за што.“ (2). Делегациjа Јс. из Трпња посетила jе национално село Горњу Врућицу. Од 240 становника учланило се 30 лица, т.j.

Добротворне Задруге Српкиња биле су просветна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро-Угарскоj. Прва Задруга основана jе 1867. у Новом Саду а Задруга Српкиња Дубровкиња основана 1887. Свима им jе био заjеднички задатак : организовање жена за рад на општем добру, оснивање српских виших девоjачких школа и културни рад преко новина „Женски Свет“. Лист jе излазио jеданпут месечно у Новом Саду од 1886 до 1914. Лист „Женски Свет“ писао jе о раду дубровачке задруге. Задруга Српкиња Дубровкиња приредила jе на св. Николу 6 (18) децембра 1894. Беседу. На беседи jе суделовало Српско пjевачко друштво „Слога”, грађански оркестар, ученице српске женске школе Божа Бошковића : Мила Јелић, Љубица Врчевић, Илка Герун,