Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Злочин над Србима и даље без казне

Датум објаве: петак, мај 25, 2018
Величина слова: A- A+

У Брадини је данас литургијом и парастосом у Цркви Вазнесења Господњег, те полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у порти, обиљежено 26 година од злочина који су над Србима у овом коњичком селу починиле муслиманске и хрватске снаге.

У Брадини је данас литургијом и парастосом у Цркви Вазнесења Господњег, те полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у порти, обиљежено 26 година од злочина који су над Србима у овом коњичком селу починиле муслиманске и хрватске снаге.Литургију и парастос служио је игуман Данило из манастира Житомислић.
Брадина – сјећање Фото: СРНА

Литургију и парастос служио је игуман Данило из манастира Житомислић.

У Брадини је на најбруталнији начин 25. маја 1992. године убијено 48 српских цивила, а преостали су одведени у логоре или протјерани, њихова покретна имовина опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени.

У логорима су живот изгубила још 22 становника Брадине, док се за пет још трага.

Преживјели расељени Срби из Брадине сваке године у мају долазе из свих дијелова Републике Српске и Србије, а неријетко и из прекоокеанских земаља, у обновљену цркву да би одали почаст страдалима и подсјетили на злочине које су починили припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, Хрватског вијећа одбране /ХВО/, полиције и муслиманских паравојних формација.

У мају 1992. године у Брадини је 11 својих најближих сродника изгубио Рајко Мркајић, некадашњи житељ овог села који сада живи у Дворовима код Бијељине.

Мркајић је у логору Челебићи провео двије године и осам мјесеци, а и данас живо памти батинање које су прошли заробљени српски цивили.

Према његовим ријечима, међу онима који су тукли њега и друге заробљене Србе било је људи који су их знали.

„У логору је било лоше, нарочито у почетку, а послије, кад су почели дозвољавати да се донесе хљеба од куће и кад су се смањиле батине, било је мало лакше“, свједочи Мркајић, наводећи да је по 45-6 заробљеника дијелило два хљеба дневно, а некад ни толико нису имали.

Мркајић је о збивањима у Брадини и Челебићима више пута давао исказ, али констатује да до сада ништа од тога није било.

Уз више од тристо цивила, дјеце, жена и стараца из Брадине у овдашњој школи, а потом и Мусали у мајским данима 1992. године заједно са четири кћерке и унучадима била је заточена Славка Глигоревић.

„Насумично су нас тукли рукама, ногама, кундацима, кога год су могли дохватити. Дјеца вриште, то је био ужас“, каже Глигоревићева, која је након пуштања из логора и прогнанства у Коњиц, у августу 1992. године прешла у Републику Српску.

Она је навела да је била размјена, а ко је имао новац, плаћао је Хрватима да изађе.

Обиљежавању, под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика, 26 година од српског страдања у Брадини присуствовали су представници власти Српске, представници Срба у институцијама БиХ и Федерације БиХ, борачких и удружења логораша проистеклих из прошлог рата, Трећег пјешадијског пука Оружаних снага БиХ који баштини традицију Војске Републике Српске, Еуфора, као и високи представник Валентин Инцко.

За злочине у Брадини правосуђе БиХ до сада није никога осудило.

Миралему Мацићу Суд БиХ судио је по оптужби да је у мају 1992. године, као резервни полицајац Станице јавне безбједности Коњиц, у Брадини убио тројицу Срба и учествовао у малтретирању и мучењу српских цивила, али је суђење обустављено након што је Мацић умро у јануару 2012. године.

Суд БиХ потврдио је у марту ове године оптужницу против 12 лица, бивших команданата и припадника такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, ХВО-а, полиције и муслиманских паравојних формација, оптужених за злочине почињене 1992. и 1993. године над српским цивилима на подручју Коњица, Брадине и околине.

Оптужени су Есад Рамић, Шефик Никшић, Аднан Аликадић, Митко Пиркић, Реџо Балић, Хамед Лукомирак, Сафаудин Ћосић, Мухамед Цакић, Исмет Хебибовић, Алмир Падаловић, Енес Јахић и Аган Рамић.

Они су оптужени за нападе и убиства више десетина српских цивила, оба пола, међу којима је било дјеце и старијих особа, те мучења, злостављања, нечовјечна поступања, противправна заточења већег броја Срба из Коњица и околних села Брадина, Церићи, Зукићи, Брђани, Џепи, Загорице, Хум, Блаце, Невиздраци, Доње Село, Врдоље, Живања, Ситник, Бјеловчина, Забрђани, Бијела.

У оптужници се наводи да је велики број српских цивила са овог подручја незаконито ухапшен и одведен у логоре на подручју Коњица, гдје је настављено њихово мучење и злостављање.

У Суду БиХ 2. априла у предмету „Есад Рамић и други“ одржано је рочиште за изјашњење о кривици на којем су се оптужени у овом предмету изјаснили да нису криви за извршење кривичног дјела злочини против човјечности.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Брадина – вјечита опомена и подсјетник да се злочин никад …

Брадина, Ледићи и Чемерно чекају правду | Јадовно 1941.

У Коњицу убијено 382 Срба | Јадовно 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top