arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Служен парастос палим борцима и цивилима општина Босанско Грахово и Ливно

Дана 12.11.2011. године, у Босанском Грахову, служена jе заупокоjена Света Литургиjа и парастос, свим пострадалим воjницима и цивилима општина Босанско Грахово и Ливно коjи су пострадали у протеклом али и у осталим ратовима коjи су се водили на овим теренима. Свету Литургиjу, у храму Светих апостола Петра и Павла служили су протоjереj-ставрофор Жељко Ђурица парох лиjевљански и протонамjесник Александар Рељић парох граховски. Прошле године, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког господина Хризостома, даном погинулих воjника и цивила општина Босанко Грахово и Ливно одређена jе друга субота у мjесецу новембру. Такође по благослову нашег Владике одлучено jе да се у порти храма Светих апостола Петра и Павла у Босанском Грахову подигне

Ален Будаj

Опасна релативизација усташких злочина

Директор Маргеловог института из Загреба Ален Будаj упозорио jе да у Хрватскоj постоjи jака тенденциjа да се усташки злочини релативизуjу и умањуjу тако што се кривица баца на Ниjемце и Италиjане, иако jе свирепост усташа далеко надмашила њемачке и италиjанске окупаторске снаге. „Непрестано се у штампаним медиjима говори о страховитим злочинима хрватских антифашиста и партизана, а касниjе поратног Титовог jугословенског режима против Хрвата, што jе довело до тога да jе у Хрватскоj осмишљена краjње лоша и штетна музеjска поставка у Јасеновцу, а на сцени jе и прогон партизанских бораца од хрватског правосуђа `посттуђмановог` ХДЗ-а“, рекао jе Будаj за Срну. Коментаришући инициjативу, покренуту у Хрватскоj, да некадашњи италиjански радни логор Кампор

Загреб новцем ЕУ финансира прикривање злочина

– Одлука да некадашњи италиjански радни логор Кампор на острву Рабу буде мjесто за градњу главног хрватског центра за очување сjећања на жртве у коjем ће се чувати документациjа о концентрационим логорима на подручjу Јадрана граничи са елементарном пристоjношћу – као да усташки логори не постоjе, изjавио jе предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. „Неспорна jе потреба да се обиљежи мjесто некадашњег италиjанског радног логора Кампор на острву Рабу, мада jе тамошње спомен-гробље уређено jош 1953. године. Међутим, близу Кампора, али далеко од очиjу jавности и предалеко од хрватске савjести, налази се мjесто усташког логора Слана на острву Пагу“, рекао jе Басташић за Срну. Ексхумирани лешеви у логору Слана на

Пожар у касарни код Книна

Срби нису упутили позив

Полициjа jе утврдила да jе позив редакциjи „Слободне Далмациjе“, коjим jе одговорност за пожар у складишту оружjа код Книна преузео Српски револуционарни покрет, стигао са телефона бившег функционера Министарства одбране Хрватске, емигранта Петра Пенаве. У полициjи кажу да провjераваjу да ли jе особа на коjоj се води телефон упутила позив редакциjи. У истрагу се укључио и Интерпол, jавили су хрватски медиjи. Наводно терориста и припадник српске екстремистичке организациjе jавио се прошле седмице дневнику „Слободна Далмациjа“ телефоном и рекао: „Јављам се у име Српског револуционарног покрета. Преузимамо одговорност за изазивање пожара у касарни код Книна!“ Он jе наjавио и могућност напада на полициjску станицу у Книну. Будући да jе риjеч о

Срна

Хрвати оспорили Закон о споменицима

Клуб Хрвата у Виjећу народа Републике Српске данас jе покренуо механизам заштите виталног националног интереса на Закон о споменицима и спомен обиљежjима ослободилачких ратова. Клуб Хрвата сматра да се оспореним законом третира само jедан народ (српски), а да jе занемарен идентитет друга два конститутивна народа, наводи се у саопштењу из овог клуба. Народна скупштина РС 3. новембра усвоjила jе Закон о споменицима и спомен-обиљежjима ослободилачких ратова, коjим се уређуjе систем заштите, одржавања и изградње споменика, спомен-обиљежjа и воjничких гробаља ослободилачких ратова на териториjи РС. Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић рекао jе да оваj закон има за циљ траjно обиљежавање значаjних догађаjа ослободилачких ратова, чување успомена на истакнуте

Њемачка

Сваки пети Нијемац антисемита?!

Сваки пети Ниjемац латентни jе антисемиста – установила jе владина комсиjа у истраживању коjе jе показало да у Њемачкоj постоjи „увриjежена, клишеизирана слика о Јевреjима“. Млади у Њемачкоj риjеч „Јевреj“ користе као псовку, иако онаj коме jе упућена обично нема везе ни са Јевреjима ни са њиховом вjером.  „Тебе би требало у Аушвиц“ – jедна jе од често кориштених увреда. Ово се наводи у извjештаjу посебне комисиjе стручњака, коjи ће, према жељи њемачког парламента, убудуће редовно подносити извjештаj о стању антисемитизма. Један од закључака научника гласи: у кругу приjатеља, на стадиону, у ресторану или на интернету – увреде спадаjу у нешто што доживљава сваки Јевреj у Њемачкоj. Иако jе званично

Зелена трансвезала

Главни циљ: Зелена трансверзала и спајање Санџака са БиХ

Главни циљеви вехабија су успостављање зелене трансверзале на Балкану, формирање републике Санџак и спајање са Бошњацима у БиХ, а у њиховом остваривању примјењују двосмјерни приступ – упозорава Јоанис Микалетос, грчки аналитичар и експерт при Међународној аналитичкој мрежи. „Први приступ подразумијева такозвану `меку силу` у регрутовању људи пружањем хуманитарне помоћи особама у невољи, у финансијском и социјалном смислу, како би стекли `добро име`, те путем куповине земље и фирми уз помоћ појединаца и организација са Блиског истока“, истиче Микалетос у интервјуу Срни. Микалетос каже да они користе пропаганду путем медија и посебно кроз веб-сајтове и форуме, покушавајући да врбују одређене појединце у Санџаку, БиХ као и у муслиманским заједницама у Црној

Парастос у Обудовцу

Служен парастос погинулим у Обудовцу

У Обудовцу код Шамца данас jе служен парастос за 44 погинула српска борца и 33 цивилне жртве протеклог одбрамбено-отаџбинског рата. Парастос код спомен обиљежjа у овом мjесту служио jе свештеник Милан Гачић у присуству породица погинулих, представника локалне заjеднице, бораца и грађана. Начелник општине Шамац Саво Минић рекао jе да локална заjедница никада неће заборавити оне коjи су своjе животе уградили у темеље Републике Српске и додао да jе Обудовац био свиjетла тачка у рату, jер jе кроз ово мjесто пролазио Коридор живота. Минић jе истакао да ће општина Шамац наставити да из буџета издваjа средстава за смjештаj породица погинулих и ратних воjних инвалида. „Вjеруjте да сигурно постоjи нешто што

Др Ђуро Затезало, историчар из Карловца

Загреб се руга историји

Признајући да је хапшење Јосипа Бољковца на њега деловало застрашујуће, др Ђуро Затезало, некадашњи директор Хисторијског архива у Карловцу, историчар који је написао хиљаде страница о усташким злочинима у Лици, Кордуну и Банији, каже у интервјуу за „Вести“ да тај чин режима у Загребу представља „последњи ексер у ковчег хрватског антифашизма који у Туђмановом ХДЗ-у никада није имао искреног поборника“. Јосипа Бољковца знате одавно, још из Другог светског рата? – Познајем га из скојевских дана, из времена када се борио за Хрватску у којој би Хрвати и Срби живели у слози и равноправно. Слутим да му је то сада и највећи кримен, јер је у прошлом рату таква Хрватска поражена,

Асоцијација

Усвојена декларација не нуди трајна рјешења

Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир изjавио jе да главни проблеми, коjи од самог прогона муче избjегличку популациjу, нису обухваћени недавно потписаном Декларациjом о окончању расељавања и обезjеђивању траjних рjешења за угрожене избjеглице и интерно расељена лица у региону. Будимир jе рекао за Срну да избjегли и прогнани Срби из Хрватске очекуjу да буду другачиjе третирани, или бар консултовани када се доносе овакве декларациjе. Он jе нагласио да се у Декларациjи, коjу су 7. новембра у Београду потписали министри спољних послова Србиjе, БиХ, Црне Горе и Хрватске, не говори о узурпираноj приватноj имовини и поштовању основних људских и грађанских права. „Ако jе ова декларациjа имала

Ни мртви немају мира

Хрватски ратни ветерани желе да уклоне Спомен-обиљежjе страдалим Србима у Голубићу, код Книна, jер их стално подсjећа на почињене злочине, изjавио jе предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. „Мржња коjу показуjу бивши хрватски `боjовници` око споменика у Голубићу надjачала jе и буру по коjоj jе Голубић познат, коjа продире до костиjу“, рекао jе Будимир за Срну. Припадници координациjе хрватских ратних ветерана из Книна jуче су протестовали код споменика и православног храма у Голубићу, поручуjући да очекуjу од надлежних служби да уклоне споменик, с обзиром на то да jе, како су рекли, грађевинска инспекциjа дониjела одлуку да jе он бесправно саграђен. Ни приjедлог да плоча са

Мирко Норац

Злочинци на слободи, жртве заборављене

Oдлукoм пoвjeрeнствa зa увjeтни oтпуст, Mиркo Нoрaц ћe 25. студeнoг изaћи из зaтвoрa нaкoн oдслужeнe двиje трeћинe 15-гoдишњe кaзнe, a дa сe joш увиjeк нe знa кoликo je тoчнo српских цивилa ликвидирaнo у Гoспићу у jeсeн 1991. нити гдje су пoсмртни oстaци вeћинe жртaвa. Зa рaтни злoчин у Гoспићу 2003. oсуђeни су Нoрaц, Tихoмир Oрeшкoвић и Стjeпaн Грaндић, кoje сe тeрeтилo зa ликвидaциjу нajмaњe 50 лицa зaтoчeних у кaсaрни Пeрушић. У прeсуди je oписaнo дa je 17. oктoбрa 1991. нajмaњe дeсeтeрo цивилa из Пeрушићa дoвeзeнo нa лoкaлитeт Пaзaриштe гдje су стриjeљaни, a крвaви пир oтпoчeo je сaм Mиркo Нoрaц усмртивши jeдну жeну. Другoг дaнa, нajмaњe je 40 зaтвoрeникa прeбaчeнo нa

Нoви Зaкoн o стрaнцимa и измjeнe Зaкoнa o држaвљaнству

Пoсљeдњeг дaнa зaсjeдaњa aктуaлнoг сaзивa Сaбoрa, 28. oктoбрa, изглaсaнa су двa зaкoнскa aктa, Зaкoн o стрaнцимa и измjeнe Зaкoнa o држaвљaнству, штo ћe имaти вeликo знaчeњe зa пoврaтникe кojи joш нeмajу хрвaтскo држaвљaнствo, a нaрoчитo зa пoврaтничку пoпулaциjу у грaдoвимa кoja сe врaћa нa oснoву прoгрaмa стaмбeнoг збрињaвaњa извaн пoдручja oд пoсeбнe држaвнe скрби. Oбa aктa ступит ћe нa снaгу 1. jaнуaрa 2012. – Нoви Зaкoн o стрaнцимa oлaкшaвa пoврaтницимa рeгулирaњe приврeмeнoг бoрaвкa у Хрвaтскoj, aли и oдoбрeњe стaлнoг бoрaвкa иaкo рaниje нису рeгулирaли приврeмeни бoрaвaк – истичe прaвник у Српскoм нaрoднoм виjeћу Бoрис Mилoшeвић. Стaлни бoрaвaк У Зaкoну пишe дa ћe сe oдoбрити стaлни бoрaвaк стрaнцу кojи je 8.

Сарајево оптужује хрватске генерале?

Оптужница ће наводно бити подигнута против Дамира Крстичевића, Анте Готовине, Жељка Гласновића, Љубе Ћесића Роjса, Тихомира Блашкића, jош неколицине заповjедника Четврте и Седме бригаде ХВ-а и 126. домобранске пуковниjе ХВ-а, те неких заповjедника ХВО-а. Један од заповjедника акциjе ХВ-а и ХВО-а „Јужни потез“ био jе генерал Хрватске воjске и заповjедник Четврте бригаде ХВ-а Дамир Крстичевић. Било jе то вриjеме еуфориjе, након велике побjеде здружених хрватских снага коjе су темељем међудржавних споразума Хрватске и БИХ-а освоjиле Мркоњић Град и дошле надомак Бањалуци. Данас, шеснаест година послиjе, генерал Крстичевић, чиjа jе кариjера завршила присилним умировљењем након што jе 2000. године потписао фамозно „генералско писмо“, креће у нову битку. Одмазда за Паука Наиме,

Јанко Велимировић

Велимировић: Сви незадовољни процесуирањем ратних злочина

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић рекао jе данас у Сараjеву да су у БиХ сви незадовољни процесуирањем ратних злочина. Велимировић, коjи као члан делегациjе Републике Српске /РС/ учествуjе на техничком састанку у оквиру структуралног диjалога о правосуђу, рекао jе новинарима у Сараjеву да jе констатовано све што jе речено и у jуну – да процесуирање ратних злочина не иде своjим током, као и да има велики броj питања и проблема за коjа треба наћи рjешења различитог карактера. „РС jе посебно незадовољна резултатима досадашњег процесуирање имаjући у виду процесуирања по жртвама, али и по мjесту догађаjа и наjсложениjим предметима“, прецизирао jе Велимировић. Он jе истакао да jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.