Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

“Застрашујући” ревизионизам Другог свјетског рата у Хрватској

Датум објаве: четвртак, јун 8, 2017
Величина слова: A- A+

Британски историчар Рорy Yеоманс, који је истраживао хрватски фашистички усташки покрет, каже да га брину покушаји политичара и академика да умање злочине почињене у Другом свјетском рату.

Rory Yeomans. Goto: www.jadovno.com
Rory Yeomans. Goto: www.jadovno.com

Пише: Свен Милекић, БИРН Загреб

English

Угледни историчар Рорy Yеоманс, тренутно независни истраживач кога финансира British Council, у интервјуу за БИРН каже да су ревизионистички ставови према усташком покрету и профашистичкој Независној Држави Хрватској (НДХ) у посљедњих неколико година постали дио политичког маинстреама Хрватске.

“Овакви су се ставови прије сматрали за маргинало лудило, а данас су дио меинстрима. То је застрашујуће”, рекао је Yеоманс, аутор великог броја књига међу којима су и ”Визије уништења: Усташки режим и политичка култура фашизма 1941.–1945.” (Visions of Annihilation: the Ustasha Regime and the Cultural Politics of Fascism, 1941.–1945. и ”Утопија терора: Живот, смрт и свакодневно искуство у усташкој Држави” (The Utopia of Terror: Life and Death in Wartime Croatia ).

Он такођер изражава забринутост што овакве ставове износе “такозвани историчари” у мејнстрим медијима у земљи.

“Онда читате коментаре испод таквих чланака и наиђете на коментар ‘комунисти су нас лагали 70 година; није било логора у Јасеновцу, није било геноцида; лагали су о НДХ’”, објашњава он.

Између 1941. и 1945. године, у логору Јасеновац, који је водила усташка власт, убијани су Срби, Јевреји, Роми и хрватски антифашисти. Меморијални центар Јасеновац до сада је успио именовати 83.145 жртава страдалих у овом логору, иако се генерално вјерује да је њихов број између 100.000 и 110.000.

Yеоманс каже да неки новинари и историчари у Хрватској игноришу ове чињенице тврдећи да усташе нису починиле масовне злочине над Србима, Јеврејима и Ромима, те да је НДХ био “беневолентан режим”.

“Ако желите доказати да је НДХ била културна и цивилизована држава, онда идете у архив да пронађете све информације које можете да бисте то доказали и онда једноставно одбаците све оно што је супротно томе, а то је лош начин писања историје”, каже он.

Трендови у Хрватској и у Србији у вези с ревидирањем историје из Другог свјетског рата врло су слични, сугерише он.

Yеоманс је као примјер навео недавну рехабилитацију Драгољуба Драже Михаиловића, вође српског четничког покрета.

Београдски суд је рехабилитовао Михаиловића уз образложење да он није имао правично суђење у Југославији, што, према Yеомансу, не значи да је вођа четника био невин.

“Чак и ако се Михаиловићу данас суди, он би био проглашен кривим за ратне злочине, јер, чак и ако није био особно укључен, он је био заповједник група које су починиле заиста страшне злочине, масовна убојства”, потенцира он.

Мржња према комунизму

Yеоманс сугеришеа да су многи хрватски историчари који покушавају ревидирати прошлост мотивисани “страшном мржњом према комунизму и социјалистичкој Југославији”.

“Један од разлога зашто мислим да они постају све успјешнији је то што се социјалистичка Југославија никада није бавила питањем Блеибурга и никада се није бавила послијератним злочинима, а било их је много, не само над Хрватима, већ и над српским националистима, над словенским националистима, над бошњачким сепаратистима”, наглашава он.

Подсјетимо, након што су се усташе и друге снаге НДХ, као и остали југославенски сурадници фашиста предали британској војсци код Блеибургу у Аустрији, партизани су убили незнан број припадника ових снага те незнан број цивила који су их пратили.

За вријеме Југославије, обитељи жртава су се у њихов спомен окупљале у Блеибургу, али дјеломично и да би величали НДХ, због чега је Блеибург постао симболично мјесто хрватских десничара. Након независности Хрватске, држава је официјелно почела на датум догађаја у Блеибургу организовати комеморације у част жртвама злочина.

Златко Хасанбеговић. Фото: BETAPHOTO/HINA/Дамир СЕНЧАР/DS
Златко Хасанбеговић. Фото: BETAPHOTO/HINA/Дамир СЕНЧАР/DS

Ревизионистички историчари тврде да је међу историчарима из бивше Југославије постојала завјера шутње, те да су они настојали прикрити злочине у Блеибургу и друге послијератне злочине. Истовремено ревизионисти настоје умањити злочине које је починила НДХ.

Yеоманс, међутим, наглашава да су усташе већ 11. травња 1941., када су преузеле власт, ухапсиле прве Јевреје у Загребу.

Потом је у мају 1941. године усташка полиција ухапсила групу од готово 170 јеврејских младића у Загребу. Група је транспортована у концентрациони логор Даница у средишњој Хрватској, а затим у Јадовно, у близини обале, гдје су сви осим троје њих нестали.

Yеоманс је такођер рекао да је усташки режим у мају 1941. године започео чистку државних твртки и институција, коју је завршио у јулу исте године, док је такав процес у нацистичкој Њемачкој трајао око десет година.

“Врло је занимљиво слушати хрватске политичаре како кажу: ‘Па, било је трагично, али је Хрватска нажалост стала уз нацисте’. То је готово исто као кад би покушали окривити Хитлера и Мусолинија за оно што се догодило у Хрватској, а није имало никакве везе с Хитлером и Мусолинијем.

У основи, то је била одлука људи који су водили Хрватску 1941., иако нико није гласао за њих нити су имали популарне мандате”, рекао је Yеоманс.

Борба с митовима из Другог свјетског рата

“По мом мишљењу, на основу онога што могу видјети у Хрватској, постоје два основна мита”, каже Yеоманс.

“Први мит је да нитко није подржавао усташки режим и да су сви били против њих, осим неколико квислинга, те да су сви подржавали партизане”, објашњава он.

Други мит, који преферирају српски националисти, јест да је већина Хрвата подржавала усташки режим, иако је, како Yеоманс упозорава, “врло тешко израчунати колики дио опште популације је подупирао вриједности тог режима”.

Политички, посљедња влада у Хрватској, на челу с Хрватском демократском заједницом (ХДЗ), није изравно потицала ревизионистичке идеје о Другом свјетском рату, али је створила атмосферу у којој су ове идеје могле напредовати и стећи легитимитет, сматра Yеоманс.

Он помиње спорног министра културе Златка Хасанбеговића, “који има проблематичну прошлост када је у питању суочавање с усташким режимом и Холокаустом”, рекао је он.

Након што су хрватске “Новости” објавиле да је Хасанбеговић писао за профашистичке новине док је био студент, министар је одговорио да он никада није био “апологет било којег злочиначког режима, био то усташки или комунистички“.

Но, он се није посебно испричао због чланка у којем је усташе описао као мученике и хероје.

“Ти људи стварају одређену ‘музику за расположење’ и други фактори реагују на то. Читао сам његове интервјуе у разним новинама – Ле Монд, Ил Пиколо – и мислим да је врло проблематично када каже ‘ми осуђујемо све тоталитарне покрете’, чиме заправо говори да је социјалистичка Југославија еквивалентна са НДХ, а то није истина ни на једној разини”, објашњава Yеоманс.

“На тај начин, оно што он заправо каже је да Холокауст који се догодио у вријеме НДХ није изузетак и да се не разликује од било којег другог у историји”, додао је он.

Такођер је истакнуо да такве ревизионистичке тенденције нису биле видљиве у вријеме претходних ХДЗ-ових влада Иве Санадера и Јадранке Косор, између 2003. и 2011. године.

“Чак је и у вријеме Фрање Туђмана било мање екстремно него сада, јер је Туђман на неки начин желио помирити партизане и усташе, што је бизарно као и сама идеја о томе, и то се рефлектирало кроз ревизионистичку историју”, рекао је он.

“Супротно томе, садашњи ревизионисти демонизују партизански покрет у жељи да нормализирају и рехабилитују усташки покрет, негирајући његове масовне злочине, не само релативизовањем, већ и тврдњом да су партизани били прави ратни злочинци”, додаје он.

“То се може видјети у начину на који једноставно покушавају окренути Јасеновац од концентрационог логора у којем су убијани Срби, Јевреји, Роми и антифашисти у ‘радни и сабирни логор’ који су, како тврде, након рата партизани користили за намјерно убијање Хрвата и уништавање њихове националне свијести.”

Извор: Balkanska tranziciona pravda

Везане вијести:

Рори Јеоманс гост удружења Јадовно 1941. | Јадовно 1941.

27.01.2014. У АМБАСАДИ СРБИЈЕ У ЛОНДОНУ ОТВОРЕНА …


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top