arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Неоревизионизам Биланџића и Бутковића

Унутрашња дијалектика академика Душана Биланџића већ је два десетљећа добро позната хрватској јавности. Тај, не баш посве незанимљив процес, одвија се по уходаној шпранци у којој уважени академик годинама ради на својој обимној књизи, затим је презентира јавности као епохално откриће које ће промијенити већинске ставове друштва спрам рецентне повијести, да би потом, у правилним временским интервалима раздиран тешким мислима и анализама, на увид понудио нову књигу, којом побија своје претходне закључке те, наравно, опет износи епохална открића која ће из темеља промијенити гледање јавности према новијој повијести. У коначници, гледано с дистанце, тешко се отети дојму да се академик, ма колико год се трудио, још увијек није у, за

Петрова Гора

Кривична пријава за девастирање споменика

  Учесници пете традиционалне радне акције Српског народног вијећа и Вијећа српске националне мањине Карловачке жупаније на Петровој гори остали су запрепаштени призором черупања споменика НОБ-а који је из године у годину све бруталнији и све срамотнији, као и сам маћехински однос надлежних, од опћине до државе према очувању ове тековине антифашизма У говору окупљенима на комеморацији код костурнице пред спомеником, предсједник СНВ Милорад Пуповац изразио је згражање чињеницом да је Бакићев споменик на Петровцу у задњу годину дана систематски очерупан, што скидањем ростфрај плоча са самог споменика, што мраморних плоча на његовим прилазима. – Једни чисте око споменика, а други сам споменик који није заштићен и нитко не одговара

70 година глинских покоља

Ове године обиљежена jе 70-годишњица усташког покоља глинских Срба у коме jе побиjено нешто мање од 400 људи. – Ми ћемо се окупљати и сjећати, не само због идентитета жртава него и због вере у заjеднички живот, поручио jе Милорад Пуповац из Глине свима онима коjи су на све могуће начине ометали сjећање на побиjене Србе под изликом да „ниjе вриjеме“ за jедан такав скуп Српско народно виjеће, Српска православна црква, Српско културно друштво „Просвjета“, антифашисти и грађани Глине, уз високо покровитељство предсjедника Иве Јосиповића, организирали су комеморативни скуп и парастос за жртве више усташких покоља коjи су почели 12/13. маjа 1941. године у Глини. Литургиjу и парастос у пуноj

papa.jpg

Казнена пријава против папе: Штитио је црквене оскврнитеље дјеце

ДВОЈИЦА одвjетника, Герт-Јоацхим Хетзер и и Цхристиан Саилер подниjели су казнену приjаву против папе Бенедикта XВИ. гдjе га оптужуjу за тешке злочине „против дjеце коjу jе оскврнуо његов клер, против Африканаца усмрћених његовом смртоносном забраном кондома и против чланова Цркве коjе jе поробило његово тоталитарно свећенство“. Оптужницу jе у облику књиге „Случаj Папа“ у Хрватскоj обjавила Удруга Давид  коjа се бави заштитом људских права. Казнену приjаву у циjелости можете прочитати овдjе. Према њоj jе Јосеф Ратзингер, папа Римокатоличке цркве, приjављен Међународном казненом суду због злочина против човjечности. „Бешћутни покровитељ свjетског сустава заташкавања“ Наjзанимљивиjи и наjинтригантниjи дио оптужнице jе садржан у њезиноj трећоj точки у коjоj jе Папа оптужен због ширења

Шамац, промоција књиге "Србија"

Представљена књига о старим српким презименима

ШАМАЦ, 16. МАЈА (СРНА) – У Шамцу је синоћ промовисана књига „Србија“ аутора Петра Ашкрабе Загорског која говори о старим српским презименима и сеобама. У овој књизи на 900 страница аутор је обрадио 50 000 старих српских презимена од првих њихових јављања прије 2500 година до прије 600 година, те „живућа“ данашња презимена настала на простору Загорске Србије од Повардарја до изворишног Посавља, сеобе превирања и друго. Аутор је у књизи задржао говор Загорја. О књизи је, сем аутора Ашкрабе, говорио и професор историје Борис Цицовић. „Иако аутор није хтио да то буде научна књига она то, ипак, на неки начин јесте. Представљена је тачна српска историја кроз презимена која

Патријарх српски Иринеј

Мудри су људи који воде Српску

БАЊАУКА, 16. МАЈА (СРНА) – Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је да су људи који воде Републику Српску довољно мудри и да ће наћи начин да раде онако како народ очекује и заслужује. „Треба настојати да се проблеми решавају уз разум, ум и срце, па да као људи проналазимо решења“, рекао је патријарх Иринеј за „Фокус“. Патријарх Иринеј је нагласио да је процес враћања црквене имовине неопходност и истакао да очекује да у Сарајеву коначно буде враћена зграда Богословије. ‘То би много значило за Српску православну цркву, али још више за БиХ, уколико жели да буде земља у којој ће владати право и правичност“, нагласио је српски патријарх и

glina4.jpg

Подметнутом бомбом против седамдесетогодишњице страдања глинских Срба

На седамдесету годишњицу од звjерског покоља недужних српских цивила православне вjере, свету архиjереjску Литургиjу у глинском храму служио jе Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г.г. Герасим уз саслужење више свештеника наше Епархиjе. Након Литургиjе служен jе паростос за глинске жртве, те се владика Герасим обратио верницима беседом између осталног истакнувши пример Христовог невиног страдања, коjе се може успоредити и са страдањем наших сродника, приjатеља саграђана у Глини побиjених. Епископ jе такође истакао да jе Епархиjа Горњокарловачка препуна jама и стратишта из Другог светског рата где су стотине хиљада православних Срба, и других народа Јевреjа и Рома завршили своj земаљски живот. „Ових датума, када су наши дjедови, оци, маjке, синови и сродници

Jasenovac_panorama_1.jpg

Maргелов институт Загреб: Да ли је Хрватска антифашистичка?

Директор Маргеловог института Ален Будаj сматра да у Хрватскоj нико озбиљно не схвата саборску Декларациjу о антифашизму с обзиром да jе Музеj у Јасеновцу у катастрофално лошем стању и да су уништена мjеста логора и на стотине споменика коjи свjедоче о страдању у борби против фашизма. Будаj jе позвао предсjедника Владе Хрватске Јадранку Косор да jасно артикулише своj антифашистички став какав изражава на jасеновачким комеморациjама и да почне вредновање удружења коjа његуjу антифашизам на истом нивоу као и удружења проистеклих из протеклог рата, те да се у складу са тим финансираjу из државног буџета. Подсjетивши хрватску премиjерку на њену изjаву на комеморациjи у Јасеновцу да ће Влада учествовати у борби

glinska_crkva.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ МАСАКРА

У Глини jе данас, у присуству наjвиших представника Срба у Хрватскоj, одата пошта за 400 Срба коjе су побиле усташе у маjу 1941. године. Литургиjу и парастос у Цркви Рођења пресвете Богородице служио jе Његово преосвештенство епископ горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенства и монаштва епархиjе. Парастос и комеморациjа одржани су и код спомен-костурнице на православном гробљу у Глини. „Упркос оним коjи на све могуће начине ометаjу окупљање и сjећање на побиjене Србе, ми ћемо се окупљати и сjећати, не само због идентитета жртаваj него и због вjере у заjеднички живот“, поручио jе предсjедник Српског народног виjећа Милорад Пуповац, коjи jе и посланик у Сабору. Он jе нагласио да за сjећање ниjе довољно jеданпут годишње

Косово и Метохија

Удружeње жена са Косова и Метохије – ЖеКиМ

Удружење је основано слободном вољом жена. Регистровано је као невладино, нестраначко и недобитно удружење. Активне смо од 2004, званично регистроване од априла 2007. године. Право на удруживање гарантује повеља ЕУ о људским правима. Она обавезује на поштовање традиција, разноликости култура, религија и језика. Историјски подаци о  страдањима згуснути у векове чине континуитет страдања, која нам се данас само понављају. Наша традиција је и колективна свест о обавези да се без личне користи помаже сваком који страда. Зато је наша мисија да у интересу страдалих:   1.      Окупљамо; 2.      обнављамо културу давања; 3.      делимо са ближњима; 4.      примером показујемо; 5.      пробудимо наду; 6.      учврстимо веру; 7.      очувамо корене;  Пројекат који реализујемо

Анте Готовина

Готовина ускоро почасни грађанин

ВУКОВАР, 12. АПРИЛА – Хашки оптуженик, хрватски генерал Анте Готовина предложен jе за почасног грађанина Вуковара, преносе хрватски медиjи. Приjедлог jе Одбору за додjелу jавних признања, поднио бивши функционер десничарске Хрватске странке права Петар Мацут, образлажући га „изузетним заслугама Готовине за успостављање и очување самосталне Хрватске“. „Сматрам да би ово признање града хероjа хероjу Домовинског рата било прикладно, jер би се истакле оне вриjедности на коjима jе и наш град стекао славу“, написао jе Мацут у приjедлогу. Приjедлог jе поднесен на основу jавног позива за предлагање доделе jавних признања града Вуковара, коjа се додjељуjе поводом Дана града, 3 маjа. Хрватски медиjи подсећаjу да титулу почасног грађанина Вуковара носе први хрватски предсjедник Фрањо Туђман, бивши прелазни управник УНТАЕС-а генерал Жак

drago_roksadinovic.jpg

У глинском крају живот је био јачи од смрти

Када се комеморира 1941. годину, мора се имати на уму да је тада, унаточ трагедијама и траумама, живот у глинском крају био јачи од смрти. Комеморирање не смије глинску заједницу подвојити по етно-конфесионалним линијама. Суосјећање с једном трагедијом мора хуманизирати односе међу људима у томе крају, истиче за Новости повјесничар Драго Роксандић везано за седамдесету годишњицу страдања Срба у Глини Седамдесета годишњица страдања Срба у Глини обиљежит ће се 13. свибња парастосом у цркви Рођења Пресвете Богородице и парастосом и комеморацијом жртвама усташких злочина на спомен-костурници на глинском православном гробљу. У Хрватском дому бит ће представљена књига „Глина 1941.“ Тим поводом, о култури сјећања и праву на истину разговарали смо

Бајић

Бајићеви приоритети: Вуковар, Сисак, Вариводе и Ново Село Глинско

„Новости“ су дошле до података о осам национално приоритетних предмета, од којих се пет односи на злочине почињене на вуковарском подручју. Остали се тичу злочина над Србима у Сиску, у Гошићу и Вариводама, те злочина над Хрватима у Новом Селу Глинском Када је Државно одвјетништво РХ након хашке пресуде хрватским генералима објавило анализу „Поступање у предметима ратних злочина“, медији су се у својим извјештајима концентрирали на статистике о процесуирању злочина, но посве је незапажено прошла информација о постојању оперативног програма с листом злочина чије је истраживање и процесуирање ДОРХ себи поставио као приоритет. Како стоји у наведеној анализи, ДОРХ је, након што је од жупанијских државних одвјетништава добио извјешћа о

Хероји злочинци

Хероји злочинци

Судећи по уобичајеном кич- националном драмолету који се одвијао на улицама хрватских градова протеклих дана са сврхом исказивања подршке „недужним“ хрватским генералима, подсјећајући визуално на материјализацију Тхомпсонових даворија, лако је извести опћи поучак: до части и статуса хероја доспијева се злочином „Јако ми је жао што морам судити припадницима Хрватске војске, поготово сада када палимо свијеће за Вуковар и када смо навикли да је овакве окрутне злочине чинила супротна страна“, рекла је суткиња Жупанијскога суда у Сиску Сњежана Мркоци пошто је изрекла поновну ослобађајућу пресуду ХВ-овцима који су признали злочин над трима женама цивилима у Новској 1992. године. Искористивши нечасно свој судачки ауторитет, Мркоци је убила несретне, невине жртве по

Јованка Зелић-Гаврановић

Ратна прича Јованке и Анте

Мјешовитом брачном пару Зелић-Гаврановић након „Олује“ догодило се све најгоре осим смрти: Јованка је силована, а Анте прозван четником јер је у ратно доба остао у Обровцу. Обоје су добили отказе. Злостављање је прошло без казне и судског праворијека За Јованку Јоку Зелић-Гаврановић све је кренуло по злу почетком рата 1991. године. Она Српкиња из Жегара, супруг Анте Гаврановић Хрват из Приједора: лоша комбинација у средини попут обровачке. Анте је био подворник у средњој школи, а Јованка референтица у опћини. У пријеломним догађајима 1991, овај мјешовити брачни пар одлучује остати у Обровцу, мјесту у којем су имали и стан и посао. Ратни дани у Крајини за Јованку и Анту нису

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.