arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Проф. др Светозар Ливада

У Хрватској само 200 000 Срба

Хрватска – злочин – Ливада БАЊАЛУКА, 12. ЈАНУАРА (СРНА) – Угледни српски интелектуалац и научник из Хрватске Светозар Ливада рекао је да би у Хрватској данас живјело милион и по Срба, а не само 200 000, да није било страдања српског корпуса 1941. и 1991. године. Говорећи о размјерама злочина, Ливада је изнио дио својих демографских истраживања, према којима је злочин у Хрватској однио више од 1 500 000 Срба, упоређујући га са погромом Јермена у Турској. „Злочин је таквих размјера да је расут свуда по шипражју и шеварју око наших њива“ – рекао је Ливада новинарима у Бањалуци. Угледни историчари, научници, представници Православне цркве, јавни радници, бивши логораши и

ЗАШТО ПОСЛЕ 12 ГОДИНА УЛАЗИМО У ПОЛИТИКУ: говор Радована Тврдишића на конференцији за медије Двери – Покрет за живот Србије

Многи нас људи ових дана питају ЗАШТО. Многим новинарима је чудно откуда једна НВО на изборима. Сви би хтели да знају због чега Двери улазе у политику. Ево одговора. Зашто напуштате удобну позицију најактивнијег патриотског удружења? Зашто излазите из већ освојеног и безбедног простора НВО сектора (у коме сте стекли ауторитет и друштвени утицај) и улазите на препуњени и клизав терен политике? Зашто ризикујете? Зашто вам је то потребно? Имајући одговорност према свима који постављају ово питање, али имајући одговорност пре свега према себи и грађанима Србије, дужни смо да вам кажемо зашто овај корак.   Зато што је у тренутку убрзане дезинтеграције Србије позиција моралног арбитра који који друштвену

rtrs_presing.jpg

РТРС – ПРЕСИНГ: ЗЛОЧИНИ НДХ (НЕ)КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Управо данас, 07. фебруара, навршило се пуних 73 године од jедног од наjвећих и наjмонструозниjих злочина  у другом свjетском рату, у коjем jе за само неколико сати, звjерски, на кућним праговима, убиjено преко 2300 мjештана три бањалучка села, међу коjима jе било и 550 дjеце. Иако се о jезивом усташком походу надалеко чуло, чињенице говоре да се о оваквом злочину децениjама ћутало. Ми вечерас нећемо ћутати, тема Пресинга jе управо оваj злочин. Годишњица злочина у Дракулићу, Мотикама, Шарговцу и руднику Раковац  повод су дакле да вечерас говоримо о историjским чињеницама, злочинима усташког режима и нашоj култури сjећања. Зашто смо склони забораву и како, уопште од њега побjећи? Гости емисиjе су

РТРС – ПРЕСИНГ: ЗЛОЧИНИ НДХ НЕ-КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Latinica Управо данас, 07. фебруара, навршило се пуних 73 године од jедног од наjвећих и наjмонструозниjих злочина  у другом свjетском рату, у коjем jе за само неколико сати, звjерски, на кућним праговима, убиjено преко 2300 мjештана три бањалучка села, међу коjима jе било и 550 дjеце. Иако се о jезивом усташком походу надалеко чуло, чињенице говоре да се о оваквом злочину децениjама ћутало. Ми вечерас нећемо ћутати, тема Пресинга jе управо оваj злочин. Годишњица злочина у Дракулићу, Мотикама, Шарговцу и руднику Раковац  повод су дакле да вечерас говоримо о историjским чињеницама, злочинима усташког режима и нашоj култури сjећања. Зашто смо склони забораву и како, уопште од њега побjећи? Гости емисиjе

Dveri_Srpske_1.jpg

Двери излазе на изборе као независна листа

На данашњој конференцији за новинаре одржаној у Прес центру, представници Двери најавили оснивање Покрета за живот Србије и представили начела нове српске политике и новог народног договора. Двери неће постати само још једна политичка странка већ широки надстраначки покрет који почива на новом народном договору. Појавићемо се на изборима као независна политичка изборна листа на којој ће се наћи велики број угледних људи и стручњака који су до сада одбијали да се политички ангажују. Прерастамо у Покрет за живот Србије који ће на изборе изаћи под слоганом Србија пре свега. Двери су већ годинама политички фактор у Србији и више наших кампања су биле политичког карактера (против новог закона о

Владан Глишић

СРБИЈА ПРЕ СВЕГА: говор Владанa Глишићa на конференцији за медије Двери – Покрет за живот Србије

Стање у Србији које је свима познато и које се може описати као распад друштва, државе и свих институција довело нас је у ситуацију да схватимо како је политика толико озбиљна ствар да је не треба препустити само политичарима, као и то да су одлуке које се односе на све наше животе толико озбиљне да их не треба препустити само странкама. Двери зато данас објављују да су спремне да изађу на следеће изборе како би стање у Србији мењали, како би режим приморали да оде, али и темељно променили систем који би могао поново да створи сличне режиме. Двери у ову борбу улазе са новим људима које неће промовисати као

ЗА СВЕ НАШЕ ПОРОДИЦЕ: говор Бошка Обрадовића на конференцији за медије Двери – Покрет за живот Србије

Србија се налази у ланцима неколико доминантних монопола који контролишу комплетан друштвени и државни живот, и својом тежином готово нас онемогућавају да слободно дишемо. То је удружена монополска доминација западних амбасада, зеленашких страних банака, домаћих тајкуна, корумпираних политичара и контролисаних медија, која немилосрдно експлоатише Србију као своју колонију. Србија је наша земља и једино јој ми, обични грађани, желимо добро. Ако смо свесни да се налазимо у огромној домаћој и светској духовној и економској кризи, ако је јасно да странке више не могу да воде народ већ имају обавезу да следе потребе народа, онда нас криза враћа базичним вредностима које смо били занемарили, породици и социјалној солидарности на првом месту,

budimir.jpg

ПРВО ДА СЕ ВРАТИ СРПСКИ НАРОД, ПА ОНДА КУЛТУРНО БЛАГО

БЕОГРАД, 8. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир сматра да  српско културно благо може бити враћено  у Хрватску тек онда када се врати српски народ и обнове порушене православне цркве и  куће оних који су протјерани. „Мене, као човјека који се до 1995. године бавио културом радећи као директор Музеја Книнске крајине у Книну, посебно боли када видим шта се ради када је у питању наша културна баштина. Познато је да је Хрватска тужила Србију и за крађу културног блага. Овдје се ради само о неколико стотина икона и о ризницама далматинских манастира Крке, Крупе и Драговића, које су прије рата измјештене

Прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941.

Прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941.

Jadovno 26. jun 2010. – Prvo obilježavanje Dana sjećanja na Jadovno 1941. – Јадовно 26. jун 2010. – Прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941. Слике са Првог обиљежавања Дана сjећања на Јадовно 1941.   Jadovno, R. Hrvatska – Јадовно, Р. Хрватска Старе и нове фотографије са Јадовна.   Slana, Pag, R. Hrvatska – Слана, Паг, Р. Хрватска Фотографије са спомен подручја Слана на острву Пагу.   Logor Slana, Pag, R. Hrvatska – italijanske fotografije iz 1941. – Логор Слана, Паг, Р. Хрватска – италиjанске фотографиjе из 1941. Шест драгоцјених фотографија, уступљених од стране Јеврејског историјског музеја из Београда.   ВИДЕО – 26. ЈУН 2010. Дан сjећања на Јадовно На

Ilija Ivanović

He was born in 1928 in the village of Podgradci, Bosanska Gradiška County. He testifies: The Ustashas expelled women on 21 April 1945 in order to kill them in the village of Gradina. They were singing. There were few hundreds of them. The male concentration camp was silenced. All the people were bewildered. Uncertainty was getting on everybody’s nerves. The suicides, performed by the hanging, became often. The Ustashas, being disturbed, were running hither and thither. Some horrible hurry was ruling the camp. We wondered: “What’ll happen?“ We were all reserved, fantasying about the liberation. The hope “lost hope.“ And, dark and bright thoughts were exchanging. Dušan Prpoš from the

Milan Bastašić

The son of Luka and Evica, born on 30 January 1931 in Grubišno Polje, Savska Banovina. He was deported to Jasenovac concentration camp in the first days of October. H e was released from the concentration camp on 30 November 1942. He says: My parents were farmers. They posessed eight acres of land. They were cultivating the church land on Majda, nearby Poljani. We used to have stable, warehouse, pigsty, chicken coop and outside toilet. This outbuilding had a surface of 12×16 metres and was located next to the house and main road that led to Virovitica. It included the well entrance hall. Beside the the large yard there were

Vasilije Karan

Banja Luka He narrates: I was striding in the column which was taking us to Jasenovac concentration camp. The column was long, too long. I can’t see the end of it. Seven Ustashas were following us. Their uniforms were dark, their looks even darker and the hatred immeasurable. They were shouting and threatening. I hear their voices even now: “ All of you will go to the river of Una and in the ovens now!“ I was silenced. My mother, two brothers and a little sister were with me. The father stayed in one of the shelters on the Kozara mountain. During our stay in the shelter of the Kozara

Mile Vukelja

He was born on 16 of November 1930 in the village of Donja Dragotinja, Prijedor County. He narrates: My parents’ names were Jovo and Stoja. They were farmers. We had house, stable, warehouse, corn crib, place for smoking meat, pigsties, chicken coops, beehive, eight heads of cattle (cows, oxen, bulls), four pigs, fifteen sheep, hens. Our family consisted of: father Jovo (1895), mother Stoja (1900), brothers: Dušan (1924), Dragan (1933), Nikola (1937), Slavko (1941) and sisters: Dušanka (1924), Jovanka (1926) and Smilja (1928). The Independent State of Croatia wrote a proclamation concerning of the handing over of the weapons regardless the fact if they had the weapon licence or not.

Branko Graonić

He was born on 23 November 1939 in the village of Velika Žuljevica, Bosanski Novi County. He says: I was born in a numerous household. As far as the life in the vilage was concerned, we were pretty well-offs. We possessed a house, outbuildings, a lot of acres of cultivated land and domestic animals. My father worked in the mine of lignite called “Ljesani“, which was located not far from our house. The other members of the household worked on our property fields and guarded the cattle. The attack of the Croatian and German Army on the Serbian villages in Potkozarje started in the spring of 1941. That was the

Danica Praštalo

She was born on 14 March in 1933 in the village of Aginci, Bosanska Dubica. She testifies: I was born on 14 March in the ancient 1933 in the village of Aginci, the town of Kozarska Dubica. The family property of Budmir has been there, where my father Mološ was occupied with agriculture. He was born in 1900. My mother Anđa was born in the village of Vlaškovci in 1908. Being farmers, we used to breed different kins of cattle: horses, cows, pigs, sheep, geese, ducks and hens. We possessed a great house with a shop inside it, a stable, a depot where we kept threshing machine (for the threshing

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.