Неоревизионизам Биланџића и Бутковића
Унутрашња дијалектика академика Душана Биланџића већ је два десетљећа добро позната хрватској јавности. Тај, не баш посве незанимљив процес, одвија се по уходаној шпранци у којој уважени академик годинама ради на својој обимној књизи, затим је презентира јавности као епохално откриће које ће промијенити већинске ставове друштва спрам рецентне повијести, да би потом, у правилним временским интервалима раздиран тешким мислима и анализама, на увид понудио нову књигу, којом побија своје претходне закључке те, наравно, опет износи епохална открића која ће из темеља промијенити гледање јавности према новијој повијести. У коначници, гледано с дистанце, тешко се отети дојму да се академик, ма колико год се трудио, још увијек није у, за













