Војин Бакић – забрањени кипар

Прије 27 година срушен је један од највећих партизанских споменика у Хрватској аутора Војина Бакића, једног од највећих екс-југословенских кипара српског поријекла – споменик на Папуку у Славонији, подигнут на територији слободној од усташа.

Споменик је подигнут у част погинулим партизанским борцима, односно Шестом славонском корпусу.

Рад на споменику Бакић је почео 1957. године, а завршио 1968. Био је висок 30 метара, а изграђен од нерђајућег челика.

Када је откривен, био је највећа постмодернистичка апстрактна скулптура у свијету.

Бакићев монументални споменик срушен је између 21. и 22. фебруара 1992. године. Споменик су уништили припадници 123. бригаде Хрватске војске након пуних пет дана минирања, потврдили су свједоци.

Тадашњи хрватски медији тврдили су да је ријеч о „мегаломанском руглу“, а и данас десничари са презрењем говоре о Војину Бакићу, замјерајући му, прије свега, национално поријекло.

Овај споменик није једино Бакићево дјело срушено од осамостаљења Хрватске, у оквиру систематског уништавања сваког сјећања на антифашизам.

Минирани су и споменици „Гудовчан“ или „Пред стријељање“, као и „Споменик побједе народа Славоније“. Дијелови споменика касније су употријебљени за израду посуђа.

Такође, миниран је и „Споменик билогорским партизанима“ у селу Бачковица, неколико километара од Бјеловара, као и „Споменик палим борцима“, испред школе у Чазми. Девастиран је и Спомен-парк „Дотршчина“.

Војин Бакић, чији су радови својевремено били изложени и на Венецијанском бијеналу, у Другом свјетском рату је изгубио сву браћу.

Бакић је јавно причао да „не може ићи у Јадовно јер би му срце препукло“, свједочиле су његове унуке Ана Мартина и Вјера Бакић.

Деведесетих година прошлог вијека Бакић је постао омражено и непожељно лице, посебно као човјек који је презирао фашизам и вјеровао у Југославију.

До које мјере је девастирана успомена на Бакића и његову породицу говори и чињеница да су нове власти скинуле и спомен-плочу браћи Бакић са породичне куће у Бјеловару, као и натпис са породичне гробнице, а промијењен је и назив улице браћа Бакић у Бјеловару.

Велику пажњу, кипар Војин Бакић посветио је комеморативној умјетности, по којој је и остао најупамћенији, посебно посвећеној жртвама фашизма и партизанској борби.

У Хрватској је од 1990. године и осамостаљења, односно сецесије од Југославије, према процјенама које се износе на стручним скуповима, порушено или уклоњено око 3.000 споменика, од спомен-плоча до великих меморијалних комплекса, који су свједочили о страдањима у усташкој држави.

Извор: СРНА