arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Писмо подршке Завичајног удружења „Билогора“ из Београда

УДРУЖЕЊУ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА ЖРТАВА „ЈАДОВНО 1941“ Драги приjатељи! Чланови Завичаjног удружења „Билогора“ поздрављаjу оснивање Удружење потомака и поштовалаца жртава страдалих 1941. у Јадовну и на другим локациjама везаним за оваj логор. Из 32 насеља источне Билогоре овдjе jе окончан живот 593 наша претка и рођака, а за њих jе везан и тужан рекорд да jе управо са овог подручjа први страдалник, ОРМАНОВИЋ Николе СИМО из села Беденичка, стар 55 година, сељак, Србин, ухапшен 12. априла 1941, спроведен у Копривницу у логор „Даница“, послиjе у Госпић, убиjен у Јадовну 2. августа 1941. Ми, њихови потомци, прогнани из своjих домова, данас живимо расиjани широм свиjета. Подржавамо програмску орjентациjу и све захтjеве

У Загребу одржана промоција књиге аутора Миланa Басташићa,“Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.“

Синоћ, jе у Загребу, у дворани Парохиjе СПЦ Загребачке, одржана ромоциjа књиге  аутора Миланa Басташићa, „Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991. Пред шездесетак гостиjу, о књизи су говорили Проф. др. Светозар Ливада, Проф. др. Ђуро Затезало и књижевник и рецензент Василиjе Каран. Током промоциjе, Др Душан Басташић jе упознао госте са радом и циљевима Удружења грађана jадовно 1941. основаног у Бањалуци. Своjе утиске о књизи изниjели су и домаћин, господин Велимир Секулић и парох Отац Маринко Јуретић.   Везане виjести: „Bilogora i Grubišno Polje 1941-1991.“ – Bilješka: Velimir Sekulić Загреб: Књига о страдању Срба  

karikatura.jpg

ДУБОКЕ РАНЕ УВИЈЕК БОЛЕ – Пише Василије КАРАН

За вас скита и пита Васа са Врбаса Промоциjа обимне књиге аутора Милана Басташића одржана у Загребу представља jедно приjатно изненађење, али истовремено и jак удар на емоциjе, на тугу и бол. Књига под насловом „БИЛОГОРА И ГРУБИШНО ПОЉЕ 1941. – 1991.“ третира два жестока и краjње несхватљива рата у коjима су страдали Срби. Љекар Милан Басташић написао jе такво дjело (650 страница) са изразито потресним истинама коjе су за данашњег младог човjека несхватљиве. Писац овог дjела, док jе писао, ниjе размишљао ком роду или врсти литературе треба да припадне његово дjело. Ниjе био оптерећен пишчевом фикциjом, већ jе свом снагом, вољом и разумом, пет-шест година ронио историjским крвавим друмовима,

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

ПРЕНОСИМО: Загреб: Књига о страдању Срба

У Загребу jе одржана промоциjа књиге Милана Басташића „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“ Промоциjу, коjоj jе присуствовао већи броj људи, организовало jе Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. из Бањалуке. О књизи коjа говори о страдању Срба тог северозападног дела Хрватске у Другом светском и рату 1990-их говорили су председник Удружења Душан Басташић, историчар Ђуро Затезало, социолог Светозар Ливада и jедан од рецензената, бањалучки писац Василиjе Каран. Пошто аутор ниjе могао да дође, приказан jе видео запис његове изjаве. Страдања Срба у том краjу где jе пре 1941. живело 8.000 Срба почела су у ноћи 26/27 априла 1941. кад jе 504 мушкараца покупљено по кућама, одведено

DSC00918.jpg

На Јадовну 26 јуна 2010. – Обраћање Душана Басташића предсједника Удружења Јадовно 1941.

English Господине Предсjедниче Републике Хрватске, Ваше Екселенциjе, даме и господо, добар Вам дан. Преосвећени Владико, браћо и сестре, Помаже Бог. Поздрављам Вас испред Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. Изражавам велику захвалност свима онима, коjи су подржали нашу инициjативу да се прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно одржи данас на овако достоjанствен начин уз обнову двиjу Спомен плоча. Поред помоћи многих добрих људи, посебно истичем подршку Српског народног виjећа, Асоциjациjе избjегличких удружења Срба из Хрватске у Београду, Горњокарловачког Владичанства Српске Православне цркве и Организациjе Срба из средње Европе. Велико разумиjевање замjеника жупана Личко-Сењског  господина Милана Крмпотића нам значи много али и буди наду да можемо очекивати

На Јадовну 26 jуна 2010. - Прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941.

ПРЕНОСИМО: Против политике изједначавања жртава

У рејону Шаранове јаме, близу мјеста некадашњег усташког логора Јадовно, одржана је 26. јуна комеморација и прво обиљежавање Дана сјећања за преко 40 000 жртава тог усташког логора смрти који је дјеловао преко љета 1941. године. Комеморацији су присуствовали хрватски предсједник Иво Јосиповић, изасланик предсједника Србије Бориса Тадића Млађан Ђорђевић, изасланик премијера РС Саво Лончар, хрватски вицепремијер Слободан Узелац, амбасадор Србије Станимир Вукићевић, већи број државних званичника , као и руководиоци града Госпића и Личко сењске жупаније на челу са замјеником жупана Миланом Крмпотићем. Споменимо да се комеморацији придружила и мајка српског предсједника, Невенка Тадић, чији је отац једна од жртава тог усташког стратишта. Обиљежавање првог Дана сјећања на жртве

ПРЕНОСИМО: ПЕЧАТ У ХРВАТСКОЈ: Ни Косова ни Јадовна

Јун 30, 2010. –  20:00 – Пише Наташа Јовановић Убиjање Срба и Јевреjа у Јадовну траjало jе само 132 дана. Више од пола века касниjе, обрачун са преосталим Србима претворен jе у Домовински. Над Шарановом jамом прошле недеље  репортери „Печата“ присуствовали су првом званичном помену над жртвама после 69 година. Јесу ли се времена променила или jе приступ друкчиjи? Шта би било да жртве устану са дна велебитских jама или проходаjу кроз камену пустињу на острву Пагу? Да jе Јадовно jедно тужно место, потврђуjе и само његово име. Данас jе то село у Хрватскоj пусто, и има само два становника. Зову се Катарина и Антун Новачић. Они су jедини становници

На Јадовну 26 jуна 2010. - Прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941.

ПРЕНОСИМО: НОВОСТИ-Прекинута завјера шутње о Јадовном – Пише Ернест Маринковић

Мирити се можемо, али не смијемо заборавити тко је био тко у Другом свјетском рату, која је то идеологија донијела мучења и холокауст те тко је то зло, на концу, побиједио, рекао је предсједник Иво Јосиповић у Јадовном. У срцу густе велебитске шуме, двадесетак километара од Госпића, и данас као да развалинама Меморијалног центра Јадовно лутају духови из не тако давне прошлости, ојађени што је тај подсјетник на времена која се никада не би смјела поновити у таквом јадном стању. До запуштених и зеленилом обраслих руина води макадамски пут који километар и пол ниже, гдје престаје асфалт, пролази крај викенд-куће у власништву Хрватских шума. Меморијални центар, подигнут на мјесту гдје

srpska_mreza_234x60.gif

У Београду је од 6. до 8. августа одржан десети Сабор српске православне младости и будућности, као и четврти Сабор Српске мреже

English Повеља 10. Сабора српске омладине и 4. Сабора Српске мреже Са благословом Његове Светости Патриjарха српског Г. Г. Иринеjа, а у организациjи Српског сабора Двери, у Београду jе од 6. до 8. августа одржан десети Сабор српске православне младости и будућности, као и четврти Сабор Српске мреже, у овоме часу jедине и jединствене асоциjациjе на свету коjа сабира више десетина разних нестраначких српских патриотских удружења из свих Српских земаља и Расеjања. Овогодишњем, jубиларном Сабору, присуствовало jе преко 100 учесника из више од 30 организациjа из Србиjе, Републике Српске, Црне Горе, осталих бивших jугословенских република, као и европског, америчког, канадског и аустралиjско-новозеландског српског расеjања. Главна тема Сабора била jе: Нови

Salamon-Jazbec.jpg

PRENOSIMO: SALAMON JAZBEC – Jasenovac nije mit Piše: Filip Erceg

Salamon Jazbec (1965) pisac je brojnih članaka o židovskoj kulturi, religiji i običajima. Član je hrvatskog ogranka Svjetske konferencije Religije za mir u okviru kojeg je tokom rata radio na uspostavljanju dijaloga između Katoličke crkve u Hrvata i Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj. Godine 1994. osniva Hrvatsko-izraelsko društvo, a danas je tajnik Margelovog instituta, poznatog po lovu na odbjeglog ustaškog zločinca iz Požege Milivoja Ašnera. Nedavno je u Zagrebu promovirana knjiga Magnissimum crimen – Pola vijeka revizionizma u Hrvata, čiji je autor Salamon Jazbec, zagrebački Židov, koji se već na samom početku pita: „Kako je Spomen – područje Jasenovac postalo jasenovačko područje zaborava?“ Objavljivanje ove akribijalne studije na hrvatskom tržištu,

krajina-avgust-1.jpg

ПРЕНОСИМО: Живеће Крајина ! – Извештај: Предраг Маринковић

Удруженим снагама у суботу 14. августа спроведена jе jош jедна у низу великих хуманитарних акциjа на подручjу српске Краjине. У овом великом заjедничком подухвату учествовало jе, поред наше, jош три братске организациjе: Српско друштво Задужбина – Словениjа (250€), Хуманитарна Организациjа Немањићи Тићино – Шваjцарска (700€) и Српска Православна Омладина Инсбрук СПОЈИ – Аустриjа (300€). Наша организациjа у овоj акциjи jе учествовала са 2.100€. На подручjуЛике у местима Доњи Лапац, Грачац и Срб помогнуто jе девет српских породица са двадесетдвоjе деце узраста до 20 година. Испоручена jе помоћ у вредности од преко 3.300€. За ту своту успели смо да набавимо следећу помоћ: – 3 шпорета на дрва – 1 комбиновани шпорет

vladimir-umeljic.jpg

Владимир Умељић: “Теорија дефиниционизма” – Запад и Балкан 1990?

ПРИМЕНА „ТЕОРИЈЕ ДЕФИНИЦИОНИЗМА“ НА НАШЕ ВРЕМЕ (На примеру грађанских ратова на тлу бивше Југославиjе у последњоj децениjи 20. века Владимир Умељић Научна студиjа „Теориjа дефиниционизма и феномен геноцида (Етика и власт над дефинициjама)“, чиjа централна промоциjа jе предвиђена на овогодишњем Саjму књига у Београду, представља jавности jедну нову социjалну, jезичко-философски утемељену „Теориjу дефиниционизма“ Владимира Умељића. Један од наjвећих живих корифеjа jезичке философиjе, Ноам Чомски, коме jе стављен на располагање jедан енглески сиже ове студиjе (Summary, обjављен на краjу ове књиге од преко 450 стр.), прокоментарисао jе, да он сам „никада ниjе дошао на тако интересантне идеjе“. Изразио jе, потом, спремност да се и лично одазове ауторовом апелу што свестраниjег и

Др Срђа Трифковић

Зелена трансверзала – Аутор: Др Срђа Трифковић

  Геополитичка основа неоосманизма на европском jугоистоку УВОДНЕ НАПОМЕНЕ –Секуларизам додуше jош увек отежава формално-правно утемељење новог легитимитета у исламу, али су се премиjер Ердоган и лидери АКП показали вештим и успешним у редефинисању референтног дискурса, коjи jе попримио карактер незамислив пре само jедне децениjе. Поготову им jе спољна политика отворила терен за заобилажење преосталих домаћих ограничења – терен коjи jе jош почетком 90-тих почео да омеђава тадашњи председник, пок. Тургут Озал. Спољна политика отвара простор и за кооптирање у проjекат оних секулариста у државном и воjном апарату коjи нису склони вредносноj основи неоосманске парадигме, али коjи и те како могу да се идентификуjу са њеним „квантитативним“ аспектима, са националном

Драгомир Анђелковић Фото: Novosti.rs

Позадина регионалног „помирења“ – Пише Драгомир Анђелковић

  Србиjа jе ради европских интеграциjа ревносно спремна да игра мазохистичку улогу коjа  jоj jе припала у контексту регионалне сарадње. На то нас jе посетила недавна „вуковарска идила“. Куда нас то води? Убрзо пошто jе Јосиповић сео у председничку фотељу, похитао jе у Брисел. Тамо jе поновио жељу своjе земље да што пре, ако jе могуће већ 2012. године, постане члан ЕУ. Но, високи функционери Униjе приредили су му хладан туш. Жоже Баросо – председник Европске комисиjе тj. владе ЕУ – изjавио jе: „Хрватска jе остварила огроман напредак, али треба да испуни jош неке услове“. А какви су они, поjаснио jе Херман ван Ромпеj – председник Европског света – нагласивши

Ратко Дмитровић

Станимировић више није могао да ћути – Пише Ратко Дмитровић

Бурне реакциjе у Хрватскоj ових дана изазвао jе Воjислав Станимировић, председник Самосталне демократске српске странке, коалиционог партнера ХДЗ-а, само зато што jе jавно изнео истину коjа, буде ли прихваћена, руши теориjу о карактеру рата у Хрватскоj Без резерве веруjем да jе прекомпозициjа простора бивше Југославиjе и садашње стање, са уцртаним границама и постављеним теориjама, последица „истине“ да jе Слободан Милошевић разбио Југославиjу а Срби изазвали рат у Хрватскоj, наравно, уз помоћ Србиjе коjа jе тиме, каже ова теориjа, извршила агресиjу на Туђманову државу. Редовни читаоци „Печата“ знаjу да сам текст на ову тему обjавио у броjу од 29. октобра. Ту, подсетићу, кумим и молим садашње властодршце у Србиjи да прекину

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.